Zdravlje

Depresija nije za potcenjivanje #PitajtePsihoterapeuta

Depresija nije za potcenjivanje #PitajtePsihoterapeuta

Depresija nije za potcenjivanje, još manje za izvrgavanje ruglu i neslane pošalice na koje nailazimo poslednjih dana.

                Prečesto čujemo da je neko depresivan, da se povukao, izolovao, da ne želi da komunicira, da je pokušao ili na žalost i uspeo u pokušaju samoubistva. Verujem da mnogi kada pomisle ili izgovore reč depresija nemaju predstavu šta zaista znači, kakva je to bolest, sa kakvim posledicama može biti, po pacijenta, po porodicu, po širu društvenu zajednicu.

                Ljudi vrlo studiozno iščitavaju u novinskim člancima, često i sa prevelikim (neracionalnim) interesovanjem, kao da je rubrika „verovali ili ne“ Politikinog zabavnika koja se čuvena pevačica, glumica ili starleta lečila od depresije, zbog kojih razloga, koliko je smršala, da li je pila, i sl. Zatim se vrlo aktivno uključe u komentarisanje te osobe, ne razmišljajući o težini svojih reči. Ukoliko dođe i do veće tregedije, pa poznata osoba oduzme sebi život ili „bar“ pokuša, eto pikanterije kako za novinare, tako i za čitaoce za narednih nekoliko brojeva. Osvrnimo se samo na poslednji događaj samoubistva Chestera Benningtona, frontmena Linkin Parka, koji je mesec dana pre ovog tragičnog čina izgubio istim potezom svoga najboljeg druga. Prelistajte naslove članaka, intervjue partnerke, prijatelja ili komentare čitalaca istih rubrika. Svuda ćemo pročitati različite komentare, od sažaljenja i iskrene tuge, preko malodušnosti, pa do izuzetno grubih komentara.

Ono što niti u jednom komentaru nećemo naći je razmišljanje o DEPRESIJI, razmišljanje o ovoj ozbiljnoj i teškoj bolesti.

depresija nije lako uočljiva, mutna je poput ove osobe koja stoji na kraju tunela
Photo by Руслан Гамзалиев on Unsplash

                Ako razgovaramo o depresiji iz ugla medicine onda možemo reći da se dijagnoza depresivnog poremećaja prema MKB-10 (Međunarodna klasifikacija bolesti, ona debela knjižurina na koju nailazite u ordinaciji svakog lekara) uključuje:

  • depresivnu epizodu (F32)
  • ponavljani depresivni poremećaj (F33)
  • distimiju (F34.1).

                Dijagnoza se postavlja na osnovu svih raspoloživih podataka (uzimanjem podataka od pacijenta, podjednako kao i članova porodice i drugih bliskih osoba). Neophodno je uzeti u obzir i: broj simptoma, trajanje poremećaja, uticaj poremećaja na porodično, socijalno i profesionalno funkcionisanje, neophodno je diferencijalno dijagnostički isključiti druge psihijatrijske poremećaje, i sl.

Pročitajte još i: Depresija u trudnoći

                Postoje pitanja (definisana po MKB10) koja će vam u procesu pregleda i postavljanja dijagnoze (potvrde epizode sa psihotičnim simptomima) postaviti svaki lekar. To su:

  • Muče li vas ili su vas ranije mučili (ako ispitujemo prošlu epizodu) osećaji depresije, žalosti, utučenosti, beznađa?
  • Osećate li gubitak interesa u svojim uobičajenim aktivnostima?
  • Osećate li da nemate više interesa za uobičajene stvari koje su vas ranije veselile i da u njima više ne uživate?
  • Osećate li gubitak energije, umor ili se lako zamarate?
  • Imate li slab apetit ili gubitak telesne težine ili (što je ređe) porast telesne težine?
  • Spavate li loše ili (što je ređe) preterano spavate?
  • Budite li se ranije nego što je uobičajeno?
  • Da li je depresivno raspoloženje izraženije ujutru?
  • Imate li teškoća sa koncentracijom, pri razmišljanju ili donošenju odluka?
  • Okrivljujete (osuđujete) li se bez razloga (za bilo šta)?
  • Razmišljate li o stvarima na pesimističan način?
  • Imate li osećaj manje vrednosti?
  • Razmišljate li o smrti ili samoubistvu?
  • Jeste li se pokušali ubiti?
  • Osećate li nemir i da li vam predstavlja teret da sedite mirno pa se morate neprekidno kretati?
  • Imate li osećaj usporenosti ili teškoća pri kretanju?
devojka koja gleda kroz mutan prozor
Photo by Priscilla Du Preez on Unsplash

Ono što je veoma važno da o depresiji možemo pričati iz bezbroj uglova:

                Pomoći osobi koja boluje od depresije može predstavljati izazov. Ukoliko neko u vašem životu, u vašem okruženju ima depresiju, možete se i vi osetiti bespomoćno i na klizavom terenu želeći da pomognete voljenoj osobi. Veoma vam je važno da naučite kako ispravno da pokažete razumevanje i ponudite podršku, da naučite simptome koji se manifestuju u depresiji, kako biste bili na adekvatan način u mogućnosti da pomognete dragom biću koje se bori sa ovim demonom današnjice. Za početak, započnite pitanjem koje ćete postaviti profesionalcu koji vam može dati adekvatan savet i predlog za dalje.

 Autor: Dr Olivera M. Ćirković, spec. pedijatrije, geštalt psihoterapeut

Izvori: WHO. The ICD-10 classification of mental and behavioural disorders: diagnostic criteria for research. Geneva: World Health Organization; 1993.
U tekstu su korišćeni odlomci iz knjige koja je u pripremi „Tražim lek i nailazim na samu sebe“