Zdravlje

Kako podržati depresivnu osobu – #PitajtePsihoterapeuta

Kako podržati depresivnu osobu – #PitajtePsihoterapeuta
Photo by Filippo Ascione on Unsplash

Ove nedelje, predstavljamo tri koraka kako podržati depresivnu osobu -bilo da ste članovi porodice ili prijatelji obolele osobe.

U nekom od ranijih tekstova pisala sam kako treba voleti depresivnu osobu. To je bila tema koja mi je tada bila značajna, a iskristalisala se iz potreba članova porodica osoba obolelih od depresije sa kojima sam radila (bez obzira na uzrast mojih pacijenata). Ono što negde zaboravljamo ili odložimo za kasnije, dok se oboleloj bliskoj osobi ne pomogne, je kako pomoći sebi, šta treba raditi, šta poznavati, kako se zaštititi da bi ta pomoć bila zaista i najadekvatnija, a istovremeno najmanje ugrožavajuća po psihofizičko zdravlje člana porodice ili prijatelja koji brine o depresivnom pacijentu.

Negovati osobu obolelu od depresije predstavlja izazov. Ukoliko je neko vama blizak oboleo od depresije često se možete osećati bespomoćno i zapitati se kako više možete da pomognete. Ovim tekstom trebalo bi da naučite, shvatite, kako da pomognete i podržite osobu koju volite, do koje vam je stalo, u suočavanju i borbi sa depresijom i njenim simptomima i uticaju (posledicama) koji ima na sve vas.  U daljem tekstu nalaze se neke smernice šta možete i kako bi trebalo to da uradite.

Korak 1 – Naučite simptome depresije

Znaci i simptomi depresije variraju od obolelog do obolelog. Bez obzira što sam o istim pisala u prethodnim tekstovima, ponovo ću vam ponoviti šta oni uključuju:

–        Gubitak interesa i uživanja

–        Smanjenje energije, obično povećani umor i smanjena aktivnost (često je uočljiv zamor i nakon najmanje aktivnosti)

–        Smanjena koncentracija i pažnja

–        Smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje

–        Osećaj krivice i bezvrednosti (čak i u blagom obliku epizode)

–        Sumorni i pesimistični pogledi na budućnost

–        Ideje o samopovređivanju ili suicidu

–        Poremećaj spavanja

–        Smanjeni apetit

–        Gubitak emocionalnih reakcija na događaje i aktivnosti koje normalno proizvode emocionalni odgovor

–        Jutarnje buđenje dva ili više časova pre uobičajenoga

–        Depresivno stanje je intenzivnije ujutru

–        Gubitak telesne težine (od 5% ili više u poslednjih mesec dana)

–        Gubitak libida.

tužan momak
Photo by Ezra Jeffrey on Unsplash

Za mnoge osobe obolele od depresije znaci i simptomi se ne javljaju sporadično i individualno. Oni se najčešće javljaju udruženi, evidentni su i imaju uticaj na svakodnevne dnevne aktivnosti u životu osobe – primetne su promene (u negativnim smislu) u školi, na poslu, u odnosima sa porodicom, prijateljima. Opet, kod drugih pacijenata bolest čini da se osećaju neadekvatno, jadno, nesrećno, a da za to nemaju pravi razlog niti znaju da objasne zašto. Deca i tinejdžeri sa depresijom postaju svadljivi i zajedljivi pre nego tužni.

Korak 2 – Ohrabrite uključivanje u tretman

Mogu da ne budu upozorene na znake i simptome depresije (da ih ne registruju), pa se mogu osećati normalno, uobičajeno (tačnije u skladu za situacijom u kojoj se nalaze, npr. gubitak posla, napuštanje partnera, bolest ili smrt bliske osobe, bilo koja vrsta zlostavljanja, maltretiranja, itd.).

Skoro svi se (veoma često) osećaju posramljeno zbog svoje bolesti, manifestacije neefikasnosti, nemoći i potpuno pogrešno veruju da je to trenutak slabosti i da su sposobni da sami prevaziđu stanje u kome su se našli. Međutim, depresija se ne može prevazići bez bilo kakvog tretmana, naprotiv, samo se može pogoršati. Nasuprot tome, sa adekvatnim tretmanom i pristupom lečenju, obolela osoba, o kojoj brinete može poboljšati svoje psihičko i fizičko stanje.

Evo šta možete da uradite:

·        Pričajte sa osobom o tome šta ste primetili i zašto ste zabriuti

·        Pomozite joj da shvati (objasnite) da je depresija medicinsko stanje, nikako lični pad ili slabost i da se stanje najčešće popravlja i značajno poboljšava tokom terapije (kažem najčešće jer mnogo zavisi od osobe sa depresijom)

·        Predložite da potražite pomoć profesionalca — uključite u tretman lekara, psihijatra, kao i licenciranog psihoterapeuta

·        Predložite da napravite listu pitanja i komentara o kojima ćete diskutovati na prvom (inicijalnom) susretu sa psihijatrom i psihoterapeutom

·        Pokažite vašu spremnost da pomognete u zakazivanju inicijalnog susreta sa profesionalcem, da pronađete istog, da idete sa obolelim ili da prisustvujete porodičnim terapijama kod psihoterapeuta.

Ukoliko volite i ukoliko vam je stalo do osobe obolele od depresije ne ustežite se da sami pozovete lekara ili psihoterapeuta i da iznesete svoju zabrinutost, da pitate za savete ili se uključite u individualni ili grupni rad kod psihoterapeuta.

tužna devojka na auobuskoj stanici
Photo by Edwin Andrade on Unsplash

Korak 3 – Prepoznajte znake koji vas upozoravaju na pogoršanje stanja osobe obolele od depresije

Svako se suočava i doživljava depresiju na svoj način i različito od drugih sa istim ili sličnim problemima. Posmatrajte osobu koju volite. Uočite, osvestite kako depresija utiča na psihofizičko stanje ostalih članova porodice ili kolektiva, vašeg društva. Samo tako ćete prepoznati kada se stanje obolelog pogoršava.

Evo još tema koje treba da uzmete u obzir:

·        Koji su tipični znaci depresije vama bliske osobe ili prijatelja?

·        Koja ponašanja ili rečnik uočavate kada se stanje pogoršava?

·        Koja ponašanja ili rečnik uočavate kada se stanje popravlja ili je osoba o kojoj brinete dobro?

·        Koje su to situacije ili epizode iz svakodnevnog života okidači za pogoršanje stanja?

·        Koje aktivnosti su najdelotvornije kada se znaci depresije pogoršavaju?

Pogoršavanje stanja depresivne osobe zahteva da isto bude tretirano od strane profesionalaca što je pre moguće. Ohrabrite voljenu i dragu osobu da sa svojim izabranim doktorom ili psihoterapeutom porazgovara i napravi plan i korake koje treba da preduzme kada se stanje pogoršava ili kada znaci i simptomi dođu do određenih razmera (ključne tačke za intervencije). Kao deo gore navedenoga i predloženog plana, vama bliska osoba bi trebalo da:

·        Kontaktira lekara da proveri medikamentnu terapiju koju koristi (da provere i po potrebi promene doze ili vrste lekova)

·        Posete psihoterapeuta, licenciranog koji se bavi navedenim tegobama

·        Preduzme korake brige o sebi, tačnije da bude siguran da je ishrana koju koristi adekvatna i zdrava, da na dnevnoj bazi obezbedi sebi dovoljno sna i da se bavi fizičkim aktivnostima.

Autor: Dr Olivera M. Ćirković, specijalista pedijatrije, geštat psihoterapeut

Korišćena literatura

 

Save