Zdravlje

Kako voleti depresivnu osobu? #PitajtePsihoterapeuta

Kako voleti depresivnu osobu? #PitajtePsihoterapeuta

A kako voleti depresivnu osobu? Kako joj pomoći? Voleti depresivnu osobu nije jednostavno, ali još je teže biti depresivan.

Prošle nedelje, neočekivano, meni bar, imala sam nekoliko različititih epizoda sa pacijentima (koji imaju depresiju kao dijagnozu) i njihovim voljenima, članovima porodice. Kažem neočekivano zato što su godišta pacijenata (najmlađi pacijent je imao 16 godina, a najstariji 88) i situacije u kojima smo se našli bile neočekivane i različite (adolescent je bitku bio sa roditeljima, jer je upisao srednju školu, najbolju po izboru roditelja i jako je dobar, ali nema više interesovanje za bilo šta, a ponajmanje za školu; žena u kasnim tridesetim na vrhuncu trenutne karijere više je ne želi i povlači se iz “javnosti”, pokušava da razgovara sa roditeljima, ali nailazi na još goru situaciju, beznadežniju, ne oseća podršku; gospodin posle uspešno savladanih svih prepreka i teških kardiohirurških operacija, odličnog oporavka, suočava se sa teškom bolešću svoje supruge i pada u krevet odbijajući svaku pomoć). Svi su pomoć zatražili zbog nekog fizičkog simptoma, a tokom pregleda ušli smo u značajno drugo polje.

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije depresija će do 2020. godine postati drugi svetski zdravstveni problem, a gledajući samo žensku populaciju, zdravstveni problem broj 1!

 

Depresija ne bira! Podjednako obolevaju i muškarci i žene, siromašni, kako i bogati, oni sa partnerima, kao i oni bez njih, osobe koje su se ostvarile kao roditelji, ali i one koje to nisu. 10% ukupne svetske populacije ima dijagnostikovanu depresiju. Faktori nastanka su različiti: promena u lučenju neurotransmitera, genetika, faktori okruženja. Okidači takođe različiti: socijalni, teške životne situacije, neočekivane promene.

Prošle nedelje postavljeno mi je pitanje, tačnije istovetna pitanja: “Kako ja da pomognem sinu, partnerki, kćerci, ocu? Ja sve činim, a nailazim na još veći otpor! To je sve umišljeno, imaginarno.

Reći depresivnoj osobi: “Trgni se!” ili “Bori se!” ili “Misli pozitivno!” ili “Prebrodi to, izađi napolje!”, itd. nisu rečenice koje pomažu. Naprotiv, mogu depresivnu osobu učiniti još beznadežnijom, povučenijom, nezainteresovanijom. Ovo prvo i uvek imajte na umu.

Ono što treba znati je da je depresija više od obične tuge. Depresija je bolest, ozbiljan duševni poremećaj koji obavezno treba da se leči. Tuga nam je svima svojstvena i nije bolesno, niti neuobičajeno biti tužan. U depresiji se gube granice selfa, ego funkcija, a organizam polako isključuje aktivosti (gubi se ko sam, šta hoću, šta činim, šta želim…). Ono što je u našim glavama (u ovom slučaju glavama depresivnih osoba) nije imaginarno. Sve promene koje se manifestuju bilo kroz osećanja (tuga, beznadežnost, bes, krivica), misli (gubitak interesovanja, suicidalne ideje, nemanje samopouzdanja i samopodrške) ili ponašanje (socijalna nezainteresovanost, problem sa spavanjem, slaba koncentracija, nedostatak energije, manjak interesovanja, značajne promene u apetitu) posledica su dugotrajnih promena u našem organizmu na hemijskom nivou, na nivou transmitera. Najbolji rezultati u lečenju postižu se kombinacijom, medikamentozne terapije i psihoterapije.

Pročitajte još i: Depresija, bolest današnjice

Posebnu pažnju obratite na decu i manifestaciju gore navedenih simptoma. Ako zažmurite u doba detinjstva ili puberteta, tešeći se da je to prolazno, da sva deca kroz te i slične ili gore faze prolaze napravili ste veliku grešku za budućnost. Nemojte imati predrasude ili zazirati da zatražite pomoć kada su vam najvoljeniji u pitanju.

A kako voleti depresivnu osobu? Kako joj pomoći?

Voleti depresivnu osobu nije jednostavno, ali još je teže biti depresivan.

Iz prethodnih primera, značajno je da uočite da depresivnoj osobi ne treba deliti savete, bez obzira koliko su oni dobronamerni i na mestu.

Šta je to značajno da depresivna osoba čuje, a vi da kažete? To su rečenice: “Ja verujem u tebe”, “Tu sam da te čujem i da te podržim”, “Volim te i stalo mi je do tebe”, i sl.

 

Ako volite depresivnu osobu, nemojte niti jednog trenutka pomisliti da ona vas prestaje da voli ili da vas manje voli nego ranije ukoliko osećate i uviđate da se ona udaljava od vas. Depresivna osoba, baš zato što vas voli, ne želi da vas povredi ili da vam “upropasti” dan svojim ponašanjem (“mračenjem” kako bi to rekao sin jedne pacijentkinje). Ne odustajte ni tada od depresivne osobe, ne preplavljujte je, ne navaljujte. Umesto toga dajte joj prostora, ali joj ponavljajte da je volite, da ste tu za nju, da verujete u nju.

Ono što je bitno za vas je da znate da znate svoje mogućnosti i granice, na kraju i da postavite svoje granice (radeći nešto preko mere, ne činite dobro ni osobi za koju to radite, ali još manje vama samima). Takođe je značajno da se ne osećate krivim za nečiju bolest, ne osećajte krivicu za nečiju depresiju. Ovo mi je jako lepo bilo prikazano kod kćerke koja se osećala krivom što ne može, tj. ne zna kako još da pomogne ocu, šta još može da uradi i organizuje. Onda je svoju krivicu prebacivala i na ostale (lekare, profesionalce koji su radili sa njenim ocem). Suština je bila da se otac povlači iz svojih razloga koje niko čuo nije, ne želi više da se bori, nema terapije koja mu odgovara i što se kćerka više borila, on je više bojkotovao.

Pročitajte još i: Kako se dijagnostikuje depresija

Sledeće što vam je značajno da znate kako biste pomogli osobi sa depresijom je da znate da prihvatite odluku depresivne osobe da “ode”, da se pomeri od vas. Kao što sam već rekla to ne znači da vas ne voli, da joj nije stalo do vas, samo joj je sama bolest dovoljno teška da bi se još borila i sa vama ili vas činila tužnima, nezadovoljnima.

Nikako ne pokušavajte da postavljate ulimatume, unapred vam je bitka izgubljena. Rečenice poput: “Ako se ne budeš borio/la, ja ću ti uzvratiti” ili “Ako odustaneš, otići ću” ili “Ako ne odeš kod lekara nemoj više da me zoveš”, i sl. jednostavno zaboravite.

Treba da mislite na sebe, koliko možete da podnesete, da podržite osobu sa depresijom, da li možete i koliko da budete u istom polju sa osobom sa depresijom. Polje je samo po sebi teško za pacijenta, pa ukoliko vi još sebe i svoje mogućnosti precenite, a onda pokušate da se izvučete, odustanete, neće nikako biti dobro.

Svi smo u životu imali teške i tužne, bolne trenutke, ali to ne znači da smo imali depresiju. Zato slušajte osobe sa depresijom, ne upoređujte osećanja (nije isto da izgubite posao ili da vas ostavi partner i biti depresivan, iako su to takođe teške, emotivne situacije).

Budite uz njih, ne odustajte, podsećajte ih da ste tu za njih, da vas pozovu ako im zatreba vaša pomoć, da poštujete odluku da se odmaknu iz vašeg polja. Pitajte ih kako se osećaju. Nemojte biti uplašeni da ćete izgubiti voljenu osobu, ako je pitate kako se danas oseća.

Ljubav je isceljujuća, ma o kojoj bolesti govorili.

Autor: Dr Olivera M. Ćirković, spec. pedijatrije, geštalt psihoterapeut

Pročitajte još i: Postporođajna depresija

Save

Facebook