Food Revolution

Genetički modifikovana hrana u Srbiji – naše pravo za izbor

Genetički modifikovana hrana u Srbiji – naše pravo za izbor

Da li postoji genetički modifikovana hrana u Srbiji, da li se uzgaja i ima li na našem tržištu hrane koja sadrži tragove iste?

Tema koja je aktuelna ne samo širom sveta nego i kod nas, kakva je situacija sa genetički modifikovanom hranom i znamo li šta kupujemo i čime se hranimo? Ujedno, to je samo jedna od tema kojom se i Food Revolution organizacija bavi pa i sam kuvar Jamie Oliver koji je još pre nekoliko godina izjavio da niti Evropljani žele meso iz Amerike jer ima suviše hormona u sebi niti želimo hormone u našoj hrani, jer hemikalije štete ljudima, zdravlju, životinjama i životnoj okolini:

Jeste li znali da čovek u proseku pojede 160g soje dnevno? Jedući jaja, meso i mesne prerađevine, unosom mleka i mlečnih prerađevina,  mi svakodnevno u sebe unosimo i znatne količine soje koja u velikom broju slučajeva je delimično ili potpuno GMO. A jeste li znali da Srbija jedina u Evropi proizvodi dovoljno prirodne odnosno, genetički nemodifikovane soje za ishranu životinja, na preko 200.000 hektara obradive površine? Na taj način smo u velikoj prednosti jer imamo veliki lokalni izvor da se životinje hrane prirodnom stočnom hranom i da hrana koju kupujemo u radnjama bude bez GMO. Međutim, da li je baš tako i zašto je važno da znamo više o GMO?

Šta kaže Svetska zdravstvena organizacija?

Prema podacima sa njihovog sajta, genetički modifikovani organizmi su biljke, životinje ili mikroorganizmi u koijma je genetički materijal izmenjen na način koji se ne dešava prirodno putem parenja i/ili prirodnom rekombinacijom. Tehnologija kojom se dobijaju GMO proizvodi se naziva moderna biotehnologija, genetička tehnologija ili genetički inženjering i omogućava pojedinačnik genima da se prenose sa jednog na drugi organizam između nepovezanih vrsta. Zašto se to radi? Nekoliko je razloga – od toga da se stvore otpornije biljne i životinjske vrste, da se pospeši prinos, snizi njihova cena i slično.

Šta kaže naš Zakon?

Član 2 Zakona o genetički modifikovanim organizmima jasno kaže:

Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.

I to je sjajna stvar, država štiti i nas i poljoprivredna gazdinstva i samu životnu okolinu od proizvodnje genetski modifikovanih namirnica. Međutim.. (uvek ima ono „ali“). Ne postoji zakon koji štiti od uvoza hrane, poput mleka, mesa, jaja,  dobijene od životinja koje su konzumirale GMO stočnu hranu, pa nam je tako tržište puno namirnica koje svakodnevno jedemo a i da ne znamo ima li u njima (a ima) GMO sastojaka. Kako to mislim? Prema pisanju Politike, samou 2017. godini, uvoz mesnih prerađevinja porastao je za oko 20%, dok je uvoz mleka i mlečnih proizvoda porastao za trećinu u odnosu na 2016. godinu. Sva ta hrana i te namirnice dolaze iz zemalja u kojima su liberalniji zakoni o GMO, iz zemalja u kojima je stoka hranjena GMO sojom, pa tako posredno i mi sami unosimo namirnice koje u sebi sadrže tragove GMO. Sa druge strane, koliko znamo o tome odakle dolazi stočna hrana kojima se stoka hrani? Da li su krave koje nam daju mleko hranjene domaćom sojom ili onom iz uvoza koja je u velikom broju slučajeva GMO? Da li su meso i mesne prerađevine koje kupujemo bez GMO ili ne, odnosno, da li je hrana koju unosimo proizvedena bez genetske modifikacije? Sve su to stvari koje nigde nisu označene i mi kao kupci nemamo način da se o tome informišemo. Međutim…

genetički-modifikovana-hrana-u-srbiji-4

Dunav Soja-prvi BEZ GMO standard kvaliteta u Srbiji i našem regionu

Kao što postoji oznaka „Proizvedeno u Srbiji“ i njima slične, tako bi i hrana koju kupujemo mogla da ima i oznaku „Bez GMO“, na primer. Nešto najpribližnije tome našla sam u Idea radnjama, kad su jaja u pitanju i to su jedina jaja koja kupujemo. Ona sa oznakom Dunav Soja, jer je to oznaka koja u našoj zemlji označava da su baš ta jaja 100% bez veštačkih dodataka, odnosno da su se koke hranile domaćom sojom i živinskom hranom koja u sebi ne sadrži ništa od GMO sastojaka. Međunarodno udruženje Dunav Soja je donelo prvi BEZ GMO standard i oznaku kvaliteta u našoj zemlji i regionu i garancija su da je hrana koju kupujemo pod tim obeležjem proizvedena na potpuno održiv način uz zaštitu životne okoline i da životinje nisu hranjene GMO već domaćom BEZ GMO sojom. Takođe, nedavno se u kraju u kojem živim otvorila lokalna mesara koja u svom prostoru ima jasno istaknuto obaveštenje da njihovi proizvodi ne sadrže fosfate, soju, karagenan, glukaminate, antioksidanse i veštačke boje, kao i da su napravljeni od sirovine odgajene u Srbiji.

dunav-soja-bez-gmo-standard

I o tome se upravo radi. Da mi, kao potrošači, imamo pravo da znamo i o poreklu hrane koju kupujemo, i kako je ta hrana održavana, kako su i čime životinje hranjene i kako je tekao čitav proces proizvodnje, pa da na osnovu tih informacija odaberemo šta ćemo da kupimo. Da, hrana koja je organska i bez veštačkih i GMO dodataka jeste skuplja (viši troškovi prehrane, održavanja, proizvodnje), ali sam sigurna da je to cena koju smo spremni da platimo ako želimo. Prosto, pravo svih nas treba da je sloboda informisanja i garancija kvaliteta na osnovu kojeg posle donosimo odluke.

A kad smo već kod informisanja i onome koliko (ne) znamo o genetički modifikovanoj hrani, uradila sam jedno mini istraživanje na uzorku od 386 ispitanika. Napravila sam anketu informativnog karaktera o tome koliko smo upoznati sa genetički modifikovanom organizmima i hranom koja u sebi sadrži tragove iste. Kao i mene, iznenadiće vas rezultati.

U anketi je učestvovalo 388 osoba, od čega je njih 296 iz Srbije: 86.1% žena i 13.9% muškaraca, od čega je 70,8% uzrasta 21-40 godina. Preko 60% ispitanika je izjavilo da nije dovoljno informisano o GM hrani a skoro svi da ne postoji ni dovoljno informacija o tome u našoj zemlji. Na pitanje šta bi ih ubedilo da je GM hrana bezbedna, 52.3% odgovorilo je nauka, dok je 44.3% izjavilo da ih ništa ne bi ubedilo u bezbednost genetički modifikovane hrane.

68.6% ispitanika ne bi kupovalo genetički modifikovanu hranu u Srbiji što je značajan podatak, uzimajući u vid činjenicu da je, ipak svi kupujemo – jer je znatan deo svakodnevne hrane koja nam stiže iz uvoza dobijena od životinja koje su GM hranjene..


 
Rezultati ankete su samo primer i potvrda onoga što u tekstu navodim a to je da postoji velika potreba svih nas da se informišemo o GMO i da znamo o hrani koju kupujemo.

Nikad nije dovoljno kasno informisati se i tražiti da znamo više o hrani koju kupujemo i koju svakodnevno koristimo. Te odluke se tiču ne samo nas, već i naših porodica, budućih generacija ali i samih proizvođača pa i životne okoline. Od toga da se koriste brojni hemijski pesticidi i herbicidi koji mogu biti toksični za pčele i leptire, preko toga da genetske promene biljaka mogu dovesti do većih ekoloških promena (polenom se GMO širi i na ostale biljke), do toga da se na taj način utiče i na čitav biodiverzitet, ugrožavajući opstanak ekosistemai održivost svih vrsta. Prosto, mi još uvek ne znamo i nismo upoznati sa dugoročnim efektima GMO. I da, ovaj vid gajenja i prerade sirovina i hrane jeste nastao sa namerom da se iste učine otpornijom na bolesti i snižavanje cena konačnih proizvoda, međutim, isuviše je nepoznanica i negativnih posledica da bi se sve zajedno olako shvatalo i uzimalo zdravo za gotovo.

Kao što rekoh, pravo svih nas je da znamo šta jedemo i kakvog je kvaliteta hrana koju kupujemo i da imamo mogućnost izbora. Za sada je to slučaj sa pomenutim Dunav Soja jajima i mesom i mesnim prerađevinama u lokalnoj mesari na Vračaru, a vas pozivam da mi javite da li ste otkrili još koje proizvođače i mesta na kojima se mogu kupiti provereno bez GMO namirnice.

Za više informaciija o Dunav Soja BEZ GMO standardu i kontroli kvaliteta, posetite sajt dunavsoja.rs , kao i DunavSojaSrbija Facebook i Instagram nalog.

Fb komentari

Facebook

Organ Vlasti Instagram