Jeste li se ikad zapitali odakle dolazi hrana koju kupujemo u našim radnjama i zašto je, uopšte, važno na to više obraćati pažnju?
Kao roditelju mi je bitno da znam kakvog je kvaliteta i odakle dolazi hrana koju možemo naći u prodavnicama, kako se obrađuje i vodi računa o njoj, naročito kad govorimo o svežim namirnicama, poput voća i povrća jer, na kraju krajeva, svi želimo da vodimo kvalitetniji i zdraviji život. S tim u vezi, prošle nedelje sam bila u prilici da posetim jedno domaće poljoprivredno gazdinstvo koje svojim povrćem snabdeva Maxi prodavnice širom Srbije.
Porodica Matić iz sela Saraorci nadomak Smedereva se poljoprivredom bavi već duže od 40 godina i samo su jedna od čak 50 porodica koje svojom domaćom robom snabdevaju ovaj najveći lanac supermarketa u zemlji. Plasteničkom proizvodnjom su počeli da se bave 2003. godine i do danas su razvili proizvodnju na dva hektara korisne površine na kojoj uzgajaju krastavce i paradajz koje možemo pronaći u Maxi radnjama. U vreme pune sezone, porodica Matić Maxiju isporučuje dva puna šlepera paradajza i krastavaca koji, kako sam Goran Matić kaže, apsolutno nisu gorki zahvaljujući tajnoj strategiji uzgoja 🙂
Tokom prepodnevnog druženja i obilaska gazdinstva, saznali smo da paradajz i krastavac uzgajaju tokom čitave godine, da zapošljavaju 11 ljudi koji su u stalnom radnom odnosu, da uskoro kreću u modernizaciju posla te da će biti prilike za posao za još ljudi i da se nadaju kako će sin nastaviti tradiciju uzgoja paradajza i krastavaca koji imaju ukus kao da su došli iz bašte naših baka i deka.
Koje su sve prednosti kupovine hrane lokalnog porekla?
Lokalni sistem hrane u zajednici svakako nije nova ideja, ali dobija na sve većem značaju usred promena koje nam se dešavaju u svakodnevnom životu i na globalnom nivou. Na primeru Sjedinjenih Američkih Država, hrana danas putuje u proseku 2000-2500km od produkcije do prodajnog mesta, a više od 50% voća i 20% povrća se uvozi. I, mada možda ne znamo ove podatke kad je u pitanju Srbija, svakako je u pitanju zabrinjavajuć podatak jer ovi faktori utiču na određivanje cena, dostupnost te hrane i sam kvalitet ishrane i života svih nas.
Pročitajte i: Ishrana u školskom uzrastu – šta jedu naša deca?
Sa druge strane, tu je i opravdana zabrinutost i pitanja u vezi načina na koji se namirnice uzgajaju, da li se koriste pesticidi, sintetička đubriva i slično – što su stvari koje nikako ne možemo sa sigurnošću znati, bez obzira šta pisalo na deklaraciji. Hrana lokalnih proizvođača se kontroliše od samog početka proizvodnje do krajnjeg koraka – ubiranja i prodaje, što znatno umanjuje bojazan, jer smo kao potrošači, upoznati sa procesom i poreklom namirnica.
Takođe, lokalni proizvođači razumeju naše brige, pa u skladu sa njima mogu reagovati i eventualno korigovati svoje poslovanje, što baš i nije slučaj kad govorimo o industrijskom lancu ishrane. A ne treba zanemariti ni znatan pozitivan uticaj koji proizvodnja lokalne hrane i njihova kupovina imaju po ekonomiju zemlje i samu lokalnu privredu. Na ovaj način, stvara se jedna zdrava zajednica, ljudi veruju lokalnim proizvođačima i njihovim naporima da proizvode kvalitetne i zdrave namirnice, čime se ultimativno, stvara jedan zdraviji i kvalitetniji sistem ishrane svih nas.
I dok na pijacama, ma koliko dobro poznavali prodavce, ne možemo sa stopostotnom sigurnošću znati odakle povrće dolazi, u Maxi supermarketima imamo garanciju i porekla i kvaliteta zahvaljujući saradnji ovog lanca sa porodicom Matić i još 50 drugih, sličnih porodica koje uzgajaju i neguju voće i povrće za sve nas.
Mene su ubedili i konvertovali u redovnog kupca, naročito jer smo imali prilike i da na licu mesta probamo svo to ukusno povrće, zahvaljujući brzim zalogajima koje je pripremao kuvar Nenad Veljković. Nadam se da ćete i sami (ako već niste) probati i pokloniti poverenje njihovoj zelenoj pijaci i pozivam vas da mi javite utiske – bilo komentarom ili putem maila kontakt@organvlasti.com 🙂
*Tekst rađen u saradnji sa Maxi supermarketima
Ostavite komentar