Gastronomija

Špargle – neobične i ukusne

Špargle – neobične i ukusne

Špargle nazivaju ikraljevsko povrće“ i „jestiva slonovača“, zbog brojnih lekovitih svojstava poznate su i kao „čistači organizma“ i „čuvari zdravlja“, a pripisuju im se i afrodizijačka svojstva. Uzgajanje ove biljke važan je segment poljoprivrede u gotovo čitavoj Zapadnoj Evropi, veoma je prisutna u Americi i Aziji, a u nama bližim krajevima, Istra je lokalitet poznat po proizvodnji i pripremi jela sa šparogama, kako ih tamo zovu.

 

Tekst: Peđa Kresojević

Špargle nazivaju ikraljevsko povrće“ i „jestiva slonovača“, zbog brojnih lekovitih svojstava poznate su i kao „čistači organizma“ i „čuvari zdravlja“, a pripisuju im se i afrodizijačka svojstva. Uzgajanje ove biljke važan je segment poljoprivrede u gotovo čitavoj Zapadnoj Evropi, veoma je prisutna u Americi i Aziji, a u nama bližim krajevima, Istra je lokalitet poznat po proizvodnji i pripremi jela sa šparogama, kako ih tamo zovu. 

 

Pretpostavlja se da su špargle koristili još stari Egipćani, u drevnoj Kini koristili su ih kao lek, a smatra se da su kultivisane pre oko 2.500 godina u Grčkoj, odakle i potiče njihovo ime asparagus što na grčkom znači stabljika. Poznato je da su i stari Rimljani bili veliki ljubitelji ovog povrća i poštovaoci njegovih lekovitih karakteristika, a tokom svojih osvajanja, preneli su je Galima, Germanima, Britancima i ostatku sveta. U 16. veku gajenje špargle širi se Francuskom, a krupna holandska špargla počinje da osvaja ovu zemlju početkom 19. veka kada postaje veoma cenjeno jelo, ali i biljka „sa bogataških trpeza“ kojoj se pripisuju afrodizijačke moći.

Vitaminska bomba
Špargle pripadaju porodici ljiljana, u koju se ubrajaju i praziluk, crni i beli luk. Sezona im je upravo sada, počinje sredinom aprila i završava se tačno 24. juna. Osim po boji, između zelenih i belih špargli nema bitnih razlika, osim po načinu gajenja. Bele se prekrivaju folijom i ostaju bez hlorofila, ali imaju više asparagina, dok su zelene nežnije, bogatije vitaminima i aromatičnije. S obzirom na visok sadržaj vitamina B 6, A, C, K i E, špargle nose epitet vitaminske bombe, a bogate su i drugim hranljivim sastojcima, proteinima, kiselinama i antioksidansima.

Za svaku dijetu
Kao diuretik, špargle oslobađaju organizam suvišne telesne tečnosti, pa su idealne za dijete, od kojih se jedna zasniva na preporuci da 14 dana uz redovnu ishranu uzimate 200 g ove namirnice – efekti će sasvim sigurno biti vidljivi.  Uz podatak da 100 g sadrži samo 17 kalorija, špargla je savršena namirnica za dobru formu i idealnu figuru, a uz to sadrži i hrom koji umanjuje glad. Posebno se preporučuje trudnicama zbog folne kiseline kojom obiluje. U šparglama se nalazi i jak antioksidans glutatin koji štiti organizam od slobodnih radikala koji uzrokuju rak. Prilikom kupovine birajte sveže, sjajne, zelene i ljubičaste primerke, nikako žućkaste i bez sjaja, sa glatkim i zbijenim vrhom i neodvojivim listovima. Način da proverite da li je špargla sveža jeste da je prelomite – ako se lomi kao staklo, onda je sveža.

U kuhinji
Špargle se mogu jesti kuvane, pečene, a pogodne su i za konzervisanje. Tokom pripreme ne zaboravite da spoljašnji slojevi sadrže najviše vitamina i mineralnih soli, pa ih treba pripremati neoljuštene. Prilikom kuvanja primenjuje se specifičan tretman: izdanci se povežu u snopić, stave se u duboki lonac tako da su vrhovi okrenuti prema gore, a zatim se voda nalije do polovine njihove visine. Lonac obavezno mora biti poklopljen kako bi se postigao efekat kuvanja na pari, čime se čuvaju hranljivost i ukus. Kako kuvanjem gube skoro polovinu mase, blagovremeno obezbedite potrebnu količinu.
U svetskim kuhinjama, špargle su prisutne u raznim varijacijama. U azijskoj ih najčešće srećemo kao pržene i u jelima sa mesom, dok se u Evropi kuvaju na pari i serviraju sa sosom holandez ili sa maslinovim uljem, rastopljenim puterom ili parmezanom. Mogu se koristiti kao dodatak supama, efektan nadev za pite i palačinke, atraktivan prilog mesnim i ribljim jelima ili deo salata.
U Istri se znamenita fritaja (kajgana) priprema baš sa šparglama, a uz dodatak pršute i parmezana ili račića. Uz šparglu, preporuka je da se pije samo belo vino, jer tanin u crnom vinu ostavlja vitamin B bez dejstva.

Kao niskokalorične, bogate vlaknima i nizom vitamina i minerala, špargle se smatraju jednom od nutritivno najuravnoteženijih vrsta povrća. Dodamo li tome podatak da se od davnina smatraju afrodizijakom, ne samo zbog falusnog oblika već zbog velikog sadržaja vitamina E koji je poznat i kao „vitamin plodnosti“, eto puno razloga za osmeh prilikom susreta sa ovom neobičnom i ukusnom biljkom.

 

Izvor: City Magazine

 

Fb komentari

Ostavite komentar

Click here to post a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Facebook

Organ Vlasti Instagram