Ponuda kao da nikada nije bila bolja, svakodnevno se pojavljuju novi ukusi i arome, ali.. Znamo li kakvu kafu pijemo i šta se (da li se) u nju meša?
Prema podacima Euromonitora, privatne agencije za statistička istraživanja, Srbija je u samom vrhu zemalja po ispijanju kafe i nalazi se na visokom 6 mestu – od top 50 zemalja u svetu! U 2013. godini, stanovnik Srbije je utrošio 5.4kg kafe, što je više nego dovoljan razlog da se zapitamo: znamo li kakvu kafu pijemo?
Zašto ovo pišem?
Prosto, pojavom širokog izbora kafe, pojavile su se i one kafe koje u sebi imaju razne dodatke, gde ne mislim samo na arome ili pojačivače ukusa. Mešana kafa nije proizvod novog doba; kafa se mešala sa drugim sastojcima gotovo od njenog samog nastanka, naročito u vreme i nakon ratova, indrustrijalizacije, kriza i nemaština; novo (uslovno rečeno) je to što danas bolje razumemo kako sastojci u kafi deluju na nas i naš organizam – u pozitivnom, ali i negativnom smislu.
Sećam se, tokom čuvenih devedesetih, postojala je prava poplava malih, privatnih pržionica i prodavnica kafe gde ste, na licu mesta, dobijali sveže ispečenu i mlevenu kafu i uživali u njenom opojnom, jakom mirisu. Mada, nisu sve kafe mirisale tako lepo. Pojedine su imale i neki oštar miris, dok neke nisu imale miris kafe uopšte – u zavisnosti sa čim su mešane, pržene i mlevene. Ujedno, to je otprilike period kad sam i prestala da pijem domaću kafu – upravo što nisam znala šta kupujem i šta pijem; ali sam nastavila da se interesujem, jer su (gotovo) svi oko mene razvili kult ispijanja kafe koji se održao do danas.
Devedesetih je naročito bilo popularno mešati kafom sa žirom (da, da), kukuruzom, pa i ječmom – nemaština, nestašica čiste kafe i želja za brzom zaradom preplavili su tržište kafom neproverenog kvaliteta. Opet, period je bio takav da je malo ko mislio o bilo kakvim eventualnim posledicama, živeli smo od danas za sutra pod parolom daj-šta-daš. Danas je situacija ipak drugačija i trebalo bi da povedemo više računa o tome šta pijemo, zbog čega sam razgovarala sa dr Oliverom Ćirković, koja je istakla da je od izuzetne važnosti pažljivo pročitati sastav na kesici kafe, čak i ono što je napisano najsitnijim slovima, jer nekad se provuku pojedine naznake i sastojci koji ljudi ne isprate, a mogu uticati i škoditi u svakodnevnom životu.
„Uzmimo kao primer intoleranciju na gluten: kod takvih poremećaja, treba da izbegavate žitarice, međutim, svakodnevno pijete kafu koja je pomešana sa ječmom, pšenicom, raži.. i, šta se dešava? Propisana terapija ne deluje, tegobe su i dalje prisutne i možete pomisliti da je u pitanju pogrešna dijagnoza, a u stvari sve vreme ne znate da unosite upravo one sastojke koje su vam zabranjene“ istakla je dr Ćirković.
Nije problem imati surogate u kafi, koliko je problem ako ne postoji jasno obaveštenje o tome. Dodaci u kafi služe da pojačaju ukus, poboljšaju aromu, unaprede doživljaj i konzumaciju omiljenog toplog napitka. Međutim, zakon (a trebalo bi i moral) obavezuje da bude jasno naznačen procenat surogata – ako ih u kafi ima.
S tim u vezi, prošetala sam do jednog od hipermarketa i fotografisala svaku kafu koju sam u njemu mogla naći i rezultat je sledeći:
Svaka od kafa ima jasno istaknuto da je u pitanju mešavina pržene mlevene kafe – arabika i robusta i da je pakovana u zaštitnoj atmosferi – što je sve u skladu su sa Pravilnikom o kvalitetu sirove kafe.
I, kako da znamo kakvu kafu pijemo?
Ako i dalje niste sigurni ili se dvoumite, evo šta možete da uradite:
- Detaljno pročitajte deklaraciju na kesici, kao i sve napisano na prednjoj strani, gde treba da stoji jasna naznaka ako postoji surogat
- Raspitajte se na sajtu proizvođača/uvoznika kafe
- Pitajte proizvođača/uvoznika
- Proučite Pravilnik i eventualna istraživanja
Pored toga, postoji i test na surogate u kafi koji možete izvesti kod svoje kuće, evo kako:
Kad nešto ne znamo, nije sramota pitati. Na kraju krajeva, svima nam je od koristi da znamo koje namirnice koristimo i šta unosimo u sebe. Zaljubljenici u kafu će vam reći da nema ništa bolje nego kada započnu jutro ili završe šoljom omiljene kafe. A ono što volite bi i trebalo da je proverenog kvaliteta, originalno i čistog ukusa, zar ne?
Kakvu kafu vi pijete i imate li iskustva sa kafom sa surogatima?
*Tekst rađen u saradnji sa Strauss Adriatic
Ja samo iz przionice kafu, miris detinjstva.
Ja se i dan danas rado prisecam onih aparata za mlevenje kafe u samoposlugama, onda smo bili potpuno sigurni sta pijemo, nije moglo da se desi da nam dodaju zir u kafu 🙂
Dobar tekst, ne bi mi palo na pamet da kafu povežem sa glutenom! Dali ste mi materijal za razmišljanje 🙂
Dobar tekst i baš ovo o glutenu me podstaklo na razmišljanje. Suprug i ja smo na bezglutenskoj ishrani a on pije i kafu i čim popije kafu trči u kupatilo. Nisam se ni setila da u kafu dodaju svakojake žitarice. Imam pitanje šta je tačno ARABIKA i ROBUSTA? Videla sam na kesicama da to ulazi u sastav kafe ali nešto nisam sigurna da piše i procenat. Kafu kupuje moj suprug, jer on je i pije, i uglavnom se rukovodi ukusom mada ponekad i cenom. Posle svake promene vrste kafe on se vraća na jednu koja mu se najviše dopada, bez obzira na cenu, samo nisam sigurna koja je marka. Da li uopšte kod nas u Beogradu može da se kupi čista kafa? Volela bih da dobijem odgovor na moja pitanja jer sigurna sam da zanimaju mnoge. Hvala i pozdrav.
Draga Snežana, hvala na komentaru 🙂
Što se tiče pitanja, arabika i robusta označavaju poreklo kafe, odnosno arabika dolazi sa područja Afrike i Arabije, dok robusta dolazi iz Latinske Amerike i jugoistočne Azije, više o svemu potražite u jednom našem prethodnom tekstu http://organvlasti.com/kuhinjsko-cose/pica/sve-o-kafi/
Kada govorimo o čistoći kafe, uradili smo test sa 4 vrste kafe koja se može naći na našem tržištu i test je pokazao kako su i Grand i Don kafa čiste kafe – sa njima nećete imati tegoba 🙂
Ako niste sigurni, samo pratite uputstva i proverite i sami, pa pronađite onu koja vama i suprugu najviše odgovara.