Kuhinja

Kakvu kafu pijemo?

Kakvu kafu pijemo?
Podeli dalje

Ponuda kao da nikada nije bila bolja, svakodnevno se pojavljuju novi ukusi i arome, ali.. Znamo li kakvu kafu pijemo i šta se (da li se) u nju meša?

Prema podacima Euromonitora, privatne agencije za statistička istraživanja, Srbija je u samom vrhu zemalja po ispijanju kafe i nalazi se na visokom 6 mestu – od top 50 zemalja u svetu! U 2013. godini, stanovnik Srbije je utrošio 5.4kg kafe, što je više nego dovoljan razlog da se zapitamo: znamo li kakvu kafu pijemo?

Zašto ovo pišem?

Prosto, pojavom širokog izbora kafe, pojavile su se i one kafe koje u sebi imaju razne dodatke, gde ne mislim samo na arome ili pojačivače ukusa. Mešana kafa nije proizvod novog doba; kafa se mešala sa drugim sastojcima gotovo od njenog samog nastanka, naročito u vreme i nakon ratova, indrustrijalizacije, kriza i nemaština; novo (uslovno rečeno) je to što danas bolje razumemo kako sastojci u kafi deluju na nas i naš organizam – u pozitivnom, ali i negativnom smislu.

Sećam se, tokom čuvenih devedesetih, postojala je prava poplava malih, privatnih pržionica i prodavnica kafe gde ste, na licu mesta, dobijali sveže ispečenu i mlevenu kafu i uživali u njenom opojnom, jakom mirisu. Mada, nisu sve kafe mirisale tako lepo. Pojedine su imale i neki oštar miris, dok neke nisu imale miris kafe uopšte – u zavisnosti sa čim su mešane, pržene i mlevene. Ujedno, to je otprilike period kad sam i prestala da pijem domaću kafu – upravo što nisam znala šta kupujem i šta pijem; ali sam nastavila da se interesujem, jer su (gotovo) svi oko mene razvili kult ispijanja kafe koji se održao do danas.

kakvu_kafu_pijemo_v
Devedesetih je naročito bilo popularno mešati kafom sa žirom (da, da), kukuruzom, pa i ječmom – nemaština, nestašica čiste kafe i želja za brzom zaradom preplavili su tržište kafom neproverenog kvaliteta. Opet, period je bio takav da je malo ko mislio o bilo kakvim eventualnim posledicama, živeli smo od danas za sutra pod parolom daj-šta-daš. Danas je situacija ipak drugačija i trebalo bi da povedemo više računa o tome šta pijemo, zbog čega sam  razgovarala sa dr Oliverom Ćirković, koja je istakla da je od izuzetne važnosti pažljivo pročitati sastav na kesici kafe, čak i ono što je napisano najsitnijim slovima, jer nekad se provuku pojedine naznake i sastojci koji ljudi ne isprate, a mogu uticati i škoditi u svakodnevnom životu.

„Uzmimo kao primer intoleranciju na gluten: kod takvih poremećaja, treba da izbegavate žitarice, međutim, svakodnevno pijete kafu koja je pomešana sa ječmom, pšenicom, raži.. i, šta se dešava? Propisana terapija ne deluje, tegobe su i dalje prisutne i možete pomisliti da je u pitanju pogrešna dijagnoza, a u stvari sve vreme ne znate da unosite upravo one sastojke koje su vam zabranjene“ istakla je dr Ćirković.

Nije problem imati surogate u kafi, koliko je problem ako ne postoji jasno obaveštenje o tome. Dodaci u kafi služe da pojačaju ukus, poboljšaju aromu, unaprede doživljaj i konzumaciju omiljenog toplog napitka. Međutim, zakon (a trebalo bi i moral) obavezuje da bude jasno naznačen procenat surogata – ako ih u kafi ima.

S tim u vezi, prošetala sam do jednog od hipermarketa i fotografisala svaku kafu koju sam u njemu mogla naći i rezultat je sledeći:

Svaka od kafa ima jasno istaknuto da je u pitanju mešavina pržene mlevene kafe – arabika i robusta i da je pakovana u zaštitnoj atmosferi – što je sve u skladu su sa Pravilnikom o kvalitetu sirove kafe.

I, kako da znamo kakvu kafu pijemo?

Ako i dalje niste sigurni ili se dvoumite, evo šta možete da uradite:

  • Detaljno pročitajte deklaraciju na kesici, kao i sve napisano na prednjoj strani, gde treba da stoji jasna naznaka ako postoji surogat
  • Raspitajte se na sajtu proizvođača/uvoznika kafe
  • Pitajte proizvođača/uvoznika
  • Proučite Pravilnik i eventualna istraživanja

Pored toga, postoji i test na surogate u kafi koji možete izvesti kod svoje kuće, evo kako:

Kad nešto ne znamo, nije sramota pitati. Na kraju krajeva, svima nam je od koristi da znamo koje namirnice koristimo i šta unosimo u sebe. Zaljubljenici u kafu će vam reći da nema ništa bolje nego kada započnu jutro ili završe šoljom omiljene kafe. A ono što volite bi i trebalo da je proverenog kvaliteta, originalno i čistog ukusa, zar ne?

Kakvu kafu vi pijete i imate li iskustva sa kafom sa surogatima?

*Tekst rađen u saradnji sa Strauss Adriatic

Save


Podeli dalje

5 komentara

Click here to post a comment

    • Ja se i dan danas rado prisecam onih aparata za mlevenje kafe u samoposlugama, onda smo bili potpuno sigurni sta pijemo, nije moglo da se desi da nam dodaju zir u kafu 🙂

  • Dobar tekst, ne bi mi palo na pamet da kafu povežem sa glutenom! Dali ste mi materijal za razmišljanje 🙂

  • Dobar tekst i baš ovo o glutenu me podstaklo na razmišljanje. Suprug i ja smo na bezglutenskoj ishrani a on pije i kafu i čim popije kafu trči u kupatilo. Nisam se ni setila da u kafu dodaju svakojake žitarice. Imam pitanje šta je tačno ARABIKA i ROBUSTA? Videla sam na kesicama da to ulazi u sastav kafe ali nešto nisam sigurna da piše i procenat. Kafu kupuje moj suprug, jer on je i pije, i uglavnom se rukovodi ukusom mada ponekad i cenom. Posle svake promene vrste kafe on se vraća na jednu koja mu se najviše dopada, bez obzira na cenu, samo nisam sigurna koja je marka. Da li uopšte kod nas u Beogradu može da se kupi čista kafa? Volela bih da dobijem odgovor na moja pitanja jer sigurna sam da zanimaju mnoge. Hvala i pozdrav.

    • Draga Snežana, hvala na komentaru 🙂
      Što se tiče pitanja, arabika i robusta označavaju poreklo kafe, odnosno arabika dolazi sa područja Afrike i Arabije, dok robusta dolazi iz Latinske Amerike i jugoistočne Azije, više o svemu potražite u jednom našem prethodnom tekstu http://organvlasti.com/kuhinjsko-cose/pica/sve-o-kafi/

      Kada govorimo o čistoći kafe, uradili smo test sa 4 vrste kafe koja se može naći na našem tržištu i test je pokazao kako su i Grand i Don kafa čiste kafe – sa njima nećete imati tegoba 🙂

      Ako niste sigurni, samo pratite uputstva i proverite i sami, pa pronađite onu koja vama i suprugu najviše odgovara.

Facebook