Pića

Pivo – osveženje, hrana i lek

Pivo – osveženje, hrana i lek

Penušavi osvežavajući napitak sa niskim sadržajem alkohola jedno je od najpopularnijih alkoholnih pića na svetu. Reč je o pivu, bez kojeg mnogi stanovnici planete ne bi mogli da zamisle izlazak u grad ili proslavu nekog važnog događaja.

 

hladno pivoPenušavi osvežavajući napitak sa niskim sadržajem alkohola jedno je od najpopularnijih alkoholnih pića na svetu. Reč je o pivu, bez kojeg mnogi stanovnici planete ne bi mogli da zamisle izlazak u grad ili proslavu nekog važnog događaja.
Pivo je slabo alkoholno piće koje sadrži između 3 i 13 % alkohola. Ova količina alkohola ne oseća se na ukusu, ali pojačava ukus i miris ostalih sastojaka i doprinosi harmonizovanju arome. Pivo se proizvodi u procesu alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, ječma, vode i pivskog kvasca. Hmelj napitku daje ugodan miris i gorak ukus, pivski kvasac izaziva alkoholno vrenje,a voda služi kao rastvarač. Takođe, u pivu ima i ugljen dioksida koji mu daje posebnu reskost. Zanimljiv podatak je da energetska vrednost litra piva odgovara energetskoj vrednosti iste količine punomasnog mleka. Prepoznatljivost piva kao napitka svakako je i njegova penušavost. Stabilnost pene zavisi od koncentracije i hemijskog sastava neprevrelog dela ekstrakta, tako da se pivo sa više ekstrakta više peni. Na ukus piva utiče i temperatura na kojoj se pije. Pivo je najbolje piti ohlađeno, a najpogodnije je koristiti čaše sa debelim staklom, kako bi duže zadržalo kvalitet i temperaturu.

Delotvornost piva

Mnogi lekari slažu se da čaša piva dnevno povoljno utiče na zdravlje ljudi. Potvrda tome je mišljenje da pijenje ovog pića zbog njegovih sastojaka smanjuje psihosocijalni stres. Isto tako, The New England Journal of Medicine objavio je rezultate devetogodišnjeg istraživanja srčanog infarkta kod više od 7.700 pivopija. Ovim istraživanjem utvrđeno je da prosečna potrošnja od jedne do dve čaše piva dnevno ima zaštitni učinak protiv srčanog infarkta. Naučnici su utvrdili i da pivo pozitivno utiče i na inteligenciju jer se smatra da inteligenciju podstiču hemijski spojevi polifenoli koji se nalaze u pivu.

Poreklo i istorija piva

penušavo pivoOd pamtiveka je pivo bilo sredstvo za osveženje i uživanje, ali i hrana i lek. Prinosilo se čak i kao žrtva bogovima, koristilo se u religioznim obredima, ali iznad svega bilo je piće običnih smrtnika. Prvi pisani izvori o pravljenu piva datiraju iz 6.000 godine p.n.e i potiču od Sumera, koji su nastanjivali područje Mesopotamije, između reka Tigar i Eufrat. U to vreme postojalo je 16 vrsta piva, a za vrenje su korišćeni ječmeni šećer i pšenica. S obzirom na to da je pivo tada pravljeno bez hmelja, ovaj proizvod imao je veoma kiseli ukus. Međutim, dodavane su mu različite trave kao što su pelin, šafran i druge. Proizvodnja piva je ubrzo preneta i u stari Egipat, Persiju, Grčku i druge zemlje. U početku je pravljenje piva bilo isključivo žensko umeće, jer su žene bile te koje su ga pravile i prodavale.
Kasnije su se proizvodnjom piva bavili kaluđeri, koji su i prvi u ovaj napitak dodali hmelj. I reč pivo nastala je u manastirima između 6. i 7. veka, upravo kada je hmelj počeo da se dodaje pivu pri vrenju. U Evropu pivo je preneto dolaskom keltskih plemena iz Azije, oko 1.000 godine p.n.e. Slični napici, međutim, proizvodili su se par hiljada godina pre nove ere i u Kini, Indiji, Iranu, Africi, kao i na američkom kontinentu. Najvažniji tehnički pronalazak za proizvodnju piva, ipak, predstavlja pronalazak mašine za hlađenje.

Proizvodnja piva danas

pivo u čašiU svetu postoji veliki broj različitih vrsta piva, koje se razlikuju po postupku proizvodnje ili po sirovinama od kojih se proizvode. Tako svaka pivara ima svoj napitak prepoznatljivog ukusa i arome. Najveći proizvođači piva svakako su Nemačka, Velika Britanija, SAD, kao i Češka, Belgija i Irska. U Srbiji potrošnja piva iznosi oko 60 litara po glavi stanovnika godišnje. Poređenja radi, u Češkoj ona iznosi oko 155, a u Nemačkoj oko 138 litara godišnje.

Pivo u Hamurabijevom zakoniku

Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu, u Hamurabijevom zakoniku. Kralj Vavilona Hamurabi regulisao je ovim zakonom, između ostalog, i uslove proizvodnje i prometa piva. Tako Zakonik kaže i sledeće: „Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni“. Isto tako, propisuje se i da žena u pivnici može biti samo točiteljica, ali da nikako ne sme doći kao gošća.
Fb komentari

1 komentar

Click here to post a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *