🧵 Nasilje i nenasilje u vezi 🧵

Da li se mogu prepoznati nasilje i nenasilje u vezi? Kako se ono definiše, šta pod sve to potpada i kako se prema ovoj važnoj temi odnosimo u našoj zemlji?

Jedna od žena koju poštujemo, pratimo i gutamo njene objave na Twitteru, nedavno je govorila o veoma važnoj temi, temi koja se tiče svih nas. Nasilje u vezi, u partnerskim odnosima, u porodici i šta se, uopšte, može smatrati nasiljem – žena pod nadimkom muške_suze na Twitteru, iznela je niz važnih činjenica I otvorila brojna pitanja i podtema o kojima svi zajedno treba da povedemo računa.

Njenu priču prenosimo u celosti jer nasilje i nenasilje u vezi nije nešto o čemu treba pričati I voditi računa samo jedan dan u godini.

Brojni su razlozi zašto nam je teško da prepoznamo da se nalazimo u nasilnoj vezi. Šta je nasilje u partnerskom odnosu, koje sve forme nasilja postoje, koji su (pred)znaci nasilničkog ponašanja i zašto nam🚩često promiču su tema ovog niza.
🔻

Prema rezultatu istraživanja koje je sproveo OEBS 1.7 miliona žena u Srbiji je doživelo neki oblik muškog nasilja nakon svoje 15. godine, što znači da svaka druga žena (62%) ima ovo iskustvo. Nažalost, samo 1/3 njih smatra da su o nasilju dobro informisane te stoga ovaj niz.
🔻

Postoje 4 osnovna tipa nasilja – fizičko, seksualno, psihičko i ekonomsko nasilje. Prema spomenutom istraživanju, najčešće je psihičko i ekonomsko nasilje – 2 od 5 žena su ga doživele, dok je svaka šesta žena doživela silovanje* ili fizičko nasilje u vezi a svaka 10 van veze.
🔻

Fizičko nasilje je često najlakše prepoznati jer obuhvata različite oblike fizičkog napada – drmusanje, guranje, čupanje za kosu, zavrtanje ruke, šamar, udarac pesnicom, gađanje ili udaranje predmetom, ugriz, stiskanje za vrat, davljenje, udaranje, pritiskanje o zid, …
🔻

… namerno pečenje cigaretom, peglom, ringlom ili drugim predmetom, napad pištoljem, nožem, drugim oružjem ili oruđem. Najčešći su guranje i šamaranje, a posebno zabrinjava to što svaki 4. mladić i svaka 10. devojka misle da jedan šamar nije nasilje (istraživanje MoguDaNEĆU).
🔻

Seksualno nasilje obuhvata silovanje ili pokušaj silovanja, primoravanje na seks prakse ili gledanje pornografije, seks uznemiravanje ili ucenjivanje, reproduktivnu prinudu, seks trgovinu ženama i seks iskorišćavanje žena kroz prostituciju, pornografiju i seks ropstvo.
🔻

* OEBS istraživanje pod seksualnim nasiljem obuhvata samo silovanje i prinudu na određene seks. prakse, praćene onesposobljavanjem, ucenom ili zastrašivanjem, dok je seksualno uznemiravanje odvojeno ispitivano, i njega je doživelo 44% žena nakon 15. godine, tj 2 od 5 njih.
🔻

Seksualno nasilje prati stigma i verovanje da je uvek žena sama kriva i/ili da muškarac sa kojim je ima pravo na njeno telo kad god to želi, bez obzira na njen stav o tome. U prilog tome govori činjenica da je tek 2002. srpsko zakonodavstvo prepoznalo silovanje u braku.
🔻

Zbog toga, kada gledamo statistiku o seksualnom nasilju, logično je da predpostavimo da je broj koji vidimo višestruko umanjen jer žene veoma retko govore o silovanju i još ređe ga prijavljuju, a nažalost neke žene čak ni ne znaju da je ono uopšte i moguće u vezi/braku.
🔻

Psihičko nasilje je gotovo uvek uvod u druge oblike nasilja, pogotovo fizičko, i obuhvata vikanje, ponižavanje, zastrašivanje, pretnje nanošenjem povreda sebi ili ženi, pretnje samoubistvom, uništavanje stvari, zabranu odlaska u posetu/izlaska ili viđanja sa prijateljima, …
🔻

… pasivnu agresiju, uskraćivanje emocija i brige, ignorisanje, prekid komunikacije, odbijanje da se razgovara, gaslajtovanje i druge oblike ponašanja čiji je cilj da se ženi nanese psihička šteta kako bi se uspostavila kontrola.
🔻

U psihičko nasilje spadaju i različite forme kontrolišućeg ponašanja – nadzor nad telefonom i zahtevanje pristupa telefonu/mejlu/druš mrežama, zahtevanje da uvek zna gde je i sa kim, zabrana da razgovara sa drugim muškarcima, određivanje šta žena sme da oblači i sl kao i…
🔻

… različite forme zlostavljačkog ponašanja – zabrana napuštanja kuće, oduzimanje ključeva automobila, zaključavanje, omalovažavanje pred drugima, ucenjivanje u vezi dece ili pretnje da će nešto uraditi deci ili bliskim osobama, pretnje da će ženu poniziti pred drugima i sl.
🔻

Ekonomsko nasilje se retko proučava jer je normalizovan stav da je muškarac taj koji sam odlučuje o finansijama. Ono obuhvata ograničenje pristupa novcu u domaćinstvu, oduzimanje ličnog novca, uskraćivanje novca za lične potrebe, zabranjivanje ženi da se zaposli/radi van kuće.
🔻

Sada kada smo prošle kroz spisak toga šta je sve nasilje, jasno je zašto nam je teško da ga prepoznamo kada nam se dešava. Mnoge stvari sa liste smo normalizovali kao znak ljubavi npr ljubomorne ispade, kontrolišuće ponašanje, zahtevanje seksa i stalnu seksualnu dostpunost,…
🔻

… pretenje samoubistvom kao dokaz da mu je stalo, zabranjivanje rada van kuće kao brigu, generalno seksualno uznemiravanje i seksualnu prinudu kao kompliment i generalno sve vrste fizičkih i verbalnih ispada kao dokaz strasti i ogromne ljubavi koja ometa racionalnu kontrolu.
🔻

Jedan od najvećih problema je to što je nasilje začaran krug iz koga je teško izaći, čak i kada postoji podrška, jer je žena psihički uništena. Ciklus nasilja ovo jako lepo ilustruje, ali pored razumevanja kako funkcioniše nasilje dobar je i za proveravanje veze u kojoj smo:
🔻

Ono što je važno je da ne zaboravimo da svaka od nas može doživeti nasilje i da ono nikada nije naša krivica ili odgovornost. Generalno loš osećaj u vezi odnosa je🚩koju treba proveriti, a to je najlakše učiniti čekiranjem kruga nasilja u kome su pobrojani oblici nasilja:
🔻

Pored normalizacije, problem je što ne postoji sistemski institucionalni odgovor na nasilje – ono se retko procesuira, procesi dugo traju, po pravilu je žena ta koja se pravda i dokazuje da nije ona kriva, kazne su smešne a psihosocijalna podrška u oporavku nepostojeća.
🔻

Nevladine organizacije koje pružaju psihosocijalnu i pravnu pomoć postoje, ali rade smanjenim kapacitetima jer je mahom u pitanju volonterski rad i po pravilu se prikazuju kao mrziteljke svih muškaraca (ili lezbofeministkinje) što ozbiljno crpi već ograničene kapacitete.
🔻

Već spomenuta stigma uvek postoji, jer je žena jelte sama kriva jer ga je birala i što ne ume da se ponaša pa izaziva, a ovo je posebno izraženo u manjim sredinama gde se svi znaju i gde je nasilje po pravilu najnormalizovanije jer je žena viđena kao vlasništvo muža.
🔻

Lično verujem da niko nije urođeno nasilan već da je nasilje nešto što se uči, prvo kroz primer a onda se i ohrabruje kroz normalizaciju društva oko nas. Kao što mi žene učimo da ga trpimo jer je to skroz okej, tako i muškarci uče da ga primenjuju jer je, opet, skroz okej.
🔻

Ali svaka navika ima i svoju odviku i na njoj moramo da radimo. Nasilje je uvek nameravano, jer nasilnici nikada ne bi bili okej sa tim da ono što oni rade ženi njima radi drugi muškarac. Nisu ludi, samo su bezobrazni i koriste to što znaju da je sistem nula i da će se izvući.
🔻

Pored edukacije nas, odraslih, da nasilje nikad nije okej i šta sve zapravo nasilje jeste, i žena ali i muškaraca, neophodna je edukacija i dece, uz važnu napomenu da je najvažniji deo učenje kroz lični primer koje će biti dosledno uvek i svuda.
🔻

Druga stvar u koju želim da verujem je da svako od nas želi odnos u kome će obe strane da napreduju, i kao pojedinci ali i na svim ostalim životnim poljima. Žao mi je što malo nas zna kako to u praksi zaista i izgleda. Zbog toga u manjku optimizma niz završavam krugom nenasilja.