Ljubav

­čžÁ Nasilje i nenasilje u vezi ­čžÁ

­čžÁ Nasilje i nenasilje u vezi ­čžÁ
Podeli dalje

Da li se mogu prepoznati nasilje i nenasilje u vezi? Kako se ono defini┼íe, ┼íta pod sve to potpada i kako se prema ovoj va┼żnoj temi odnosimo u na┼íoj zemlji?

Jedna od ┼żena koju po┼ítujemo, pratimo i gutamo njene objave na Twitteru, nedavno je govorila o veoma va┼żnoj temi, temi koja se ti─Źe svih nas. Nasilje u vezi, u partnerskim odnosima, u porodici i ┼íta se, uop┼íte, mo┼że smatrati nasiljem ÔÇô ┼żena pod nadimkom mu┼íke_suze na Twitteru, iznela je niz va┼żnih ─Źinjenica I otvorila brojna pitanja i podtema o kojima svi zajedno treba da povedemo ra─Źuna.

Njenu pri─Źu prenosimo u celosti jer nasilje i nenasilje u vezi nije ne┼íto o ─Źemu treba pri─Źati I voditi ra─Źuna samo jedan dan u godini.



Brojni su razlozi za┼íto nam je te┼íko da prepoznamo da se nalazimo u nasilnoj vezi. ┼áta je nasilje u partnerskom odnosu, koje sve forme nasilja postoje, koji su (pred)znaci nasilni─Źkog pona┼íanja i za┼íto nam­čÜę─Źesto promi─Źu su tema ovog niza.
­čö╗

Prema rezultatu istra┼żivanja koje je sproveo OEBS 1.7 miliona ┼żena u Srbiji je do┼żivelo neki oblik mu┼íkog nasilja nakon svoje 15. godine, ┼íto zna─Źi da svaka druga ┼żena (62%) ima ovo iskustvo. Na┼żalost, samo 1/3 njih smatra da su o nasilju dobro informisane te stoga ovaj niz.
­čö╗

Postoje 4 osnovna tipa nasilja – fizi─Źko, seksualno, psihi─Źko i ekonomsko nasilje. Prema spomenutom istra┼żivanju, naj─Źe┼í─çe je psihi─Źko i ekonomsko nasilje – 2 od 5 ┼żena su ga do┼żivele, dok je svaka ┼íesta ┼żena do┼żivela silovanje* ili fizi─Źko nasilje u vezi a svaka 10 van veze.
­čö╗

Fizi─Źko nasilje je ─Źesto najlak┼íe prepoznati jer obuhvata razli─Źite oblike fizi─Źkog napada – drmusanje, guranje, ─Źupanje za kosu, zavrtanje ruke, ┼íamar, udarac pesnicom, ga─Ĺanje ili udaranje predmetom, ugriz, stiskanje za vrat, davljenje, udaranje, pritiskanje o zid, …
­čö╗

… namerno pe─Źenje cigaretom, peglom, ringlom ili drugim predmetom, napad pi┼ítoljem, no┼żem, drugim oru┼żjem ili oru─Ĺem. Naj─Źe┼í─çi su guranje i ┼íamaranje, a posebno zabrinjava to ┼íto svaki 4. mladi─ç i svaka 10. devojka misle da jedan ┼íamar nije nasilje (istra┼żivanje MoguDaNE─ćU).
­čö╗

Seksualno nasilje obuhvata silovanje ili poku┼íaj silovanja, primoravanje na seks prakse ili gledanje pornografije, seks uznemiravanje ili ucenjivanje, reproduktivnu prinudu, seks trgovinu ┼żenama i seks iskori┼í─çavanje ┼żena kroz prostituciju, pornografiju i seks ropstvo.
­čö╗

* OEBS istra┼żivanje pod seksualnim nasiljem obuhvata samo silovanje i prinudu na odre─Ĺene seks. prakse, pra─çene onesposobljavanjem, ucenom ili zastra┼íivanjem, dok je seksualno uznemiravanje odvojeno ispitivano, i njega je do┼żivelo 44% ┼żena nakon 15. godine, tj 2 od 5 njih.
­čö╗

Seksualno nasilje prati stigma i verovanje da je uvek ┼żena sama kriva i/ili da mu┼íkarac sa kojim je ima pravo na njeno telo kad god to ┼żeli, bez obzira na njen stav o tome. U prilog tome govori ─Źinjenica da je tek 2002. srpsko zakonodavstvo prepoznalo silovanje u braku.
­čö╗

Zbog toga, kada gledamo statistiku o seksualnom nasilju, logi─Źno je da predpostavimo da je broj koji vidimo vi┼íestruko umanjen jer ┼żene veoma retko govore o silovanju i jo┼í re─Ĺe ga prijavljuju, a na┼żalost neke ┼żene ─Źak ni ne znaju da je ono uop┼íte i mogu─çe u vezi/braku.
­čö╗

Psihi─Źko nasilje je gotovo uvek uvod u druge oblike nasilja, pogotovo fizi─Źko, i obuhvata vikanje, poni┼żavanje, zastra┼íivanje, pretnje nano┼íenjem povreda sebi ili ┼żeni, pretnje samoubistvom, uni┼ítavanje stvari, zabranu odlaska u posetu/izlaska ili vi─Ĺanja sa prijateljima, …
­čö╗

… pasivnu agresiju, uskra─çivanje emocija i brige, ignorisanje, prekid komunikacije, odbijanje da se razgovara, gaslajtovanje i druge oblike pona┼íanja ─Źiji je cilj da se ┼żeni nanese psihi─Źka ┼íteta kako bi se uspostavila kontrola.
­čö╗

U psihi─Źko nasilje spadaju i razli─Źite forme kontroli┼íu─çeg pona┼íanja – nadzor nad telefonom i zahtevanje pristupa telefonu/mejlu/dru┼í mre┼żama, zahtevanje da uvek zna gde je i sa kim, zabrana da razgovara sa drugim mu┼íkarcima, odre─Ĺivanje ┼íta ┼żena sme da obla─Źi i sl kao i…
­čö╗

… razli─Źite forme zlostavlja─Źkog pona┼íanja – zabrana napu┼ítanja ku─çe, oduzimanje klju─Źeva automobila, zaklju─Źavanje, omalova┼żavanje pred drugima, ucenjivanje u vezi dece ili pretnje da ─çe ne┼íto uraditi deci ili bliskim osobama, pretnje da ─çe ┼żenu poniziti pred drugima i sl.
­čö╗

Ekonomsko nasilje se retko prou─Źava jer je normalizovan stav da je mu┼íkarac taj koji sam odlu─Źuje o finansijama. Ono obuhvata ograni─Źenje pristupa novcu u doma─çinstvu, oduzimanje li─Źnog novca, uskra─çivanje novca za li─Źne potrebe, zabranjivanje ┼żeni da se zaposli/radi van ku─çe.
­čö╗

Sada kada smo pro┼íle kroz spisak toga ┼íta je sve nasilje, jasno je za┼íto nam je te┼íko da ga prepoznamo kada nam se de┼íava. Mnoge stvari sa liste smo normalizovali kao znak ljubavi npr ljubomorne ispade, kontroli┼íu─çe pona┼íanje, zahtevanje seksa i stalnu seksualnu dostpunost,…
­čö╗

… pretenje samoubistvom kao dokaz da mu je stalo, zabranjivanje rada van ku─çe kao brigu, generalno seksualno uznemiravanje i seksualnu prinudu kao kompliment i generalno sve vrste fizi─Źkih i verbalnih ispada kao dokaz strasti i ogromne ljubavi koja ometa racionalnu kontrolu.
­čö╗

Jedan od najve─çih problema je to ┼íto je nasilje za─Źaran krug iz koga je te┼íko iza─çi, ─Źak i kada postoji podr┼íka, jer je ┼żena psihi─Źki uni┼ítena. Ciklus nasilja ovo jako lepo ilustruje, ali pored razumevanja kako funkcioni┼íe nasilje dobar je i za proveravanje veze u kojoj smo:
­čö╗

nasilje i nenasilje u vezi infografik

Ono ┼íto je va┼żno je da ne zaboravimo da svaka od nas mo┼że do┼żiveti nasilje i da ono nikada nije na┼ía krivica ili odgovornost. Generalno lo┼í ose─çaj u vezi odnosa je­čÜękoju treba proveriti, a to je najlak┼íe u─Źiniti ─Źekiranjem kruga nasilja u kome su pobrojani oblici nasilja:
­čö╗

fizi─Źko nasilje u vezi infografik

Pored normalizacije, problem je ┼íto ne postoji sistemski institucionalni odgovor na nasilje – ono se retko procesuira, procesi dugo traju, po pravilu je ┼żena ta koja se pravda i dokazuje da nije ona kriva, kazne su sme┼íne a psihosocijalna podr┼íka u oporavku nepostoje─ça.
­čö╗

Nevladine organizacije koje pru┼żaju psihosocijalnu i pravnu pomo─ç postoje, ali rade smanjenim kapacitetima jer je mahom u pitanju volonterski rad i po pravilu se prikazuju kao mrziteljke svih mu┼íkaraca (ili lezbofeministkinje) ┼íto ozbiljno crpi ve─ç ograni─Źene kapacitete.
­čö╗

Ve─ç spomenuta stigma uvek postoji, jer je ┼żena jelte sama kriva jer ga je birala i ┼íto ne ume da se pona┼ía pa izaziva, a ovo je posebno izra┼żeno u manjim sredinama gde se svi znaju i gde je nasilje po pravilu najnormalizovanije jer je ┼żena vi─Ĺena kao vlasni┼ítvo mu┼ża.
­čö╗

Li─Źno verujem da niko nije uro─Ĺeno nasilan ve─ç da je nasilje ne┼íto ┼íto se u─Źi, prvo kroz primer a onda se i ohrabruje kroz normalizaciju dru┼ítva oko nas. Kao ┼íto mi ┼żene u─Źimo da ga trpimo jer je to skroz okej, tako i mu┼íkarci u─Źe da ga primenjuju jer je, opet, skroz okej.
­čö╗

Ali svaka navika ima i svoju odviku i na njoj moramo da radimo. Nasilje je uvek nameravano, jer nasilnici nikada ne bi bili okej sa tim da ono ┼íto oni rade ┼żeni njima radi drugi mu┼íkarac. Nisu ludi, samo su bezobrazni i koriste to ┼íto znaju da je sistem nula i da ─çe se izvu─çi.
­čö╗

Pored edukacije nas, odraslih, da nasilje nikad nije okej i ┼íta sve zapravo nasilje jeste, i ┼żena ali i mu┼íkaraca, neophodna je edukacija i dece, uz va┼żnu napomenu da je najva┼żniji deo u─Źenje kroz li─Źni primer koje ─çe biti dosledno uvek i svuda.
­čö╗

Druga stvar u koju ┼żelim da verujem je da svako od nas ┼żeli odnos u kome ─çe obe strane da napreduju, i kao pojedinci ali i na svim ostalim ┼żivotnim poljima. ┼Żao mi je ┼íto malo nas zna kako to u praksi zaista i izgleda. Zbog toga u manjku optimizma niz zavr┼íavam krugom nenasilja.

nenasilje u vezi infografik

Podeli dalje