Listajući dnevnu dozu Tvitera, budući da smo odavno prestale da obraćamo pažnju na novine, pažnju nam je privukao jedan tvit koji je ukazao na ozbiljan problem koji postoji već neko vreme.
U kojoj meri svi ti lažni Instagram životi utiču na sve nas, kako se zbog njih osećamo i izazivaju li, zaista, kod nekih i stanje depresije?
Pomenuti tvit sadrži fotografiju na kojoj se nalazi devojka uslikana tokom – kako je sama napisala – uobičajene jutarnje rutine. Koliko toga vam je neobično na ovoj fotografiji? Šta je to što vam prvo zapadne za oko kad je pogledate? Je l uočavate u čemu je problem?
Bez da ulazimo u neku dublju analizu, pomenućemo samo one najočiglednije nelogičnosti. Od toga da je devojka potpuno našminkana i sređene frizure. Da sa obe strane kreveta ima helijumske balone kojima – osim ako joj prethodnog dana nije bio rođendan – tu zaista nije mesto. A i da jeste, teško da bi ostali u takvom stanju nakon pola, a kamoli celog i više dana. Idemo dalje. Umetnički dojam printova na zaglavlju kreveta – teško da bi preživeli tu poziciju nakon prospavane noći ili nameštanja kreveta. Tortilje koje glume palačinke za doručak… Listerin na noćnom ormariću, stvarno?
Da nas ne shvatite pogrešno, niko nikog ne tera da prati bilo čije naloge po mrežama. Ono što se, međutim, dovodi u pitanje jeste činjenica da ovakvih nameštenih i lažnih Instagram života ima sve više. Nekako, od svih društvenih mreža, upravo je Instagram postao mreža putem koje se forsira taj neki bezbrižni, savršeni stil života. Života, u kojem je sve ružičasto i HDR, cveće, parfemi, garderoba i putovanja širom sveta na sve strane. Neminovno je da se, nakon kontinuiranog izlaganja takvom sadržaju postavi pitanje – kako sve to utiče na nas, bilo odrasle bilo one mlađe?
Isto su se pitali i brojni stručnjaci širom sveta, između ostalog i britanski Royal Society For Public Health. Uradili su studiju u saradnji sa Young Health Movementom ispitujući pozitivne i negativne efekte društvenih mreža na mlade. Rezultati su pokazali kako je upravo Instagram najgore rankiran, odnosno, ima najnegativniji uticaj po psihičko zdravlje mladih.
Detaljni izveštaj možete preuzeti na ovom linku, a evo koje su preporuke, između ostalih, pomenute institucije uputile čelnim ljudima iza najpopularnijih društvenih mreža:
- uvođenje pop-up upozorenja na društvenim mrežama
- društvene mreže da razviju mogućnost prepoznavanja ko od korisnika može patiti od mentalnih problema na osnovu njihovih objava na istim i suptilno preporučiti podršku
- društvene mreže da jasno označe sadržaj koji je digitalno manipulisan
Ove i druge preporuke navedene u izveštaju imaju za cilj da mlade, koji i dalje nisu razvijene ličnosti, istovremeno zaštiti i upozori od potencijalno obmanjujućeg sadržaja. Ako jedan Cosmopolitan dobije uredbu po kojoj se mora prodavati ispod pulta zbog sadržaja koji negativno utiče na mlade, zašto se nešto slično ne bi moglo primeniti i na društvene mreže, naročito Instagram? Kao što su uveli jasne oznake za sve biznis profile koji imaju promo saradnje sa brendovima, isto bi se moglo uvesti i za gorepomenute predloge.
Ako postoji volja…
Tračak nade daje i sve veća pojava Instagram objava koje počinju sa pričom stvarni vs lažni život, u kojem korisnici pokazuju nameštene i prirodne poze, situacije, saradnje sa brendovima. Upravo iz razloga što počinju da shvataju u kojoj meri sav taj privid koji inače prikazuju, negativno utiče na sve nas.
U svakom slučaju, gorepomenuti slučaj sa britanskom modnom blogerkom samo je povod da se povede ozbiljnija priča o tome na koji način doživljavamo Instagram i sve ono što se putem njega plasira. Čak i mi odrasli nekad ne ostanemo imuni, pa svoje frustracije o lažnim Instagram životima prenesemo na druge društvene mreže, poput Tvitera. Pa tako osvanu komentari koji pozivaju na linč i nanošenje povreda toj istoj modnoj blogerki – što je tek posebna priča.
Da li je došlo vreme da sve društvene mreže imaju oznaku „Ulazite na sopstveni rizik„?
Ostavite komentar