Za sve nas, sam dan venčanja izgleda kao divno ostvarenje sna; medeni mesec je kao iz bajke; početak bračnog života obećava uspešnu budućnost…Vremenom, ipak, romantika nestaje, ružičaste naočare nestaju, putevi se razilaze…obrazac je koji sve više uzima maha danas. Zašto je to tako i zašto mnogi brakovi ne uspevaju?
Za sve nas, sam dan venčanja izgleda kao divno ostvarenje sna; medeni mesec je kao iz bajke; početak bračnog života obećava uspešnu budućnost…Vremenom, ipak, romantika nestaje, ružičaste naočare nestaju, putevi se razilaze…obrazac je koji sve više uzima maha danas. Zašto je to tako i zašto mnogi brakovi ne uspevaju?Brak je, po definiciji, uređena zajednica između muškarca i žene, uređena zakonom i Bogom. Ipak, prelazak iz zabavljanja u brak, iz nekog razloga, menja odnos između supružnika. Razvije se verovanje da posedujemo jedno drugo, imajući papir kao dokaz; vremenom prestanete da radite stvari koje ste radili pre braka (individualno druženje sa prijateljima, uživanje u hobijima i slično); prostora „samo za sebe“ je sve manje – sve su to situacije koje, vremenom, razviju razne frustracije, ljubomoru i netrpeljivost između skorašnjih „srodnih duša“.
Razlozi za ovakve situacije i sam neuspeh brakova (između ostalog) leže u iluzijama, pogrešnim interpretacijama i različitim stavovima supružnika. Svi mi maštamo o udaji za Onog Pravog i zajedničkom životu ispunjenom neizmernom ljubavlju, bliskošću i strašću. Sve to stoji, ali ono u čemu se greši je iluzija da to automatski i uvek treba tako da bude. Istina je da se ništa ne pokreće bez rada i samo od sebe tako da je, za zdrav i uspešan brak, potrebno poraditi na razvijanju svega gore navedenog. Zajednički život neminovno vodi u naviku i rutinu i to nije loše, međutim, loše je ako se na tome i ostane, bez dodavanja novih segmenata i „začinjavanja strasti“.
Isto tako, mišljenje da je brak zajednica kojom se ima potpuno pravo na drugu osobu je pogrešno i vrlo štetno za uspešnost braka. Brak ne znači gubitak slobode – i dalje ste dve individualne osobe koje su svojevoljno odlučile da dele zajednički život i, iako će izvesne promene u tom odnosu biti neminovne radi prilagođavanja, i dalje ste slobodni da budete svoji i ispunjavate sopstvene želje i planove.
Razlozi za ovakve situacije i sam neuspeh brakova (između ostalog) leže u iluzijama, pogrešnim interpretacijama i različitim stavovima supružnika. Svi mi maštamo o udaji za Onog Pravog i zajedničkom životu ispunjenom neizmernom ljubavlju, bliskošću i strašću. Sve to stoji, ali ono u čemu se greši je iluzija da to automatski i uvek treba tako da bude. Istina je da se ništa ne pokreće bez rada i samo od sebe tako da je, za zdrav i uspešan brak, potrebno poraditi na razvijanju svega gore navedenog. Zajednički život neminovno vodi u naviku i rutinu i to nije loše, međutim, loše je ako se na tome i ostane, bez dodavanja novih segmenata i „začinjavanja strasti“.
Isto tako, mišljenje da je brak zajednica kojom se ima potpuno pravo na drugu osobu je pogrešno i vrlo štetno za uspešnost braka. Brak ne znači gubitak slobode – i dalje ste dve individualne osobe koje su svojevoljno odlučile da dele zajednički život i, iako će izvesne promene u tom odnosu biti neminovne radi prilagođavanja, i dalje ste slobodni da budete svoji i ispunjavate sopstvene želje i planove.
Jako puno ljudi sa dijametralno različitim stavovima ulazi u brak verujući da će se tada stvari popraviti. Ljudi nisu isti i nije za očekivati da budu, kako bi veza ili brak bili uspešni. Međutim, slična interesovanja i stavovi pomažu u građenju „uspešnog braka“; ako supružnici imaju različita verovanja, stavove i poglede na svet, vrlo često ulaze u konflikte i teško je napraviti pravične kompromise, a sve zarad zdravog braka.
Ima nesto u tome..