Tinejdžerska serija 13 razloga zašto je sve samo obična serija namenjena mladima. Štaviše, u pitanju je serijal koji potpada pod must watch za sve roditelje i, uopšte, odrasle. A zašto? Pa, navešćemo bar 13 razloga za to.
Jedna od originalnih Netflixovih serija, 13 razloga zašto možda predstavlja tinejdžersku seriju, ali je u pitanju serija koja govori o vršnjačkom nasilju, seksualnom zlostavljanju, tinejdžerskim samoubistvima i svemu onome što predstavlja svakodnevnicu deci koja odrastaju u današnjem svetu.
Ako mislite da preterujem, grdno se varate; štaviše, možda neću uspeti adekvatno da vam približim dubinu, ozbiljnost i važnost ove serije i koliko je neophodno da je svi pogledate. Bili roditelji ili ne, 13 razloga zašto će vas zakucati, izbiti vam vazduh iz pluća, ostaviti bez teksta i duboko prodrmati i potresti. I treba.
Shvatite, vršnjačko nasilje nije nešto što se događa tamo negde, daleko na drugom delu planete; tu je, u našim školama, našem komšiluku, zgradi, stanu do nas. Internet, koliko god dobar i fantastičan bio, ujedno je unogome doprineo da vršnjačko nasilje ne prestaje jednom kad se završi školski čas ili trening. Ne. Internet je otvorio vrata vršnjačkom nasilju da traje 24/7, da bude podmuklije, skrivenije i teško za primetiti. Nekad i suviše kasno.
Samo u Srbiji, procene su da je 2/3 dece bar jednom bilo izloženo vršnjačkom napadu, da ne pominjemo gore stvari. A te najgore stvari su upravo tema serije 13 razloga zašto. Serije u kojoj je glavni lik 17-godišnja Hannah Baker koja je odlučila da se ubije zbog vršnjačkog nasilja i ostavlja posthumne poruke kojima okrivljuje 13-oro vršnjaka za njenu smrt. I dok se pojedini stručnjaci protive ovoj seriji i smatraju je opasnom za mlade umove, ističući tvrdnju kako serija glorifikuje smrt, veliki broj njihovih kolega, ali i prosvetara, pa i roditelja se sa tim ne slaže i snažno preporučuje seriju, koja već u pripremi ima i drugu sezonu.
Seriju sam odgledala u jednom dahu i za tri dana, nakon čega mi je trebalo malo vremena da se presaberem, dođem sebi i vratim u normalu. Delom zbog toga što je serija neverovatno realno urađena, delom što sam i sama roditelj (između ostalog i) tinejdžera te sam iskustveno u prilici da neke od stvai kojima se serijabavi, potvrdim. Ako ste raniej čitali da serija nije za gledanje, da karikira i preuveličava život i osećanja tinejdžera ili da štetno deluje na decu, daje iskrivljenu sliku o samoubistvu, glorifikuje ga i čini romantičnim – molim vas, primite to sa velikom rezervom, jer je serija sve samo ne preuveličana. U nekim momentima naglašena da, ali sve o čemu govori jeste tako i dešava se. Čak i kod nas.
13 razloga zašto treba da pogledate istoimenu seriju
#1 Zato što vršnjačko nasilje nije preuveličana priča i drama bez potrebe.
Kao što sam pomenula, alarmantno veliki broj dece je bilo u dodiru sa vršnjačkim napadu i u velikom je riziku da napade doživi ponovo. Samo kod nas, 60% dece izloženo je torturi na internetu, prema podacima Mreže organizacija za decu Srbije.
#2 Zato što o vršnjačkom nasilju treba pričati
Ne pravimo od vršnjačkog nasilja mit ili tabu, pričajmo, razmenjujmo mišljenja, iskustva, tražimo rešenja i načine da se vršnjačko nasilje smanji i naša deca – sva deca – bolje zaštite.
#3 Zato što roditelji treba da se edukuju o tome
Najbolji način za prevenciju, smanjivanje i iskorenjivanje vršnjačkog nasilja je edukacija. Nas roditelja i svih odraslih. Kako ćemo prepoznati da li naše dete ili dete nekog koga znamo trpi vršnjačko nasilje, ako ne znamo i ne umemo da prepoznamo koji su znaci? Serija nam daje vrlo realističan uvid u to šta se sve može desiti, na šta treba obratiti pažnju kako bi mogli da zaštitimo decu. U pomoć svakako može priteći i Priručnik za roditelje Škola bez nasilja koji je pre par godina publikovao UNICEF i koji opisuje osnove koje svaki roditelj treba da zna i usvoji.
#4 Zato što ne provodimo dovoljno vremena sa svojom decom
Ko su im drugari, kako provode slobodno vreme, šta rade dok smo na poslu, šta rade kad su u školi, koje stranice posećuju i kako komuniciraju na društvenim mrežama? Ovo su samo neka od pitanja na koja, sigurna sam, nemamo svi sve odgovore. Naravno da ne možemo biti uz njih i sa njima 24/7, niti treba; što ne znači da ne treba činiti sve što možemo da budemo informisaniji o životu naše dece i njihovim društvenim aktivnostima. Koliko god da su ćudljivi, nepoverljivi i tipični tinejdžeri željni svoje privatnosti; odgovornost roditelja i odraslih je da imaju uvid u ponašanje, sklonosti i život svoje dece. Bez izgovora i opravdanja poslom, obavezama, problemima.
#5 Zato što prikazuje tamnu stranu srednje škole
I kako izgleda pohađati srednju školu u današnje vreme. Sticajem okolnosti, lično sam bila u prilici da iskusim deo srednjoškolskog okruženja jer sam na pripreme i predavanja za ispite koje sam polagala, išla upravo u jednu od beogradskih srednjih škola. I, mogu vam reći, 13 razloga zašto uopšte nije otišla daleko u pretpostavkama i oslikavanju atmosfere. Klinci su razuzdani, neoprezni i nemilosrdni. Ne razmišljaju o posledicama, ne razmišljaju o tuđim osećanjima a kamo li svojim delima i kakve posledice ostavljaju na druge. Ali, nisu oni krivi – u potpunosti. Poveliki deo krivice i odgovornosti snosimo mi odrasli, bilo roditelji, bilo prosvetari.
#6 Zato što i škole treba da se potrude
Decaveći deo svog vremena provode upravo u školi, među vršnjacima i nastavnicima. Nastavnicima koji su odrasli ljudi i snose deo odgovornosti prema toj deci dok su u školi. Nastavnici, nastavno osoblje i svi koji rade u školi moraju znati za znake upozorenja, moraju biti tu za decu i ne shvatati olako njihove priče, ispovesti, pritužbe na druge. Škola mora da ima razumevanja za decu, bilo žrtve bilo izvršioce nasilja, da ima elemente i načine da se sa tim situaacijama i decom izbori na pravi način, da sistem ne stoji samo na papiru, već da se zaista i primenjuje. Čak i mi u Srbiji imamo priručnik koji se zove Nasilje u školama i koji vrlo detaljno, jasno i konkretno opisuje sve elemente i situacije i daje praktična rešenja i smernice za nastavni kadar.
#7 Zato što su seksualni napadi među tinejdžerima sve učestaliji
A o njima se tek ne priča i deca su primorana o tome da ćute. Naročito danas, u vremenu kad je tempo života toliko brz i sve je instant, živimo u doba instant kulture i sve je površno i u trenutku, bez usporavanja da o bilo čemu podrobnije razmislimo, iskusimo, donesemo sud. A zamislite tek klince. Poljubac bez dozvole, hvatanje za intimne delove tela, a da ne govorim o nečemu opasnijem – sve to potpada pod seksualni napad, zbog čega je važno i sa samim tinejdžerima o tome razgovarati. Šta je dozvoljeno šta nije, šta je pristanak, šta je moralno i društveno prihvatljivo a šta ne. O svemu ovome treba razgovarati sa decom i podsetiti ih i podstaći na međusobno poštovanje i empatiju, granice koje svako od nas ima i ne treba da prelazi.
#8 Zato što žrtva silovanja nije i ne može i ne sme biti krivac
Nažalost, iako smo moderni i savremeni, žrtve nasilja i silovanja se i dalje, u velikom broju slučajeva, smatraju krivcima i izazivačima. Nikako da izađemo iz tog drastično pogrešnog i opasnog stereotipa koji žrtve samo dodatno guraju u bezdan i okrilje depresije, pa i suicidnih misli. Kao da sam stravičan događaj nije dovoljno loš sam po sebi. Silovanje je zločin i krivac je onaj ko ga izvrši, nikad i nikako žrtva kojoj se to desilo.
#9 Zato što omaložavajuće etikete itekako potpadaju pod vršnjačko nasilje i okidač su mnogih potencijalno opasnih posledica
Znate o čemu govorim. „Laka ženska„, „Radodajka„, „Kamenjarka„, „Fuksa“ „Sponzoruša“ i sve ostale doskočice kojih se možete setiti a da opisuju „devojku lakog morala„, devojčice i devojke koje se mnogo smeju, pričljive su, neposredne, lako sklapaju poznanstva, vole da igraju, da se oblače kako im volja, šta god. Broj momaka/devojaka, seksualnih partnera, način ponašanja, štagod, nije i ne sme biti povod i razlog da se bilo ko omalovažava i dobija pogrdne etikete. Naučimo ih da se tuđi izbori i odluke njih ne tiču, naučimo ih da poštuju različitosti i ne vređaju i sramote druge samo zato što im se može ili im je to trenutni hir. 13 razloga zašto nam vrlo eksplicitno pokazuje na koji način omalovažavanje predstavlja sastavni deo vršnjačkog nasilja i okidač za psihofizičko samopovređivanje.
#10 Zato što je zloupotreba opojnih sredstava učestalija nego što mislimo
Zastrašujuće, ali istinito. Droga je deci mnogo dostupnija nego što mislimo i znamo. Ima je svuda, lako se do nje dolazi i suviše lako uzima, naročito u tinejdžerskom uzrastu i naročito kad postoje problemi kao što je vršnjačko nasilje. O alkoholu da ne govorim, tek je njega moguće kupiti, uprkos zakonu i jasno istaknutim upozorenjima u radnjama. Na prvi znak da dete možda uzima neka opojna sredstva i supstance, treba ispitati stvari i otkriti da li se zaista o tome radi. A potom tražiti i uzroke koji su, u velikom broju slučajeva, kriju upravo u nekom obliku vršnjačkog nasilja.
#11 Zato što govori i o homoseksualnosti
Ma šta mislili o tome, da je bolest, da nije bolest, da je poremećaj, da je samo hir neko trenutno stanje.. A da malo ohladimo glave i shvatimo da naše mišljenje i stavovi nisu razlog i povod da kod dece razvijamo netrpeljivost, neslaganje, gađenje pa i mržnju prema drugarima samo zato što su „drugačiji„. Još gore, prema sebi. Šta ako je neko od vaše dece gej i šta ako, zbog vašeg stava, ne sme da vam se poveri i otvori, ne sme o tome da priča sa drugarima? Šta ako zbog svega toga krene druge da maltretira kako samo ne bi bilo „otkriveno„? Još gore, šta ako zbog toga poželi druge ili sebe da povredi?
#12 Zato što depresiju i suicidne misli ne treba olako shvatati
I nikako ih ne pripisivati prolaznom/tipičnom/uobičajenom tinejdžerskom hiru. Toliko toga se dešava u našim i dečijim životima da je zaista isuviše lako prevideti znake. Izolacija iz društva, promena raspoloženja i povlačenje u sebe, promena izgleda – samo su neki od znaka za uzbunu da obratite više pažnje na dete i ono što mu se u životu dešava. Bolje je biti i previše na oprezu nego ne pridavati previše pažnje i, koliko god se deca možda bunila, i njima i vama žće biti drago kasnije.
#13 Zato što mi sami treba da se menjamo ako želimo da nam deca ne budu žrtve ili počiniteljli vršnjačkog nasilja
Dosta toga polazi iz i od kuće. Ne dozvolimo da naši stavovi, naša razmišljanja i način života budu okidač, utiču na našu decu da postanu nesigurna, nervozna, eksplozivna, depresivna, razdražujuća, agresivna, drugačija. Ako ne zbog nas samih, a ono zbog njih poradimo na sebi da budemo bolji, kako bismo njima bili dobar primer za međuljudske odnose i sam život. Na šta mislim? Sedite i malo razmislite, kako se ponašate u sopstvenoj kući. Kako razgovarate sa bračnim partnerom, decom, svim ukućanima? Kako se slažete sa familijom i prijateljima, kako razgovarate sa kolegama, kako komentarišete TV program, vesti, društvene događaje..? Kako se ophodite prema životinjama, stvarima, kućnim obavezama? Ne mislite da je sve to trivijalno i da nema značaja; iako tinejdžeri, oni su još uvek deca – deca pod hormonskim disbalansom koji sve vaše akcije i reakcije doživljavaju iskrivljeno, pogrešno i daleko burnije nego što to zaista može biti slučaj. Samo razmislite šta od svega toga može poslužiti kao okidač za neke ne baš lepe stvari koje mogu dovesti do vršnjačkog nasilja i posledica koje se ne mogu sanirati ni popraviti.
Odgledajte seriju sami i odgledajte je ponovo sa decom. Velike su šanse da su je i ona sama pogledala, iako će vam tvrditi da nisu ili jesu epizodu/dve jer je „mnogo glupa“ i „uopšte nije tako“ (nego, kako je?). Naoružajte se strpljenjem i blagošću i razgovarajte sa decom, recite im da ste tu za njih i budite otvoreni za svako pitanje koje mogu imati.
Čak i ako pitanja izostanu, vi pokrenite razgovor i pređite svaku od stavki koje serija obrađuje, stavite deci do znanja da ste tu, da ne osuđujete i ne kudite. Da imate razumevanja i da ste tu. Koliko god mislili da nad odguruju, da ih gušimo i da im treba više slobode, pouzdano znam da, pogotovo kao tinejdžeri, samo žele da znaju da smo tu. Ispod sve te ćudljivosti, svađalačkog temperamenta, bunta i nepromišljenih, glupih situacija, kriju se deca kojoj trebamo da smo tu.
Nadam se da sam uspela da vas dovoljno zainteresujem na gledanje serije. A ako ste je već pogledali, pozivam vas na diskusiju i razmenu mišljenja. Kakav utisak je 13 razloga zašto na vas ostavila i da li biste nešto dodali ili oduzeli sa spiska?
Ostavite komentar