Kako su jezive Balenciaga reklame sa decom, malom decom i BDSM detaljima uopšte završile na sajtu a potom i promo materijalu koji se sada ubrzano i u tišini brišu??
Juče sam, skrolujući TikTokom, naišla na video u kojem se oštro kritikuje nova Balenciaga kampanja sa decom u naslovnim ulogama koja u rukama drže plišane mede odevene u BDSM detalje. i ne samo to, okolni rekviziti takođe predstavljaju simbole i alatke seksualne, fetiš konotacije. i kao da to nije dovoljno alarmantno, na jednoj od fotografija se za stolom vidi set papira koji, kada se uvećaju, sadrže vrlo uznemirujuće konstrukcije kao “seksualni odnosi”, “pornografija”, “seks”, a što je autorka videa potvrdila da je deo Ashcroft v. Free Speech Coalition, predmeta Vrhovnog suda u Americi. U pitanju je slučaj koji je poništio dve odredbe zakona o prevenciji dečije pornografije iz 1996., pod premisom da su “umanjile slobodu angažovanja u značajnoj količini zakonitog govora”. Pomenuti predmet je sporan jer se zalaže za to da fotografije i bilo šta što eksplicitno ne pokazuje decu u bilo kakvoj seksualnoj konotaciji već “samo implicira” mogu biti i ostati legalne za upotrebu, distribuciju i samo postojanje. !!?!
Cela ova sumnjiva i uznemirujuća kampanja osvanula je na naslovnici Balenciaga sajta i društvenim mrežama. Međitim, nakon serije tvitova, nekoliko TikTok videa i članka u NY Postu, sve je zamenjeno drugim, benignijim promo fotografijama i videima na kojima nema pomena ni dece niti seksualnih simbola, što celoj situaciji daje dodatnu zlonamernu konotaciju.
Iza, sada već proptno obrisane serije fotografija (i sa sajta i sa Instagram naloga) stoji fotograf Gabriele Galimberti, poznat po svojim radovima pod nazivom “Toy Stories” u kojima, putujući po svetu, nailazi na decu i fotografiše ih u njihovom ambijentu i sa igračkama koje tamo zatiče. Upravo je taj rad iskoristio kao inspiraciju za Balenciaga gift shop kampanju kojom se promoviše ne samo garderobe za decu, već i odabran set Balenciaga predmeta, a sve pod premisom da su to stvari koje se mogu naći u dečijim sobama.
Kao što možete videti po fotografijama u prilogu, teško da bi se u ijednoj dečijoj sobi mogli naći kožni predmeti namenjeni igrama za odrasle.
Kako ovakve stvari mogu da prođu i ko stoji iza ubrzanog i u tišini izvođenog kriznog PR-a pitanje je za globalne medije, a vrlo verovatno i nadležne u redovima policije i tužilaštva. Jedno je sigurno, deca su sve više izložena opasnostima i zloupotrebama kojih nisu ni svesni, a neretko ni mi kao njihovi roditelji i staratelji.
U nedostatku ozbiljnijeg delovanja od strane nadležnih institucija pa i čitavih sistema, ostaje da otvorimo četvoro očiju i uzdamo se jedni u druge, da pratimo dešavanja gde god da se i mi i naša deca nalazimo i pazimo da znane i neznane opasnosti ne promaknu. Jedan od načina je i taj što ćete podeliti ovaj tekst kako bi došao do što više ljudi, odraslih, roditelja i onih koji o deci brinu na bilo koji način jer stvari, bilo koje stvari, odavno više nisu onakve kakvim se čine. Nažalost.
Ostavite komentar