Kad je seksualna eksploatacija dece postala uobičajena stvar i zašto se ne bunimo dovoljno?

Šta prvo pomislite kad čujete seksualna eksploatacija dece? Verujem, kao i mnogi od nas, na one strašne scene pedofilije kakve srećemo u hronikama. A znate li da je u pitanju mnogo kompleksniji problem za koje je potrebno još mnogo edukacije i osvešćivanja?

“Devojke sa 16 godina izgledaju kao devojke sa 24”

Rečenica od koje mi se ledi krv u žilama. Samo jedno u nizu opravdanja i izgovora da se odrastao muškarac približi devojčicama tinejdžerskog uzrasta koje, ma kako izgledale, nisu emotivno ni psihički dovoljno zrele da procene situaciju u kojoj se nađu – pa taman je i same inicirale. U slučaju da niste znali, prilazak maloletnim devojkama u seksualnoj konotaciji nije dozvoljeno. Za pedofiliju svi znamo, a šta je sa efebofilijom?

Seksualna eksploatacija dece i efebofilija

Kako je to lepo i stručno objašnjeno na blogu psihobrlog, efebofilija je poremećaj odraslih osoba koje imaju seksualna interesovanja za adolescente – tinejdžere u kasnijem pubertetskom uzrastu. Mnogima ovaj podatak ne znači mnogo niti bi ga smatrali za pogrešno, međutim itekako jeste. Deca uzrasta 14-17 godina retko su oformljene ličnosti nepodložne manipulacijama odraslih osoba, naročito ako dolaze od strane javnih ili poznatih ličnosti.  

Iako deca već sa 13-14 godina fizički mogu biti zrela za stupanje u seksualne odnose, ne znači da psihički i zakonski za to jesu. Čak i u kasnijem uzrastu, emocionalno su daleko od toga da zaista razumeju u šta se upuštaju – i to je upravo prostor koji mnogi zloupotrebljavaju.

To nije u redu ni u kom obliku ni kontekstu. Predatorsko ponašanje nije samo kada je u pitanju muškarac od 30, 40, 50+, već i kad dvadesetogodišnjak stremi ka devojčicama od 14/15 godina, isto je. Takođe, te iste devojčice ne mogu i NE SMEJU biti proganjane i ponižavane da su same krive ako su pristale na udvaranje, odgovorile na njega, pa čak i ako su ga inicirale. One su deca i nisu svesna – ma koliko se mnogi trudili da prikažu drugačije – čak i kad su seksualno aktivna, ona su deca i nemamo prava da ih osuđujemo jer ne mogu biti kriva.

Nedavni slučaj u internet/influenser svetu, mogući prekršaj i/ili krivično delo, iznedrio je more oprečnih komentara i, nažalost, sliku da smo daleko od napredovanja kao društvo, kad u 21. veku svedočimo da muškarci i žene, momci i devojke imaju stavove poput ovih:

Kao žena, kao odrasla osoba, kao roditelj, kao majka tri sina, imam da kažem sledeće – sram vas bilo. Za svaki put kad okrivite žrtvu, pravdate *moguće* delo time što je neko obučen onako kako ste vi procenili da ne treba, da se smeje kako vi smatrate da ne treba, ponaša opet kako vi smatrate da ne treba. Dragi muškarci, sve i da izgledaju kao najzanosnije dvadeset-nešto-godišnjakinje, vi ste ti koji ste odrasli i na vama je SVA odgovornost da procenite situaciju i ne dovedete sebe i devojčicu/devojku/ženu u nezgodnu situaciju.

Gde smo kao društvo omanuli da racionalizujemo pogrešno ponašanje, tražimo opravdanja i, ujedno, vređamo, ponižavamo i progonimo žrtve? U čemu smo pogrešili kad mahom devojke i žene pravdaju jednog odraslog muškarca, umanjuju pogrešno delo i, još gore, staju u odbranu istog? Ovaj primer, samo je jedan u nizu pokazatelja kako smo daleko od napretka i zaštite osetljivih grupacija. Decu treba zaštititi od seksualnog nasilja, bilo kog tipa. Slučaj o kojem se ovih dana priča samo je jedan od mnogih primera na koji se seksualno nasilje vrši. I to mora da prestane.

A šta kaže naš zakon?

Na sajtu MUP-a a u okviru teksta Zaštitimo decu od pedofilije na internetu, između ostalog, stoji sledeće:

• Kod nas se kao izvršioci ovi krivičnih dela javljaju lica iz svih društvenih struktura tako da ne postoji profil izvršilaca ovih krivičnih dela u tom smislu.

• Motivi za izvršenje ovih krivičnih dela su takođe širokog spektra i predmet su psihološkog profilisanja izvršilaca u zavisnosti od slučaja do slučaja.

• Maloletna lica se pojavljuju kao žrtve ovih krivičnih dela često ni sama nisu svesna šta im se dešava pošto izvršioci koriste njihovo poverenje i krivična dela vrše pod specifičnim okolnostima, najčešće kada potpuno zadobiju poverenje žrtve, tako da su vrlo teška za otkrivanje.

Seksualna eksploatacija dece je isuviše ozbiljna tema da bi se završilo samo na ovom tekstu. Odgovornost svih nas odraslih je da o tome povedemo razgovore na svim nivoima – u svojim porodicama i sa svojom decom, u svom okruženju, zajednici i šire – koliko ko može i ume. Neophodno je raditi na kontinuiranoj i konstantnoj edukaciji kako bi se čitava kolektivna svest podigla na toliki nivo da se ovakav i slični slučajevi jednoglasno osude i sankcionišu. A o kolektivnom okretanju glave na drugu stranu kad su u pitanju drugi narodi i osetljive kategorije, da ne govorim.

Nažalost, ovo nije izuzetak već, bojim se, široko rasprostranjen obrazac ponašanja. U državi u kojoj se ćuti na to da jedan nastavnik fizičkog otvoreno započinje „vezu“ sa svojom 15-godišnjom učenicom, pa još od toga zarađuje putem društvenih mreža, istu zaprosi za 18. rođendan, jasno je da nas očekuje mnogo posla. Svakoga od nas. Deca su ranjiva, deca su osetljiva, deca su podložna manipulaciji, pa ma kako spolja izgledala. Fizički izgled ne može i ne sme biti ni naznaka opravdanja za ono što nije moralno, a ni legalno.

I za kraj, dragi muškarci, čak i da – po vašim ili bilo čijim merilima – ne mislite da ste uradili nešto loše, sugerišem vam jednu prostu i lako izvodljivu stvar. Ne budite bahate budale, ne vrebajte maloletna lica, ne radite drugima ništa što ne želite da neko radi vašoj deci. Tako je jednostavno.