Šta mislite, da li bi ovo učenje kroz istraživanje moglo da bude opšte ustanovljen princip i metoda koja bi dodatno pomogla deci u njihovom razvoju? Ovonedeljno izdanje #HONYpriče donosi nam drugačiji pogled na učenje dece.
Radim u vrtiću u kojem dozvoljavamo deci da određuju nastavni plan. Ako, na primer, učimo o kamenju i neko od dece uzme svoj kamen i razbije tikvu, umesto da ga ispravljamo, zapitamo se zašto voli da razbija stvari. Možda će biti zainteresovan za sađenje semena iz te tikve, pa onda planiramo lekciju oko toga. Ako mu to ne zadrži pažnju, naći ćemo još stvari za razbijanje.
I, pre nego što neki možda pomise kako je dete nevaljalo ili ga treba naučiti pameti, reći da je pogrešilo, a da je vaspitačica nekompetentna – zapitajte se: zar ovo nije dobar način da se dete oseti uvaženo, poštovano i voljeno? A kako je reč o deci vrtićkog uzrasta – naravno da vole da razbijaju stvari – i ova vaspitačica je tu sklonost pretvorila u korisno iskustvo iz kojeg mogu nešto da nauče. Učenje nije i ne bi trebalo da bude samo puko prenošenje znanja, već stvaranje okruženja u kojem deca mogu da uče, rastu i razvijaju se, zar ne?
Save
Ostavite komentar