Kako cemo uciti na daljinu?

Preko šest miliona studenata je u toku 2010. godine u SAD koristilo platformu za učenje na daljinu. U odnosu na prethodne godine taj broj se višestruko povećao, a, kako se predviđa, nastaviće i dalje ubrzano da raste.

Preko šest miliona studenata je u toku 2010. godine u SAD koristilo platformu za učenje na daljinu. U odnosu na prethodne godine taj broj se višestruko povećao, a, kako se predviđa, nastaviće i dalje ubrzano da raste. Malo ko zna da je prošle godine više od milijardu ljudi širom sveta učilo onlajn. Izgleda da ćemo u budućnosti učiti tamo gde se zateknemo, jer će biti dovoljan samo jedan klik da se sa bilo kog mesta „ušeta” direktno u učionicu.

Na Shiftelearning.com blogu krajem prošle godine objavljeni su statistički podaci od kojih će se mnogima zavrteti u glavi. Jeste li znali da je e-learning jedno od najbrže rastućih tržišta i da će do 2015. godine dostići vrednost od 107 milijardi dolara?! Ili da se predviđa da će do 2014. godine skoro 19 miliona studenata učiti na daljinu, a do 2019. godine polovina svih obuka će se obavljati onlajn?

Ali, nije oduvek bilo ovako…

Kursevi stenografske korespodencije koji su prvi put oglašeni u lokalnim novinama davne 1728. godine, pa i časovi jezika i rešeni zadaci koji su putovali poštom početkom 19. veka,  svetlosnim su godinama udaljeni od današnjih onlajn kurseva i lekcija koje se čitaju pomoću uređaja nove generacije.

– Da student sedi kilometrima udaljen od učionice i našeg profesora, a da odgovore od njega dobija za nekoliko sekundi, nekada je izgledalo kao naučna fantastika. Danas oni četuju, pitaju, aktivno učestvuju u nastavi, a sve to od kuće. Napravili smo prvu platformu za učenje na daljinu u Srbiji, koja je te 2003. godine imala nekoliko desetina korisnika. Danas je taj broj čak hiljadu puta veći, te putem naše platforme sada uči nekoliko desetina hiljada korisnika – objašnjava Nikola Subotić, izvršni menadžer ITAcademy kompanije LINK group. 

Studenti ITAcademy kompanije LINK group prvi su imali priliku da se od kuće direktno i uživo uključuju na predavanja engleskog. To je značilo i manje vremena koje je potrebno odvojiti za učenje.

– Učenje na daljinu štedi vreme, i za isti predmet potrebno je samo 25 do 60 odsto vremena u odnosu na tradicionalno učenje. Ušteda vremena, novca, povećana motivacija, bolje razumevanje gradiva, smanjene šanse pogrešnog ocenjivanja samo su neke od prednosti ovakvog načina učenja – dodaje Nikola Subotić.

U protekle dve decenije, elektronsko učenje gotovo nikada nije ozbiljnije pripretilo da zameni koncept pohađanja nastave na tradicionalan način, iz klupe. Učenje putem interneta bilo je samo dodatak neizbežnim časovima u učionici od kojih se očekivalo da obave posao podučavanja. Barijere u obrazovanju praktično više i ne postoje, a tradicionalni, danas zastarele sistemi, bačeni su u zaborav. Poslednjih godina, tehnologija nas pušta u virtuelne odaje znanja, kojima možemo da pristupimo iz toplog kutka naše sobe.