Zanimljivosti

Kako se narod zabavljao pre pojave TV-a

Kako se narod zabavljao pre pojave TV-a

tv zabavaPre nego što je izumljena naprava zvana televizor, ljudi su svoje slobodno vreme provodili van udobnosti svojih domova i radili razne neke, jednako zanimljive, stvari. Danas, sve to možemo pratiti putem malih ekrana, a evo kako su to naši preci radili.

Pre nego što je izumljena naprava zvana televizor, ljudi su svoje slobodno vreme provodili van udobnosti svojih domova i radili razne neke, jednako zanimljive, stvari. Danas, sve to možemo pratiti putem malih ekrana, a evo kako su to naši preci radili.

Javna seciranja ljudskih tela
Nekada davno, kada su zakoni – državni i verski – bili daleko opušteniji nego što su to danas (1300 godina), seciranja ljudskih tela su se iz stanova i kuća preselila trgove i tzv. namenske scene na otvorenom. Ono što je nekada bila samo  privilegija studenata medicine, postala je javna zabava širokih masa, tako da su svi veći evropski gradovi imali po jedan ovakav teatar, koji je mogao da primi i više od 1000 ljudi. Ovo je bio i unosan biznis, jer su se naplaćivale ulaznice za prisustvovanje seckanju, čija je cena varirala u zavisnosti od stepena interesovanja, ali i neobičnosti samog leša. Podaci govore kako su najskuplje ulaznice bile za seciranje preminule trudnice. Ova sve popularnija navika bila je toliko interesantna da su zakoni po Evropi dozvoljavali da svi preminuli zatvorenici budu javno secirani, usled nedostatka leševa običnih ljudi. Pored toga, vremenom su se uvele i zaštitne mere – postalo je neophodno imati čuvare reda, kako bi se masa dovodila u red jer, svi su hteli izbliza da gledaju i možda pipnu leševe. Dame i gospoda su na ove evente dolazili u svojim najboljim i najraskošnijim odorama i pojavljivanje na njima bilo je znak prestiža. Ah,ta dekadencija.  Diseksije ljudskih tela prestale su da se javno prikazuju oko 1800 godina, kada je to postalo protivzakonito; a do tada, na ovaj način je skrnavljeno na hiljade i hiljade tela širom Evrope.
Letenje balonom
Kada je 1783. godine konačno ostvaren san da ljudi polete, ljudima je bilo veoma interesantno da se okupe i gledaju paljenje vatre i uzletanje tih čudesnih balona sa korpama. Čak i samo punjenje balona toplim vazduhom, koje je trajalo danima, mamilo je ljude da se okupljaju i prisustvuju tim čudesnim i neobičnim scenama. Među masom, koja se okupila u Parizu 27. Avgusta 1783. godine da prisustvuje prvom uzletanju balona, nalazili su se i Bendžamin Frenklin, kao i američki ambasador sa dvora Luja XVI. Kao i u prethodnom slučaju, tako su se i ovde naplaćivale ulaznice za prisustvovanje letećem čudu, koje su organizatorima donosile prilične sume novca, budući da je znalo da se okupi  između 200.000 i 400.000 ljudi na jednom uzletanju.
Pokretne stepenice
Pojava prvih pokretnih stepenica bukvalno je zapanjila široke narodne mase; tako nešto (ni približno) nikada pre nije bilo viđeno, niti se moglo zamisliti. Ovaj nagnuti lift, kako je originalno bio nazvan, izumeo je i patentirao amerikanac Jesse Reno 1892. godine, a svega četiri godine kasnije, instalirane su prve pokretne stepenice u popularnom luna parku na Cooney Islandu i momentalno izazvale masovnu pometnju. Stepenice su u luna parku bile izložene svega dve nedelje i za to kratko vreme ih je posetilo i na njima se provozalo zapanjujućih 75.000 ljudi! Nakon toga, premeštene su do Bruklinskog mosta na mesec dana, a 1900.-te godine prebačene su u Evropu, kako bi bile izložene na pariskoj izložbi Universelle, gde su osvojile i prvu nagradu. Nedugo potom, kompanija Otis otkupljuje Renoov patent i pokreće masovnu proizvodnju pokretnih stepenica, bez kojih nam je život danas gotovo nezamisliv; naročito u tržnim centrima.
Slikanje samih sebe
Prva pojava modernih foto kabina izazvala je pravu pomamu za fotografisanjem portreta i vezuje se za ruskog emigranta, Anatolo Josephoa. Ovaj Rus u Evropi je izučavao za fotografa, nakon čega odlazi u Hollywood da se posveti izučavanju kamera, da bi se preselio u New York gde, uz pozajmicu od 11.000 američkih dolara pravi prvu foto kabinu i time ulazi u istoriju.Njegova foto akbina bila je u stanju da potpuno samostalno radi i proizvodi, za to vreme, fantastično čiste i jasne fotografije. 1925.-te godine otvara svoj foto-studio i kreće naglo da se bogati jer svi su hteli da imaju svoje fotografske autoportrete. Za svega 25 centi, do specijalne kutije ih je odvodio asistent u belim rukavicama, davao instrukcije kako da se postave i šta da urade kako bi se fotografisali i, nakon desetak minuta, zadovoljni klijenti dobijali su strip od 8 fotografija. Podaci govore kako je dnevno dolazilo i do 7500 hiljada ljudi da se fotografiše; Time magazin je u aprilu 1927.-me objavio kako je za prvih šest meseci foto kabinu koristilo oko 280000 ljudi! Nakon samo godinu dana, Anatolou je ponuđeno milion dolara za patent, što je on oberučke prihvatio, odvajajući pola u fond za razna humanitarna davanja, dok je drugu polovinu investirao u još neke patente.
Popularne petorke
Mnogo pre pojave riality TV programa i omraženo popularnih John and Kate plus 8, postojale su Dionne petorke. Te davne 1934. godine, malo ko je znao da se uopšte može začeti i izneti na svet, pet beba odjednom  – a upravo se to desilo u gradu Ontario u Kanadi. Pet devojčica se rodilo dva meseca pre vremena, ali su sve bile zdrave, normalne i neodoljivo slatke. Njihovo rođenje je izazvalo veliku pometnju širom sveta i roditeljima su plaćane velike sume novca od strane raznih novina, samo da im se fotografija pojavi u istim. Opčinjenost petorkama išla je dotle da su se, godinu dana po rođenju, pojavile na Svetskom sajmu u Čikagu, donoseći roditeljima velike prihode. Ova očigledna eksploatacija dece uznemirila je kanadske vlasti koje su, brže-bolje, donele zakon po kojem su deca roditeljima oduzeta i smeštena preko puta rodne kuće u posebno odgajalište – samo da bi sama vlada nastavila sa njihovom legalnom eksploatacijom. Širom sveta, prodavale su se lutke sa njihovim likom, garderoba i kozmetika sa njihovim imenom i još mnogo toga, čineći ove čarobne petorke najvećom Kanadskom atrakcijom tog doba.
Pozitivan natalitet
Pre svega ili na kraju krajeva, pre nego što se izum zvani televizija pojavio, ljudi su slobodno vreme provodili na veoma konstruktivne i plodonosne načine – što se da videti u činjenici da su porodice bile mnogočlanije nego danas. Nekada, bračni parovi su imali po osmoro, desetoro i više dece; danas, imamo situaciju tzv. negativnog nataliteta gde se rodi manje dece nego što odraslih umre; u Srbiji godišnje ostanemo bez 30.000 do 40.000 ljudi – što je vrlo alarmantan podatak. Možda bi se, maker što se zabave tiče, mogli ugledati na svoje pretke i više vremena provodili jedni sa drugima uživo, nego putem TV i ostalih ekrana.

 

Fb komentari

Facebook

Zaprati nas na Instagramu