Prigodno je da danas predstavimo priču o Mona Lizi, ženi o kojoj se malo šta zna a što otkrivamo zahvaljujući jednom sjajnom Twitter nalogu.
Preporuka da zapratite The Cultural Tutor na Twitteru, odakle vam donosimo ovo odlično istorijsko remek delo. Ovo je priča o Mona Lizi, tajanstvenoj ženi sa zagonetnim osmehom I tome kako je postala Leonardovo remek delo do danas.
Na današnji dan pre 544 godine rođena je jedna od najpoznatijih žena i, uopšte, u istoriji. Iako ne znate njeno ime, definitivno znate njeno lice. Evo priče o ženi sa najpoznatijim osmehom na svetu, Lizi Gerardini, koja nikada nije videla svoj portret…
Liza Gerardini je rođena u Firentinskoj Republici 15. juna 1479. godine. Poticala je iz stare i aristokratske firentinske porodice koja, iako dobrostojeća, nije bila tako bogata ili uticajna kao nekada. Gerardinijevi su zarađivali na farmama koje su posedovali širom grada.
Bila je najstarija od sedmoro dece, a porodica se nekoliko puta selila po Firenci, da bi se na kraju naselila u blizini čuvenog Santa Kročea. Ovde se porodica možda sprijateljila sa Pjerom da Vinčijem, Leonardovim ocem.
Godine 1495. Liza se udala za trgovca tkaninama po imenu Frančesko del Đokondo. Tako je postala Lisa del Giocondo – stoga je Mona Liza poznata kao La Gioconda u Italiji i La Joconde u Francuskoj. On je imao novca, ona je imala plemenito ime i zajedno su živeli udobnim životom srednje klase.
Liza je sa Frančeskom imala petoro dece, a podigla je i njegovog sina iz prethodnog braka. Godine 1503. iselili su se iz stana u svoju kuću na Via della Stufa; Frančesko je postao deo Firencine vlade i zarađivao je više novca.
Upravo te 1503. godine Frančesko je naručio portret svoje žene, možda da proslavi useljenje u njihov novi dom. I naručio je od nikog drugog do Leonarda da Vinčija, koji se upravo vratio u Firencu iz Milana (preko Venecije) posle skoro dvadeset godina odsustva.
Biograf iz 16. veka Đorđo Vazari rekao je da se Leonardo „mučio oko toga četiri godine“ pre nego što je sliku ostavio nedovršenom. Bio je unajmljen da napravi veliku sliku u gradskoj većnici u Firenci, Palazzo del Vecchio, pa se njegova pažnja okrenula tome.
Samo, Leonardo nikada nije završio ni taj projekat. A kada se vratio u Milano 1508. godine, a potom otišao u Francusku da radi za kralja Franju I, poneo je sa sobom portret Lize del Đokondo. Verovatno je nastavio da radi na tome sve do svoje smrti u Francuskoj 1519.
Dakle, subjekt najpoznatijeg portreta u istoriji ga nikada nije ni video. Mona Liza je čuvana u palati Fontenblo, a zatim u Versaju od strane francuske monarhije. Do 1797, posle Revolucije, kada je premešten u Luvr — gde je ostao do danas.
Ali vratimo se u Firencu, gde je Frančesko bio u nevolji. Bio je pristalica porodice Mediči (koja je bila prognana 1494.) i zatvoren je 1512. usred političkih tenzija. Tek da bi bio pušten kasnije te godine kada su se Medičiji vratili i ponovo preuzeli kontrolu nad gradom.
Godine 1537. Frančesko je umro, i iako je Liza dobila dovoljno od njegove volje da se izdržava, ušla je u (sada napušteni) manastir Sant’Orsola, gde je jedna od njenih ćerki već bila monahinja. I tu je umrla 1542. godine, u 63. godini.
Dakle, ovo je vrlo kratka biografija Lize del Đokondo, rođene na današnji dan pre 544 godine. Ona ili Frančesko nisu mogli da znaju da će njeno lice (i osmeh) postati možda najpoznatije lice u istoriji, poznato širom sveta skoro pet vekova nakon njene smrti.
Ostavite komentar