Zašto imamo loše snove tokom pandemije?

Zašto imamo loše snove tokom neuobičajenih situacija, kao što je ova trenutna sa pandemijom korona virusa? Evo šta kažu stručnjaci o tome.

U razgovoru sa kolegama, ukućanima, prijateljima, primetile smo da – pored činjenice da smo mahom svi u samoizolaciji – delimo još jednu stvar ovih dana i nedelja. Svi smo imali ili imamo i dalje čudne, neprijatne, pa i ružne snove. i ne samo mi i naše okruženje, već smo primetile da i ljudi na društvenim mrežama takođe prijavljuju istu situaciju – teško spavaju ili su konstantno umorni i sve to je praćeno čudnim i ne baš prijatnim snovima. Samo pogledajte hashtag na Twitteru #pandemicdreams i naći ćete se u velikom društvu koje saoseća sa vama.

Naravno, pitanje se samo nametnulo: zašto imamo loše snove tokom neočekivanih i nepredvidivih situacija, kao što je to slučaj sada sa pandemijom?

„Snovi su jedinstveno stanje svesti u kojem pojedinci doživljavaju živopisne perceptivne slike, emocije i drugi senzorni sadržaj„, kaže dr Kimberli Fen, profesor psihologije i direktor Laboratorija za spavanje i učenje sa univerziteta Michigan. Ove živopisne slike utiču na nivo vašeg stresa, koji je trenutno posebno naročito visok, objašnjava dr Fen.

To što imamo čudne snove često ima veze sa anksioznošću koju osećamo i pritiskom koju čitava ova situacija oko korona virusa unosi u našu sredinu. Jedna od posledica svega toga jeste i to što ne spavamo dobro, često se budimo ili teško zaspimo, imamo čudne i neprijatne snove. Čak i kad zaspimo ranije i ne budimo se tokom noći, nije retkost da se ujutru probudimo umorni. Razlog tome je upravo to što imamo loše i nemirne snove.

Šta još uzrokuje loše snove ovih dana?

Život kakav znamo – po svemu sudeći – prestaje da postoji. Veliki broj nas je u svojim domovima 24/7, radimo i odmaramo u istom prostoru i neminovno više konzumiramo TV, internet, društvene mreže. Izloženost informacijama koja je i do sada bila preplavljujuća, danas je naročito pojačana, i te informacije su mahom u vezi korona virusa i srodnih vesti. Sve to neminovno utiče na kvalitet našeg sna, kao i na same snove, naročito ako sav taj sadržaj konzumiramo neposredno pred spavanje. Nisu retke situacije ni da zaspimo sa telefonom u ruci ili ispod jastuka, nekako smo svi postali vezani za ove uređaje koji su nam postali primarni izvor informacija i zabave.

Doktori sa američkih univerziteta i instituta za spavanje (kako čitamo po Twitteru), tvrde kako je razlog zašto imamo čudne snove taj što se ovih dana tokom noći češće budimo i zato pamtimo snove koje inače ne u tolikoj meri.

A šta kaže struka o snovima i zašto imamo loše snove ovih dana?

U potrazi za ovim odgovorom, razgovarale smo sa doktorkom Oliverom Ćirković, geštalt psihoterapeutom. Njena razmišljanja, mišljenja i saveti kažu sledeće:

Jednostavno rečeno – ako u budnom stanju funkcionišemo pod kontrolom svesti, dok spavamo i sanjamo pojavljuje se nesvesni deo nas. I nikako ne bi trebalo da zanemarimo kompenzatorni uticaj svesnog i nesvesnog, jer oni su povezani, međusobno zavisni. Zato se snovi ne mogu i ne smeju posmatrati izvan konteksta sadržaja svesti (osobe čiji se snovi tumače).

U današnjim izuzetnim momentima potpunog gubljenja kontrole nad sopstvenim odlukama, nad planovima, konceptima, nad svim onim što svesno kontrolišemo, snovi imaju svoju vrednost. Ako se na to doda i deo kolektivne nestabilnosti, agresije, besa ili odustajanja i naravno porodične dinamike, snovi nam, u cilju ličnog rasta i razvoja, mogu mnogo značajnog doneti.  Ja uvek predložim da se snovi zapišu. Nekada se osobe probude u bunilu, strahu, sa različitim noćnim morama i kao da se trude da što pre to potisnu i da kada ujutru ustanu, osim nemira u telu, ne mogu drugoga da se sete. Kada se san zapiše, sačuvan je od zaborava, svesnog ili nesvesnog. Ne samo sačuvan, otvara nam put za analizu i nove spoznaje. I smirivanje. A to je u ovim burnim momentima najbitnije.

Možemo li prestati da imamo loše snove i kako?

Možda ne možemo u potpunosti, međutim postoji nekoliko stvari koje možemo uraditi da čudne i loše snove svedemo na neku manju meru. Počev od toga da nećemo posezati za mobilnim uređajima bar sat vremena pred odlazak na spavanje. Isto se odnosi i na gledanje televizije. Ako već ne možemo da je izbegnemo u potpunosti, ono bar preskočimo vesti, TV emisije, fimove i serije koje imaju bilo kakve veze sa pandemijom i srodnim temama. Takođe, nemojte raditi poslovne stvari pola sata – sat pred odlazak na spavanje. To znači da nema odgovaranja na mejlove, kontrolni pregled beleški za sutrašnji sastanak ili rad na prezentaciji.

Ono što takođe može da vam (nam) svima pomogne jeste da vodite dnevnik snova, što i doktorka Ćirković preporučuje. Imajte blizu kreveta svesku ili rokovnik u koji ćete redovno unositi snove koje imate, kao i vaše mišljenje šta je iste uzrokovalo. Sami rastumačite šta može da bude povod za taj san i na šta iz vaše svakodnevnice ili okruženja može da se odnosi. Radeći to, videćete da se nivo stresa snižava i da upravo ova tehnika pomaže kod anksioznosti. U svakom slučaju, ne može da škodi, pokušajte i javite nam rezultate.

Ujedno, ako doktorku Ćirković zapratite na Instagramu, bićete u prilici da se informišete više i na temu snova i njihovih značenja, kao i na koji način mogu i treba da se rastumače, a sledećeg petka imaće i Zoom druženje/radionicu o snovima.