Kako stres utiče na zdravlje i šta je potrebno raditi kako bismo ga, u najvećoj meri, eliminisali iz naših života tema je kojom se bavimo u ovom tekstu.
Brz tempo života, situacija u zemlji, sve manje posla, brige oko dece, nemaština, prirodne katastrofe,… razloga za stres ima na svakom koraku i, čini nam se, nemoguće ga je izbeći. Jedan od ličnih primera kako se stres negativno odrazio na moje zdravlje je taj da sam sa drugim i trećim detetom već nakon mesec i po dana ostala bez mleka. Konstantno nespavanje i briga oko mališana koji su obojica imali grčeve i kile, doveli su do povišenog nivoa stresa koji mi je prekinuo laktaciju iako sam se na sve načine borila da do toga ne dođe. A ovo je samo jedan od primera.
Stres se može negativno odraziti po zdravlje na mnogo načina. Neki od njih su i pojačano opadanje kose, otežano disanje, nesanica, razvijanje anksioznosti, neredovni ciklusi, pa čak i neke teže i ozbiljnije zdravstvene tegobe i oboljenja. Ako smo izloženi stresu često i na duže vreme, neizbežno je da organizam reaguje i to na negativne – gore opisane – načine, zbog čega je važno naučiti i .
Stres možemo smanjiti na više načina, nekada su čak i najmanje promene u ponašanju i svakodnevnim aktivnostima dovoljne da naprave pomak. Promena dekora u domu ili ukrašavanje radnog prostora, učestalije druženje i kafenisanje sa prijateljicama ili češći odlazak u bioskop ili pozorište mogu dosta doprineti poboljšanju psihičkog i fizičkog stanja. Pored toga, slušanje umirujuće i ambijentalne muzike dosta zna da pomogne, a danas imamo i nekoliko , a čine nas i . Vežbe i zdrav način ishrane takođe dosta pomažu.
Ključ je u tome da pronađete vremena za one stvari koje vas čine srećnim i opuštenim, kako bi se nivo stresa smanjivao jer, akumulirani stres uvek sa sobom nosi negativne posledice i štetan je po naše zdravlje. I, naravno, važno je pronaći uzrok stresa kako on ne bi prerastao u hronično stanje i time otežao mogućnost prirodne eliminacije (bez odlaska lekara i upotrebe odgovarajućih medikamenata).
Nepravilna ishrana, kao i ishrana nedovoljno kvalitetnim namirnicama (genetski modifikovane namirnice, preterana upotreba pesticida, herbicida. . . ), zivot pod konstantnim stresom, ubrzan način zivota, zivot na asfaltu, izloženost konstantnom elektromagnetnom, radioaktivnom kao i pojačenom sunčevom zračenju i nedovoljna fizička aktivnost doveli su nas do toga da naš organizam više nije u stanju da se sam izbori ni sa najobičnijom prehladom.
Posledica ovakvog svakodnevnog načina života dovodi do slabljenja i poremećaja našeg imunog sistema. Naš organizam postaje podlozan razvoju raznih hroničnih bolesti. Sada kad ovo znamo, sasvim je jasno da se odgovori za mnogobrojne hronične bolesti nalaze baš u odbrambenom sistemu jer on je upravo zato stvoren da nas štiti.