Da li je briga o sebi nešto sebično, ili je u pitanju aktivnost koju svi mi prečesto zapostavljamo i guramo za nekad posle? Šta o tome kažu stručnjaci i zašto je važno pričati više o tome?
Briga o sebi je popularna tema ovih dana, ali je često slabo objašnjena. Verovatno se sa temom susrećete u člancima na interentu ili po časopisama, u knjigama o samopomoći, bez neke jasne slike o tome šta je i kako bi trebalo da praktikujemo tu – nazovimo – disciplinu. A opet, mođžda mislite da vam nije ni potrebno.
Self-care od vitalne važnosti za stvaranje otpornosti na sve one stresne situacije u životu koje ne možete eliminisati. Kada preduzmete korake za negu svog uma i tela, bićete bolje opremljeni da živite svoj najbolji život. Nažalost, brigu o sebi mnogi doživljavaju kao luksuz, a ne prioritet. Shodno tome, ostaju osećaj krivice, umora i lošeg raspoloženja, samim tim i nespremnosti da bi se nosili sa neizbežnim životnim izazovima.
Na pitanje „Brineš li o sebi?“ svi mi, uglavnom, odgovaramo sa „Naravno, ne brini“, usput se pitajući kakvo je to, uopšte, pitanje. Međutim, šta biste odgovorili na pitanje:
„A kako brineš o sebi?“
Zamislile smo vas, zar ne? Upravo to i jeste cilj ovog teksta. E sad, pre nego što zađemo dublje u samu suštinu, da napravimo jedan presek i demistifikaciju.
Šta nije briga o sebi?
Ono što treba odmah razgraničiti i staviti do znanja je to da nije sve što čini da se osećamo dobro automatski i briga o sebi. Čašica više jer nam prija, opojne droge na žurci jer “svi se dobro zabavljaju” i slične stvari, sasvim sigurno, ne predstavljaju brigu o sebi. Sa druge strane, briga o sebi nije nešto na šta se prisiljavamo, ili u čemu ne uživamo. Takođe, briga o sebi ne podrazumeva napuštanje obaveza, sedenje ispred TV ekrana i višesatno /višednevno/ gledanje serije za serijom, filma za filmom; čitanje knjige za knjigom i slično. Spavanje do kasno takođe, kao ni neutoljivo grickanje junk hrane. Sve to nisu obrasci ponašanja koji se mogu nazvati brigom o sebi, već beg od realnosti – što je tema za neki drugi put.
A šta jeste briga o sebi?
Pre svega, briga o sebi je širok pojam koji obuhvata skoro sve što treba činiti da biste bili, pa, dobri prema sebi.
SZO brigu o sebi definiše kao „sposobnost pojedinaca, porodica i zajednica da promovišu i održavaju zdravlje, spreče bolest i da se nose sa bolešću i invaliditetom sa ili bez podrške pružaoca zdravstvene zaštite“.
To je svaka aktivnost koju ciljano i svesno radimo kako bismo se pobrinuli za svoje mentalno, emocionalno i fizičko zdravlje. Iako je teoretski u pitanju jednostavan koncept, prečesto ga previdimo. Naročito imajući u vidu činjenicu da to nije nešto što se tek tako i samo od sebe dešava, već treba aktivno planirati. A svi znamo da je vreme danas najvredniji resurs i često osećamo krivicu ako ga uzimamo za sebe, a zarad nečeg ili nekog drugog. Samo, u tome i jeste začkoljica – odvajanje vremena za sopstvenu dobrobit ne treba da nam izaziva krivicu.
Konkretni primeri brige o sebi
Sad kad znamo definicije i jasne distinkcije o tome šta je a šta nije briga o sebi, red je da pričamo i o konkretnim primerima. Neki osnovni lični rituali i tehnike koje imaju za cilj da povedemo više računa o sebi – u psihofizičkom i svakom drugom smislu. Jer, to je nešto što svi zaslužujemo i treba sebi da priuštimo. Dobra briga o sebi je ključna za poboljšanje raspoloženja i smanjenu anksioznost. Takođe je ključ za dobar odnos prema sebi i drugima. Jer, ako se ne brinemo dovoljno o sebi, nećemo to moći ni za druge.
Briga o sebi je kad priznaš sebi da nisi ok, kad zastaneš da zaplačeš zbog toga, kad prihvatiš i prigrliš emocije koje te snađu. To je i kada jasno kažeš da nešto ne možeš ili nešto nije u redu i ne osećaš grižu savesti zbog toga. Briga o sebi je i kad odlučiš da preskočiš izlazak sa drugaricama jer ti nije do toga, već bi se bolje osećala kod kuće uz dobru knjigu ili film. Odlazak kod terapeuta zbog problema koji nisi u stanju sama da rešiš je još jedan odličan primer brige o sebi. Kao i odluka da vodiš više računa o tome šta i kako jedeš, nasuprot nasumičnom držanju dijeta; određivanje i praćenje kućnog budžeta, nasuprot šoping terapiji kad te uhvati stres i slično.
Briga o sebi kod kuće
- Preuredite svoj garderober sa jednim ciljem: da osetite sreću i zadovoljstvo kada ga otvorite. Uživajte u tome da pokrenete svoju kreativnost pri spajanju i slaganju garderobe.
- Promenite raspored u svom domu ili sobi, makar to značilo da samo pomerite smer kauča ili okačite slike na suprotni zid.
- Stvorite kutak za meditaciju ili napravite mini biblioteku i složite knjige po bojama ili tipovima autora. Naviknite se na to da meditirate ili uzmete vreme za sebe u trenutku, pa makar i na 10 minuta.
- Vežbajte disanje – preporučujemo 4-7-8 tehniku za opuštanje i bolji san.
- Skuvajte kafu ili čaj i odjavite se sa svakog njuzletera koji vam nije neophodan. Očistite inboks kako biste u budućnosti mogli da očistite i glavu od nepotrebnih stvari i misli.
- Ukrasite svoje telo nakitom, bilo skupocenim ili nekim običnim; poenta je da se podsetite kako ste vredni svakog ukrasa.
- Odredite jedan dan u nedelji za dan bez telefona, isključite se sa svih digitalnih načina komunikacije i samo budite prisutni u svakom trenutku dana.
- Opustite se DIY maskama za lice i uživajte u blagodetima koje one donose.
- Ne uključujte alarm u danima kad ne morate rano ustajati. Ako imate decu ili partnera, stavite im do znanja da uzimate jutro za sebe i duži odmor i da se za toliko snađu sami.
I za kraj
Istinska briga o sebi – kao što smo rekle – nije sebična; to je deo vođenja srećnog, zdravog života. Budite svesni šta radite i zašto to radite, kako se osećate i kakav je ishod toga.
Ostavite komentar