Jesam li manje žena ako ne želim decu?

Jesam li manje žena ako ne želim decu? Pitanje koje ne jednom postavi skoro ili baš svaka od žena u nekom trenutku svog života.

Pa makar ga postavila i samo jedna, dovoljan je razlog da se ozbiljnije pozabavimo ovom temom i razbijemo predrasude kojima smo, zbog ovog stava, izložene.

Povod za ovaj tekst je, u stvari, članak pronađen na sajtu The Good Trade koji u celosti prenosimo. U pitanju je lično iskustvo jedne od njihovih saradnica, napisano na direktan i jasan način, mnogo bolje nego što bismo same o tome pisale.

„Pa, kada planirate da imate decu?“

Kao 29-godišnja žena bez dece, ovo me se najviše plaši. Ne samo zato što znam da ne želim decu, već zato što uvek osećam da moram da opravdam zašto. Nikada nisam imala majčinski poriv – čak ni kao devojčica. Za razliku od drugih devojčica mojih godina, lutke i lepe haljine nisu bile moje stvari. Umesto toga, volela sam da se penjem po drveću i pravim pite od blata sa dečacima iz komšiluka. Ali ne zato što sam ih volela – sebe sam doživljavala kao jednu od njih. I tokom slavnih nekoliko sati svake večeri posle škole, mogla sam da se uživam u osećaju da sam oslobođena pritiska rodnih stereotipa, samo na kratko.

Taj osećaj me nikada nije napustio, uprkos tome koliko sam se trudila. Tokom godina, govoreći prijateljima i porodici da rađanje dece nije za mene, ostavilo me je sa slomljenim osećajem neuspeha, krivice i razočaranja. Ne žalim za decom koju nikada neću imati. Ali tugujem za porodicom. Tužna sam zbog svoje mame, koja nikada neće doživeti radost što je postala baka deci svoje ćerke. Podjednako sam tužna što moja porodica i dalje misli da ću se predomisliti.

Nemojte me pogrešno shvatiti – volela bih da želim decu. Stvarno to mislim. Danas, kad god vidim novorođenu bebu, zamišljam svoj život majke. Ali umesto da osećam neodoljiv osećaj čežnje i majčinske ljubavi, paničim pri ideji da moram tako dugo održavati krhko ljudsko biće u životu.

Ali nije samo to. Za mene bi rađanje dece skrenulo previše pažnje na moj pol. Ponosna sam što sam žena, ali u potpunosti sam prihvatila svoju dečačku stranu – onu stranu koja voli da se druži sa momcima i šeta u širokoj odeći.

Vidite, čini se da se društvu sviđaju žene koje troše puno vremena na svoj izgled. Ako ste unapred pripremljene, negovane i iščupkane do savršenstva, postoji percepcija da ćete se bolje snaći u životu. Ovo uverenje se proteže i na materinstvo. Da bi bile na vrhu gomile, žene treba da rade kao da nemaju decu i odgajaju decu kao da ne rade. Zašto onda muškarci nisu podvrgnuti istim dvostrukim standardima?

Što me tera da se zapitam; jesam li manje žena zbog toga što ne želim decu? Da li napuštanje ideje majčinstva osuđuje moju ženstvenost? Nažalost, postoji toliko pretpostavki koje dolaze sa neželjenjem dece, što je toliko otežalo pomirenje. Društvo još uvek ne zna kako da postupi sa ženama koje ne žele da budu majke. Iako je termin „usedelica“ možda imao svoj dan, još uvek postoji stigma da su žene bez dece plitke, samoljubive i zavedene. Ova zastarela verovanja otežavaju ženama poput mene da priznaju da ne želimo da budemo majke.

Dok ne počnemo da ukidamo ovaj tabu, žene koje ne žele decu i dalje će biti marginalizovane i neshvaćene. I to nije u redu. Žene koje ne žele decu su na toliko načina neverovatne. Duboko brinemo za svoje prijatelje i porodicu – pokazujući svoje majčinske instinkte tako što brinemo o onima koji su nam najbliži. Darežljive smo i volimo da vraćamo gde god možemo. I cenimo vreme koje provodimo sa prijateljicama majkama, jer znamo koliko je dragoceno njihovo vreme.

Da li sam manje žena ako ne želim decu?

Deo mene je zabrinut da ću kasnije u životu zažaliti zbog svoje odluke. Šta ako dođem do svojih 50-ih i iznenada shvatim da sam napravila strašnu grešku – onu koju ne mogu da preokrenem? Godine kada su vam govorili: „Bićete usamljene kad budete starije“ i „nećete imati nikoga da brine o vama kad ste stare“, donekle čine svoje.

Ali znate šta? U redu je da žene promene mišljenje o rađanju dece. Nikoga se ne tiče da li ćemo se predomisliti ili ne. Ne povređujemo nikoga i sigurno ne moramo da opravdavamo svoje odluke. Ne želeći decu ne čini me manje ženom; to me samo čini ženom.