Žena danas

Kakav je napredak žena u svetu i uticaj na porodicu u celini?

Kakav je napredak žena u svetu i uticaj na porodicu u celini?

Kako poboljšati napredak žena kod nas i u globalu i tako učiniti svet boljim mestom za sve? Ovo su teme o kojima govore i za koje se bore UN Women, a o čemu više možemo saznati iz njihovog godišnjeg globalnog izveštaja.

Porodice širom sveta izgledaju, osećaju se i žive drugačije. I upravo su porodice te koje odlučuju na koji će način devojke i žene ostvariti svoja prava u svetu. Od utočišta i mesta punog ljubavi, brige i ispunjenosti, do prostora gde se (prečesto) krše najosnovnija prava devojaka i žena, mesta gde s enjihov glas ne čuje, i gde preovladava rodna nejednakost.

U današnjem svetu koji se menja, zakoni, politike i društvena uređenja moraju biti zasnovani na stvarnosti toga kako porodice žive.

Upravo je ovo i tema Ujedinjenih nacija u njihovom godišnjem izveštaju „Napredak žena u svetu 2019-2020: Porodice u svetu koji se menja“. U  izveštaju se ocenjuje realnost današnjih porodica, a u kontekstu ekonomske, demografske, političke i socijalne transformacije i sadrži globalne, regionalne i nacionalne podatke. Pored toga, izveštaj analizira i ključna pitanja, poput:

  • Porodičnih zakona
  • Zapošljavanja
  • Neplaćenog rada za brigu i negu
  • Nasilja nad ženama
  • Porodice i migracije

Napredak žena u svetu – trend i zaključi

Iako se u celini poboljšao pristup žena ekonomskim resursima, raspodela neplaćene brige i nege ostaje vrlo neujednačena. Žene i dalje ulaze u tržište rada u velikom broju, ali brak i majčinstvo smanjuju stope učešća u radnoj snazi i prihode i beneficije koje dolaze s tim. Globalno gledano, nešto više od polovine udatih žena u uzrastu od 25 do 54 godine je u radnoj snazi, u poređenju sa dve trećine neudatih žena i 96 procenata oženjenih muškaraca, pokazuju novi podaci u izveštaju. Glavni pokretač ovih nejednakosti je činjenica da žene i dalje rade tri puta više neplaćene nege i kućnog posla od muškaraca u nedostatku pristupačnih usluga nege.

žene-prelaze-preko-ulice

Kazne za majčinstvo u vidu smanjene stope zaposlenosti i razlike u platama između žena sa i bez dece, i dalje predstavljaju trajan problem. Štaviše, u svetu gde bogatstvo i imovinu sve više koncentriše i kontroliše deo globalne populacije, dobici žena neravnomerni su među zemljama i među različitim grupama žena. Porodice gde je samohrana majka nema drugih primanja, suočavaju se sa mnogo većim rizikom od siromaštva u odnosu na porodice sa dva roditelja.

Zabrinjavajući podaci

Danas tri milijarde žena i devojčica živi u zemljama u kojima silovanje unutar braka nije izričito sankcionisano. Međutim, nepravda i kršenje ljudskih prava imaju i druge oblike. U jednoj od pet zemalja devojke nemaju ista prava nasledstva kao dečaci, dok su u drugim (ukupno 19 zemalja) žene zakonski obavezne da se pokore svojim muževima. Otprilike 1/3 udatih žena u zemljama u razvoju izveštava da imaju malo ili nimalo reči u pogledu sopstvene zdravstvene zaštite.

Najstrašnija manifestacija sukoba u porodicama je nasilje nad ženama i devojčicama. Nakon decenija feminističkog aktivizma, nasilje u porodici prepoznato je kao javno pitanje, a ne privatno pitanje. Sada postoje zakoni, akcioni planovi, službe zaštite i podrške i sve veći broj mera za sprečavanje nasilja. Uprkos svim ovim naporima, nasilje nad ženama i devojčicama u porodicama i dalje ima iznenađujuće visoku stopu, i na globalnom nivou.  Nasilje u porodici je često smrtonosno: tokom 2017. godine oko 58 procenata svih žrtava namernog ubistva ubio je član njihove sopstvene porodice, što iznosi 137 žena koje svakodnevno ubijaju, širom sveta. Samo u Srbiji ove godine, u periodu od 01. januara do 30. juna, najmanje 10 žena je ubijeno od strane partnera ili člana porodice!

ženski i muški znak kao opis za napredak žena u svetu

Preporuke za bolji napredak žena u svetu

Zbog svega toga, UN Women u svom izveštaju preporučuje sledeće korake:

  • porodične zakone zasnovane na raznolikosti, jednakosti i nediskriminaciji
  • osigurati visokokvalitetne, pristupačne javne usluge za podršku porodicama i rodnu ravnopravnost
  • garantovati ženama pristup odgovarajućim, nezavisnim primanjima
  • podržati porodice u brizi pružajući vreme, novac i usluge
  • sprečiti i reagovati na nasilje nad ženama u porodicama
  • implementirati politike i propise koji podržavaju porodice migranata i ženska prava
  • ulagati u rodno-osetljive podatke o porodicama i domaćinstvima
  • osigurati da postoje resursi za politike prilagođene porodici

Kada su porodice mesta jednakosti i pravde, ekonomije i društva uspevaju i otključavaju puni potencijal ciljeva održivog razvoja. Ovaj izveštaj pokazuje da postizanje svih ciljeva umnogome zavise upravo od promovisanja rodne ravnopravnosti u porodicama. Osim toga, cilj ove inicijative koja postoji od 2000. godine jeste da podstakne promene u zakonima, politikama i programima, stvarajući pogodno okruženje za žene i devojke da ostvare svoja prava.

 

Fb komentari

Facebook

Zaprati nas na Instagramu