Nasilje nad ženama u Srbiji predstavlja razlog za veliku zabrinutost. Ako sumnjate, samo pogledajte neki od primera koje navodimo a koje pokazuju čemu smo sve svakodnevno izložene.
Nasilje nad ženama u Srbiji nije apstraktna stvar, priča za malu decu ili preuveličavanje feministkinja – što su neki od najčešćih komentara kada se povede priča o ovoj važnoj temi. U pitanju je svaki čin i svaki vid ponašanja koji se radi i izvodi protiv ženine volje, a obuhvata sve ono što je može psihofizički, ekonomski ili seksualno ugroziti.
U Srbiji je, prema podacima Zaštitnika građana, samo u toku ove godine do novembra ubijeno 28 žena u porodičnom nasilju. Još jedan stravičan podatak je I taj da je, u prvih 27 meseci primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici prijavljeno čak 109.000 slučajeva, od čega je primenjeno 38.000 hitnih mera (iseljenje nasilnika ili zabrana kontakta).
Takođe, anketa o nasilju nad ženama koju je sproveo OEBS tokom prošle godine, pokazuje da više od četvrtine ispitanica lično poznaje neku osobu iz porodice i kruga prijatelja koja je bila izložena nasilju, kao i da nakon najtežeg fizičkog i/ili seksualnog nasilja, svega 3% žrtava je kontaktiralo žensku sigurnu kuću, a 1% organizaciju za podršku žrtvama.
Nasilju nad ženama treba stati na put
Zato jer #tičemese ne treba da traje jedan ili šesnaest ili mesec dana već kontinuirano i konstantno. Zato što muškarci treba da shvate da ne mogu tako da se ponašaju. Zato što je pravo svake devojčice, devojke, žene da kaže “Ne” kad, kako i na koji način hoće i da ne bude uvređena, povređena, napadnuta zbog toga. Zato što je pravo svakoga od nas da se odevamo kako god želimo i ne ispadnemo “lake” i “kurve” i “same smo tražile”.
Zato i zbog svih drugih razloga pišem ovaj tekst i navodim neke od gnusnih, primitivnih, jezivih, pogrešnih primera napada na žene koje – verovali ili ne – doživljavamo i trpimo svaki dan. Preko interneta, u saobraćaju, na ulici, u prevozu, na poslu, kod kuće, u školi, bilo gde.
I to nije u redu. I to mora da prestane.
Samo jedan letimičan pogled na facebook stranicu Moj Udvarač dovoljan je da vam se želudac okrene od gadosti kojima smo mi žene svakodnevno izložene.
Kako preduprediti i zaustaviti nasilje nad ženama?
Pre svega, edukacijom dečaka i muškaraca o tome da su ženska prava osnovna ljudska prava. Učiti ih – i naučiti – da poštuju i uvažavaju sav ženski rod. Devojčicama, devojkama, ženama omogućiti jednake uslove za rast, razvijanje i rad. Omogućiti veću ekonomsku sigurnost i nezavisnost, ne ćutati kad se primeti da postoji nasilje – bilo kakvo – nad ženama. Reagovati, dići glas i svakodnevno se boriti protiv toga da postanemo još jedna statistika u godišnjem izveštaju nasilja nad ženama.
I još nešto:
- čupanje za kosu i gurkanje nije slatko i ne znači da se dečak zaljubio u tebe, pa ne zna kako drugačije da ti to stavi do znanja – već su oblik nasilja
- način odevanja nije poziv na akciju niti opravdanje/izgovor zašto je neka žena napadnuta – već su oblik nasilja
- neumesni komentari, dodiri, flert na poslu nije samo šala i samo onako – već su oblik nasilja
- pitanja poput „Kad ćeš da rodiš“ ili „Planirate li porodicu“ nisu radoznalost – već su oblik nasilja
- vređanje zbog izrečenog/napisanog „Ne“ nisu afekt ili impulsna reakcija – već je oblik nasilja
Umesto zaključka
Za kraj, u slučaju da vam sve od navedenog nije (još uvek) dovoljno, tekst završavamo nekim od ključnih zaključaka OEBS-ove ankete:
- Dve od pet ispitanih žena su navele da su doživele seksualno uznemiravanje u nekom trenutku od svoje 15. godine pa nadalje, a 18% je navelo da je doživelo takvo iskustvo u poslednjih 12 meseci.
- Dvadeset dva procenta ispitanih žena izjavilo je da su iskusile fizičko ili seksualno nasilje od strane partnera ili nepartnera nakon svoje 15. godine, a 18% koje su nekad bile u partnerskoj zajednici otkrile su da su doživele jedan ili više oblika takvog nasilja od strane bivšeg partnera.
- Deset posto žena koje trenutno imaju partnera je izjavilo da su iskusile fizičko ili seksualno nasilje od strane sadašnjeg partnera, a 9% ispitanih žena je izjavilo da su imale takva iskustva od strane nepartnera. Proganjanju je bila izložena svaka deseta žena.
Svi mi imamo odgovornost za to da učinimo šta je do nas da nasilje nad ženama predupredimo, smanjimo, sprečimo. Za početak, da shvatimo (prihvatomo) da ono i dalje postoji u velikoj meri, da ne ćutimo i ne skrećemo pogled na drugu stranu. I da se, sasvim sigurno, ne ustežemo da isto prijavimo.
Ostavite komentar