Uspešne žene

Živi život da on ne bi živeo nju – Mirjana Mimica Mahlat

Živi život da on ne bi živeo nju – Mirjana Mimica Mahlat

Naša i vaša sledeća gošća je žena koju većina poznaje jako dobro, jer se ne usteže od ispoljavanja svojih stavova, ma koja da je cena. Žena koja je vrsna kuvarica i još bolji virtuoz sa iglom i koncem. Žena koju sam upoznala i sa njom provela vrlo kratko vreme, ali dovoljno da shvatim kako pleni svojom pojavom – Mirjana Mimica, poznatija kao Mahlat.

 

Naša i vaša sledeća gošća je žena koju većina poznaje jako dobro, jer se ne usteže od ispoljavanja svojih stavova, ma koja da je cena. Žena koja je vrsna kuvarica i još bolji virtuoz sa iglom i koncem. Žena koju sam upoznala i sa njom provela vrlo kratko vreme, ali dovoljno da shvatim kako pleni svojom pojavom – Mirjana Mimica, poznatija kao Mahlat.

#1. Dobro nam došla u goste; za početak se predstavi svojim rečima.

Ne volim da se predstavljam, ako to podrazumeva više od imena, ako treba da kažem ja sam takva i takva, volite me 🙂 svi smo skloni da preuveličavamo svoje vrline, da se predstavljamo u nekom boljem svetlu, pretpostavljam da je to više nesvesno nego svesno. Kad mi neko postavi konkretno pitanje, više volim da naglasim svoje mane nego svoje vrline, onda izbegnemo ono što kasnije može da dođe, optužba da ste se lažno predstavljali, da ste nekoga iznenadili, razočarali, ja se potpuno prospem kada me neko pita, to sam uradila i kada sam upoznala svog sadašnjeg muža.

Držeći se toga, ja sam nadžak, budim se ljuta, nervozna sam kad sve ne ide kako sam zamislila, stalno u potrazi za boljim i kvalitetnijim, razmažena, zahtevna, teška, tvdoglava, previše kritična.

Ako se pitanje odnosi na to ko sam, onda bih posle svega šta sam radila, čime sam se bavila, rekla da sam slobodna umetnica.

#2. Odkud Mirjana u online vodama? Kako je nastala Mahlat, strah i trepet blogosfere?

Pre šest godina sam otkrila blogovanje a aktivno počela da blogujem kad sam promenila sredinu, udala se i preselila iz Kragujevca u Beograd. Odjednom sam potpuno promenila život, sredinu, navike, od žene koja je bila angažovana poslom od ujutru do uveče, postala sam „domaćica“ i evo, aktivno blogujem već  petu godnu. Blogovanje mi je pomoglo da prebrodim mnoge teške trenutke, nadomestilo mi je društvo koje ovde nisam imala, drugim rečima, moj blog je postao moja najbolja drugarica. Mahlat blog, ovakav kakav jeste, nastao je kao logičan sled kolumne koju sam ranije pisala, ja sam osoba koja ima potrebu da izrazi svoj stav, i offline i online, s tim što vas online niko ne prekida, ne upada u reč, sednete i napišete šta mislite što ume da bude dobra terapija. Kad pišem to izgleda ovako – sednem i napišem, pisanje mojih postova ne traje duže od sat vremena, zavisno od toga koju temu obrađujem, pišem ono što mislim i onako kako bih to izgovorila i mislim da u tome leži uspeh mog bloga.

Uglavnom mi je smešno kad čujem da sam strah i trepet blogosfere. To je dovelo do toga da sam vrlo kasno u odnosu na druge blogere, tek ove godine, počela da se viđam sa drugim blogerima i većina njih mi je rekla baš to – ja sam se tebe plašio/la. Dakle, ja pišem onako kako mislim, kako neko toga može da se plaši, svim verbalnim snagama branim svoj stav, argumentujem ga i imala sam silne rasprave kroz komentare da ne mislim dobro, da nisam u pravu, a da mi pri tom retko ko sve to i argumentuje i ubedi me da nisam u pravu što bi dovelo do toga da promenim mišljenje. Pretpostavljam da to potiče odatle. Ja branim svoj stav i recimo da je sa mnom teško izaći na kraj u onom smislu da iz svake rasprave neko mora da izađe kao pobednik što je meni potpuna glupost.

#3. Pored Mahlat, sve prisutnija si i kao tvorac Tetka.rs. Reci nam nešto više o tom projektu i koliko vas radi na njemu?

Pa to se dugo „kuvalo“ u meni, nekako mislim da sam prevazišla formu običnog blogovanja. Možda me neko doživljava kao strah  i trepet 🙂 ali ja sam samo obična žena sa svakodnevnim problemima i radostima, interesuje me milion stvari, lutajući po netu primetiš da te stvari ne možeš da saznaš tek tako a krajnje ponižavajućim za žene smatram ono što sam napisala kad je Tetka počela da nastaje, nama se nude samo tri teme – lepota, seks i muškarci. Tako nas i vaspitavaju. Pošto mene interesuje još nešto sem toga, volim da pročitam o filmu, knjizi, zdravlju, deci, svemu, Tetka je nastala sa idejom da se takve stvari nađu na jednom mestu, da liče na one stare, dobre časopise kakvih više nema, koje su kupovale naše mame.  Pripremajući Tetku, otvorila sam bezbroj stranih sajtova, i prosto sam ljubomorna na to kakvi se sadržaji nude ženama, fascinirana sam francuskim portalima koji vrlo ozbiljno obrađuju teme koji se tiču problema žena, od zlostavljanja u porodici do prisutnosti žena u društvenom i političkom životu. Kod nas se o tome priča sporadično, a onda padne u zaborav.

Prost primer, na našim portalima ćete pročitati da je vrhunac ženske emanicipacije – kupiti vibrator! Kroz sve tekstove se provlači da živimo u sredini koja ima mentalitet kakav ima, da ćemo teško izaći iz tradicionalnog načina vaspitanja i života koji imamo – ćuti, trpi, misliš da je negde bolje, a onda nas obaveste da kupimo taj vibrator i da ćemo biti emancipovane. Dajte, molim vas. Svaki tekst koji obrađuje temu – nove seksualne tehnike, kako ga zavesti, budite lavica, tigrica u krevetu, nosi skrivenu poruku da žena nije vredna ljubavi ako ne vlada seksualnim tehnikama, što nas svodi na seksualnu robu, koja može biti zamenjena ako ne zadovoljava standarde, a ne na ljudska bića.

Već sam napisala na Tetki, oktobar je mesec borbe protiv raka dojke, da su svi portali pisali o tome kao što su pisali o vibratorima i seksu, ko zna koliko žena bi bar ovog meseca otišlo na pregled. No, kod nas je sve izvrnuto i izvitopereno, pa što ne bi bilo i ovo. Na pregledu neće niko zaraditi, na ovom drugom hoće, prosta računica.

#4. Dobitnica si dve prestižne blog nagrade na ovogodišnjem BlogOpenu – za Mahlat i za Tetku. Kakav je osećaj biti prepoznat i priznat kao neko ko je kredibilan, popularan i uticajan?

I pre ovih nagrada sam znala da sam prepoznatljiva i da me blogosfera vidi kao nekoga ko ima taj blogerski kredibilitet. O uticaju i dalje mislim ono što sam govorila – nije mi baš jasno kakav uticaj imam, i na koga, i sva ona frka oko toga ko je uticajan mi je bila smešna. Ovde ću ponoviti, na mene utiče svako nad čijim sam se tekstom zamislila, koja god tema da je u pitanju, pa samim tim ne mogu reći da je neko najuticajniji, ima ih više. Kad sam kasnije pričala  o tome da mi se nije svidelo što se nalazim u kategoriji za najuticajnijeg blogera, naročito što se na kraju „bila bitka“ između Istoka Pavlovića i mene, a nas dvoje smo dva raznorodna blogera, ne možete da nas poredite,  pitali su me zbog čega nisam tražila da budem „izbačena“ iz te kategorije, iskreno, nije mi palo na pamet, a onda kad se sve zahuktavalo, bilo je previše zanimljivo da bih to propustila, malo vidite kako funkcioniše Internet „zajednica“.

Kraći odgovor na sve ovo bi bio – osećam se isto, ne značajnije, a nagrade prijaju, naravno.

#5. Da li se u Srbiji uspeh prašta?

Ne. Pri tom, ne mislim na uspeh kao ono – postigli ste nešto veliko u životu, postali popularni i poznati, ljudi vam ne praštaju onaj najobičniji uspeh – da ste zadovoljni svojim životom, da volite ono što radite, da nemate nekih prevelikih problema o kojima bi se tračarilo. Stalno vas skeniraju i pokušavaju da vam dokažu da niste ni zadovoljni, ni uspešni, jer po njihovim merilima niste, oni imaju svoje poglede, oni znaju kako vi treba da živite i osećate se, i uradiće sve da vam dokažu da niste u pravu.

#6. Kakva je situacija u blogosferi, po tvom mišljenju; kako bi definisala tu online zajednicu?

Prvo mislim da blogosfera ne postoji kao zajednica, mi se samo susrećemo i preplićemo sa blogovima i na blogovima. Blogosfera je prepuna sujete, podmetanja, ogovaranja, ogovara svako svakoga, prepuna je licemerja, ljudi koji pokušavaju da vam podmetnu svoje misli i navedu vas da o drugima kažete ono za šta oni nemaju hrabrosti, bar se ja sa tim stalno srećem, kad bih o tome pisala prštalo bi po blogosferi, nažalost po njih, ja jesam lajava ali nisam glupa.

S druge strane, blogosfera je puna divnih ljudi, pametnih i odmerenih ljudi i vrlo sam joj zahvalna što mi je pružila priliku da upoznam neke od njih, da nije blogova nikada ih ne bih srela.

#7. Koliko je teško danas stati iza svega rečenog i učinjenog; koliko ti tvoja iskrenost i otvorenost pomažu a koliko ne, u svakodnevnom životu?

Ne pomaže i ne odmaže. Ja mirno spavam, kad ti suknja ne stoji dobro, kažem ti, kad mislim da si lupio glupost kažem ti, ne koristim se belim lažima, eventualno prećutim. Ne manipulišem i ne umem da manipulišem, u svakodnevnom životu imam vrlo malo onih koji to cene, vrlo malo prijatelja. Ako želiš da ti kažem svoje mišljenje, reći ću ti ga, ako želiš da ti kažem svoje – ne pitaj me. Jedno od pitanja koje ne podnosim je – šta si time htela da kažeš. Baš to što sam rekla! Ljudi vam zatraže mišljenje, date ga a onda vas oni kroz milion dodatnih pitanja navode da kažete ono što oni žele da čuju, ne pravim takve ustupke.

Dakle, nije teško, samo je retko i nepreporučljivo.

#8. Pripadaš onoj generaciji koju su roditelji učili da pametniji popušta; da li na taj način vaspitavaš i ćerku, ili…?

Danas kao odrasla i zrela osoba često kažem da je „Pametniji popušta“  najgljuplja narodna na kojoj su uništene generacije. Pametniji popuštaju i sklanjaju se u stranu, oni drugi vladaju našim životima. Ako živite po ovom pravili možete sačuvati svoj mikrosvet, nažalost, svaki mikrosvet zavisi od makrosveta koji nepekidno utiče na taj vaš mali svet.

Moja ćerka je odrasla osoba, više je ne vaspitavam, a ne vaspitavam je sama od onog trenutka kad je pustila moju ruku i krenula u školu. Kad se dete uključi u društvo odjednom počinju svi da ga „vaspitavaju“, škola, drugovi, ulica, vi ste tu da odgovorite na pitanja na koja ni sami nemate odgovor i da ponovo sa svojim detetom prođete ono što ste već prošli, ovaj put bolnije, nepravde koje doživimo sami nisu tako teške kao kad vidite da to isto doživljava vaše dete. Jesam je tako vaspitavala, kako da vaspitavate svoje dete sem da ga učite toj gluposti koju su učili vas – skloni se da ne bi patila…

Ja sam kasno shvatila da pametniji nikada ne smeju da popuste, ni u jednoj situaciji. Moja ćerka još veruje u to, moraće da uvidi sama.

#9. Šta smatraš svojim najvećim uspehom?

To što sam pre 23 godine rešila da se ne udam radi reda i rodila svoju ćerku, što sam ostala normalna iako su na mene bukvalno pokazivali prstom, što sam preživela sve i svašta, što sam uspela da živim ne robujući lažima, licemerju, onako kako se meni dopada i kako ja hoću, i okružena ljudima koje sam izabrala a ne onima koji su mi potrebni.

Svi ostali uspesi naspram toga su ništa što je teško objasniti nekome ko na uspeh gleda drugačije i tom uspehu podređuje svoje vreme, život, misli, ponašanje sve.

Kako izgleda uspeti u jednom malom životu, beznačajnom za zajednicu a značajnom kao nešto čime se hrane sitne duše, pretočilo se u knjigu „Ne znaš ti kako živimo mi normalni“ u kojoj sam se obračunala sa licemerjem jednom zauvek i čije delove pronalazim citirane na Internetu što znači da sam napisala nešto što je taklo druge ljude.

Moj najveći uspeh sam ja, sama sebi. Da biste to razumeli morali biste da prođete kroz ono kroz šta sam prošla ja, da isplačete more suza, otpatite mnoge ljude, osećate se kao nosilac teške i zarezne bolesti zbog koje vas ljudi izbegavaju, i da hodate ulicom parajući nosem nebo dok u vama sve vrišti.

Kad uspete da ovom licemernom društvu sa palanačkim duhom ne platite „račun“ koji vam podmeću pod nos, onda je to ogroman uspeh, ali kako rekoh, da bi se razumelo treba doživeti.

I taman kad se sredina nekako pomirila sa mnom, napravila sam još jedan društveni skandal kad sam se udala  za muškarca jedanaest godna mlađeg od sebe. Samo, sada umem da se nosim sa prstima koji pokazuju na mene, ignorišem ih.

#10. Oktrila sam da si podjednako dobra i u kuvanju i u šivenju. Prirodan talenat, ili nasledstvo po ženskoj liniji?

Kuvanje po ženskoj liniji, naravno. Šivenje nije, to je moja ljubav još od sedamnaeste godine kada sam tražila da mi za rođendan kupe mašinu za šivenje. Od tada šijem sve sem kaputa i cipela.

#11. Ima li Mirjana još neke skrivene talente, koje bi podelila sa nama?

Mislim da ne postoji talenat kojim nisam obdarena 🙂 ja sam „umetnički“ tip u svim pravcima, godinama sam bila solista jednog folklornog društva, odlično pevam samo sam rasla u vreme kad nas majke nisu učile da budemo pevačice kad porastemo, nego su nas usmeravale na druge stvari, slikam, danas vrlo retko, sve što vidim mogu da napravim, jedini talenat koji nemam je da dan produžim bar za duplo 🙂

#12. Kakvi su ti dalji planovi za Mahlat i Tetku?

Ne postoje neki posebni planovi, ja sam sve u životu radila intuitivno, Mahlat blog je postao to što jeste nenamerno, tako će ostati i na dalje. Što se Tetke tiče, volela bih da postane ozbiljan magazin za ozbiljnu ženu, onako kako je o Tetki rekao Miloje Sekulić – ne možete da pročitate kako osvojiti Breda Pita, ali možete kako se kuva sarma :), za one žene koje shvataju da Breda neće sresti nikada a da se sa sitnicama koje život znače, sa tim sarmama susreću svakodnevno 🙂

Dakle, planova nema, ima želja.

Fb komentari

1 komentar

Click here to post a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Facebook

Organ Vlasti Instagram