Ako ste se pitali ili razmišljali o tome zašto se nikad ne treba udati – imamo nekoliko odgovora na to, evo šta kažu stručnjaci na tu temu.
Autorka Leagh Hager Cohen u svojoj knjizi I don’t know: In Praise of Admitting Ignorance (Except When You Shouldn’t), između ostalog, istražuje i objašnjava razloge zbog kojih je možda bolje nikad se ne udati, umesto da krijemo svoje prave želje i nagone. Kroz razgovore sa desetinama žena koje je intervjuisala autorka je objedinila 6 razloga zašto se nikad ne treba udati, a koje je objavio Huffington Post. Evo koji razlozi su u pitanju i zašto:
1. Jer neudata ne znači i sama
Ako ste udate, pretpostavlja se da imate nekog u dobru i u zlu. Međutim, samo zato što niste udate, ne znači da ne možete imati nekog na koga se uvek možete osloniti, u lepim i manje lepim trenucima; nekoga sa kim ćete se smejati i provoditi kvalitetno vreme zajedno; nekoga kome ćete se poveravati i na koga ćete moći da računate. Neudata ne znači i sama. To samo znači da živite svoj život sa prijateljima, ljubavnicima, sestrama, braćama, komšijama, kolegama. Samo ne živite sa suprugom. Možda imate dečka, možda ste u dugoj vezi, a sutra ćete imati neku treću. A možda ste poput mene: u decenijskoj vezi i ciljate ka životu. Možda uopšte ne želite partnera kraj sebe. Umesto toga, povezujete se sa prijateljima, putujete i upoznajete strance, radite, plivate, svirate violinu u amaterskom kvartetu. Ne treba da ste u braku kako biste imali sve ono što se pretpostavlja da (samo) brak nnudi – život ispunjen iskustvom i intimnošću.
2. Jer ljubav je misterija
A brak je, po definiciji, ugovor – prosto i jednostavno. Niti mi treba niti želim da ljubav definišem poslovnim ili zakonskim terminima. Lepota ljubavi leži u tome što je nedefinisana i uvek se menja.
3. Jer prava sigurnost dolazi iz toga da vas znaju i vole kakva jeste
U životu se dešavaju uznemirujuće stvari i brak to ne može zaustaviti. Sigurnost, sa druge strane, čini da se ta teška vremena lakše podnose. Ja svoju sigurnost dobijam iz svoje dece, svaki put me podignu sa svojim improvizovanim serenadama; dobijam je od partnera, svaki put kad mi pročita misli i zna da želim kasne grickalice; dobijam je od najbolje prijateljice, svaki put kad oseti da sam „pregorela“ i ohladi me odlaskom na vožnju kajakom ili slanjem pesme putem maila. Osećajući da me ljudi oko mene znaju i vole kakva jesam – pruža najveću sigurnost od svih. I zaista vam ne treba suprug da biste se na to oslonile.
4. Jer i dalje možete nositi prsten
Kada je jedna od mojih prijateljica napunila 40 godina, registrovala se u jednoj od radnji za gomilu kućnih potrepština i napravila sebi nedevojačko veče. Isprva, mislila sam da je sve to vrlo čudno i sebično, ali sam onda zastala i zapitala se: nikada nisam zavidila verenicama mojih prijatelja na njihovim mladenačkim poklonima, pa zašto bih to uskraćivala svojim neudatim prijateljicama? Ili, zašto iste te stvari ne bih želela i za sebe? Ne baš kućne potrepštine, ali te aspekte venčanih rituala – bilo da su u pitanju sama venčanja ili godišnjice braka – u meri u kojoj mi odgovaraju. Jer, kako je ispalo, nakon 5 godina veze, shvatila sam da želim nešto užasno tradicionano – simbol naše veze i povezanosti, nešto što će biti uz mene sve vreme, nešto što mogu da dodirnem. Stidljivo sam napomenula da želim prsten i on mi je pronašao divan komad koji je izgledao kao da su ga vile napravile od svojih krila i mesečine.
5. Jer možete da raskinete
Moj partner i ja smo zajedno 10 godina i kad god bismo naišli na težak period (kao i svi parovi), bilo je pravo olakšanje znajući da nas apsolutno ništa ne veže osim obostrane želje daa uspemo. Imamo slobodu da raskinemo u trenutku ako stvari postanu neizdržive. Kakvo je to predivno, paradoksalno osnažujuće saznanje! Tokom naših najtužnijih, najružnijih, najbeznadežnijih trenutaka, našla sam utehu u tom saznanju, što mi je dalo volju da se ponovo posvetim nama.
6. Jer se uvek možete udati sledeće godine, ili one tamo
Nisam protiv braka i ovi razlozi nisu zabrana, već samo lista. Bila sam udata jednom i istina je, moj partner i ja nismo isključili brak, jednog dana. Nismo sigurni šta nas može navesti daa poželimo zakonsku akreditaciju naše veze, ali smo otvoreni za tu mogućnost. Na neki način, to i jeste poenta: ostajemo otvoreni. I u našem stavu prema braku i prema vezi nadamo se da ćemo ostati otvoreni za ideje, misli, osećanja, iskustva, otvoreni prema drugima i prema sebi. Nije važno jeste li u dugoj vezi, tugujete za krajem jedne, tek započinjete novu vezu ili ste solo: niko od nas ne zna šta mu budućnost nosi. Zato krenimo napred u nju, jasnog pogleda o tome gde su nam i koje su granice naše sigurnosti i spremne za avanturu.
Ostavite komentar