Da li ljudi, ako ostanu previse sami i postanu usamljeni, postaju čudovišta? More samoće je video igra koja nas vodi na lično putovanje mlade usamljene žene, prepuno avanture, sumnje I borbe da izađe na kraj sa sopstvenim demonima.
Jeste li se ikada osećali usamljeno? Znate onaj nagon želje da se povežete sa ljudima, ali kao da nema nikoga sa kim biste želeli da uspostavite kontakt? Ili, petak je i želite da budete u društvu, ali prosto nemate snage da izađete, pa umesto toga sedate kod kuće uz Netflix i osećate se usamljenije nego ikad? A kada ste među ljudima, osećate se kao neki monstrum jer ne umete da funkcionišete i ne znate kako da se ponašate. E, pa upravo tako umetnica Cornelia Geppert oseća usamljenost i to je povod njene odluke da napravi duboko ličnu video igru More samoće (Sea of Solitude) kako bi pomogla da svi malo bolje shvatimo usamljenost i šta to predstavlja za sve one koji od toga pate.
Igra je osmišljena tako da prikaže različite manifestacije usamljenosti, od one koja je posledica socijalne isključenosti, pa do usamljenosti u vezama, kroz probleme mentalnog zdravlja i, uopšte, sve sfere života.
Radnja igre
U igri More samoće, vi ste osoba po imenu Kej, koja pati od tako jakog osećaja samoće da se sva njena unutrašnja osećanja: ljutnja, osećaj bespomoćnosti, bezvrednosti – okreću ka spolja i ona postaje čudovište. Kej je, naravno, reprezentacija same umetnice i autorke igre, kao i puta kojim je ona sama išla kako bi se izborila sa svim tim.
Cela igra se, u stavi, odvija u Kejinoj glavi. Hodate svetom koji je preplavljen njenim suzama, vreme se menja u zavisnosti od njenog raspoloženja i tako redom. Jedina stvar koju Kej sa sobom nosi je njen ranac – personifikacija prtljaga koji svi nosimo kroz život. I kao što to u životu biva, pa tako i u samoj igri, Kej ne zna na pravi način da se nosi sa svojim emocijama, pa ranac postaje sve veći i veći dok ne eksplodira, prisiljavajući je na kraju da se suoči sa svime i bije svoje bitke.
Koja je poruka igre?
Pored sopstvenog čudovišta, Kej na putu susreće i gomilu drugih, od kojih svako predstavlja važnu osobu u njenom životu, ili trauma koje je doživela. Sve to, autorka je unela u igru kako bi ispričala priču o mentalnom zdravlju, kako njenom ličnom, tako i kao način da podstakne sve igrače da se zamisle nad svojim postupcima, emocijama, izrečenim i razmisle o šta je to što mogu da urade da sebe i I druge učine da se osećaju bolje. U neku ruku, igra je tu da nam pokaže da, iako nisu svi problem rešivi, ono što možemo je da naučimo kako pristupiti izazovima u svom životu, kada se na nešto osloniti, a kada je vreme da sve pustimo.
Definitivno nije igra za sve, ali ko se u ovim redovima makar malo pronašao, topla preporuka da isprobate i javite svoje utiske.
More samoće je dostupna za igranje na PlayStation $, Xbox One ili Windows PC računarima.
Ostavite komentar