U poslednje vreme, svedoci smo sve čudnijih i bizarnijih roditeljskih odluka i procena i, čini se, tome nema kraja. Da to više nije slučaj samo sa Amerikom, govori sledeći primer, koji spada u jednu od navedenih kategorija.
Naime, jedan kanadski par, Kathy Witterick i David Stockner, odlučio je da sakrije polni identitet svog, trećerođenog, deteta. Zašto? Roditelji su imali potrebu da na taj način odaju poštu slobodi i slobodi izbora u ovom svetu ograničenja, ne bi li na taj način, detetu omogućili da živi u boljem i progresivnijem svetu koji ono može samo napraviti.Beba Storm je, tako, postala internet senzacija i predmet raznih priča i debata širom sveta. Da li je ovaj način prepuštanja slobode detetu, u ovom slučaju bebi od 4 meseca, da samo vremenom odluči šta ili ko želi da bude dobar, pozitivan, ohrabrujuć i poželjan; ili je u pitanju neka vrsta roditeljskog nametanja ideoloških i/ili političkih verovanja malom detetu.
Roditelji imaju i dva sina, uzrasta pet i dve godine, koji takođe nisu ‘pošteđeni‘ drugačijih metoda načina učenja i življenja. Mali Jazz i Kio ne idu u klasične vrtiće, već ih roditelji podučavaju kod kuće, tako što ihuče svemu onome što ih u trenutku zainteresuje, kad ih zainteresuje. Kako sama Kathy ističe: “…to učenje nije nešto što se dešava u striktno određeno vreme i u zgradi sa vršnjacima, planski, implementirano i ocenjeno od strane nekog drugog.“ Pored toga, dečacima je ostavljena sloboda da sami odluče da li žele imati kratku ili dugu kosu, kao i da sami biraju svoju garderobu – bilo na odeljku za dečake ali i za devojčice. Tako saznajemo da stariji Jazz voli da nosi roze, kao i žensku odeću, ali se ne oseća kao devojčica, već zna i radi sve kao pravi dečak.
Vratimo se na bebu Storm. Kako roditelji napominju, sve je u redu sa njenim/njegovim genitalijama. Na ovaj korak, roditelji su se odlučili, kako bi detetu omogućili bolji život, onaj ‘izvan kutije‘. Ne žele da bude poput većine roditelja koji donose sve bitne odluke umesto svoje dece. Umesto toga, žele da beba Storm sama odluči šta želi da bude kada za to bude spremna, braneći se tvrdnjom da: “ako nekog zaista želite da upoznate, ne pitate ih šta imaju među nogama“.
Ideju za ovakvim potezom, roditelji su dobili ‘zahvaljujući‘ knjizi iz 1978. godine X: A Fabulous Child’s Story, koju je napisao Lois Gold i govori o osobi X koja je odrasla bez polnog ograničenja u zdravu i dobro prilagođenu osobu. Na pitanje mnogih ‘Kada će se ovo završiti?‘ budući da ni bake i deke ne znaju za pol unučeta, majka Kathy odgovara pitanjem:
“Da, zaista, kada će se ovo završiti? Kada ćemo živeti u svetu gde ljudi sami prave izbore da budu kogod žele da budu?“
Vaša mišljenja i sugestije ostavite putem komentara, ili nam pišite na dobro poznatu adresu.
Dok je budala,bice i ovakvih situacija,nazalost
Jos uvek mi je tesko da poverujem u tekst,da neko moze biti do te mere-ne znam ni kako bi to nazvala.Strasno,zao mi dece