Kraljevina Maroko razdvojena je od evropskog kopna samo 15 km širokim Gibraltarskim moreuzom. Zanimljiva zemlja sa brojnim kontrastima – u istim granicama su plodne ravnice, više od 4.000 m visoki vrhovi Atlasa, zelene oaze, strmi kanjoni, početak nepregledne Sahare, pesak boje zlata i krvi, oko 3.000 km atlantskih i više od 500 km mediteranskih obala, čudesni predeli na obroncima Srednjeg Atlasa i naravno, kraljevski gradovi.
Očaravajuća zemlja
Tradicija kraljevskih gradova potiče iz 8. veka, kada je svaka dinastija gradila grad i opasavala ga zidinama. Unutar zidina nalazilo se sve potrebno za život i sigurnost stanovnika, a sam grad sastojao se od medine i citadele. Fes je najstariji i najočuvaniji kraljevski grad, i nakon ulaska u stari deo kroz vrata Bab Bou Jeloud osećate kao da ste se vratili nekoliko vekova unazad. Tu se nalazi najstariji univerzitet na svetu, sagrađen 1350. godine, trgovi su puni dekorativnih fontana, a ulice su pravi mali srednjovekovni lavirint, prepun restorana, radionica, radnji i džamija. I danas kao i vekovima pre, živi istim životom, sačuvani su stari zanati i veštine, tu se koža štavi ručno. „Marokanski Versaj“, kako nazivaju Meknes, najmlađi je kraljevski grad. Osnovao ga je Mula Ismail u 17. veku i opasan je zidinama dugim 40 km koje razdvajaju novi i stari deo grada. Kapija Bab el-Mansoub je ponos grada, a turisti se obavezno slikaju ispred nje.
Lude noći
Kasablanka je najveći grad Maroka sa četiri miliona stanovnika i finansijski je centar zemlje. Iz njega najčešće polaze putovanja do kraljevskih gradova. Neguje asocijacije na istoimeni film, pa kafu možete popiti u mnogim barovima koji nose naziv Rick’s Cafe. Na širokim avenijama francuskog stila život teče 24 sata. Grad je dinamičan i poznat po ludom noćnom provodu. Nezaobilazna lepotica islamske arhitekture, džamija Hasana II koja je smeštena na obali Atlantskog okeana, jedina je marokanska džamija u koju mogu ući nemuslimani. Iako je reč o modernom zdanju, ona savršeno zaokružuje marokansko nasleđe arhitekture i primenjenih umetnosti. Ova džamija je najveća na svetu, pa je i zbog toga vredna obilaska. Zalazak sunca u Atlantski okean je nešto što treba videti. Tokom maja je vašar u vreme praznika Sidi Muhamed Ma al-Ainin. Mogu se videti „plavi ljudi“, kako zovu saharske nomade koji pripadaju raznim plemenima Tuarega, i njihovi autentični folklorni plesovi. Nacionalni festival folklora u Marakešu je desetodnevni turistički događaj koji je poznat po muzici, plesu i drugim vrstama popularne zabave iz čitavog Maroka. U oktobru je grad Erfoud na severu zemlje, domaćin festivala posvećenog pravom pustinjskom voću – urmi. Dan nezavisnosti slavi se 18. novembra i jedan je od pet svetovnih praznika u Maroku.
Prestonica
Rabat predstavlja zanimljivu kombinaciju daleke prošlosti i moderne sadašnjosti. Lep je i čist grad u kome živi kraljevska porodica. Mirna medina gde vas niko ne vuče za rukav da kupite nešto, prelep pogled na Sale iz gradske tvrđave koja je na samoj obali okeana. Nakon posete mauzoleju Muhameda V i džamiji Hasana, najbolje je pobeći od buke i prošetati uskim uličicama Oudaya kasbaha, sesti u andaluzijski vrt ili jednostavno uživati u pogledu na prostranstva Atlantika. Ko voli, može i na surfovanje.
Ako volite kupovinu…
Čuven po suncu, pesku, planinama i džamijama, Maroko je raj i za šoping. Marokanske pijace ili sukovi su poznati po tome što u njima možete provesti dane. Uđete u medinu, drevni deo svakog marokanskog grada okružen zidinama, i tu počinje šetnja kroz uske i krivudave ulice pored tezgi i radnjica. Medine su centar života, i u njima se lokalci snabdevaju, peku hleb, prodaju domaće životinje. Naoružajte se strpljenjem. Vekovna tradicija cenkanja nije samo umetnost, već i način da se zabavite. Koju god cenu da prodavac odredi – ponudite trećinu od toga. Cenkanje obično prate priče, vicevi, komplimenti… U Maroku je raznovrsna ponuda nakita i tepiha, ukrašenih tkanina ili proizvoda od kože i popularnih špicastih papuča. Grnčarija i keramika odražavaju vekovno nasleđe i smatraju se umetničkim delima – plavi i beli geometrijski motivi su mozaici koji se mogu videti po gradovima. Rezbarije se rade na severu, a intarzije od sedefa na jugu.
Marakeš s pravom zovu biser Juga. Grad koji je utemeljila dinastija Almoravida u 12. veku pun je starih zidina, palata i parkova, a dinamičan ritam kojim dišu ulice i trgovi predstavlja pravu čaroliju Orijenta. Smešten podno snegom prekrivenog Atlasa, gde su skijališta, sa svojim bujnim zelenilom i visokim palmama deluje bajkovito. Najživopisniji i najužurbaniji trg u gradu Djema El Fna očarava neverovatnom energijom, ima gatara, fakira, akrobata, svirača, vračeva, ali i tezgi na kojima se prodaje čaj žen-šen, dinstani puževi, čorbe… Kad padne noć, na trgu se smesti desetak pokretnih kuhinja i uživanje u igri mirisa, zvukova i svetla počinje. Ruševine palate El Badi su nezaboravne sa rodama koje se gnezde po celom zidu. Sednete li, uz sok od pomorandže koji košta samo 20 dinara, na terasu nekog od restorana koji su oko trga, satima možete uživati u prizorima za koje mnogi kažu da su jedinstveni na svetu. Tu možete naći i ekskluzivna turska kupatila koja liče na ona iz bajki „1001 noći“. Hamami omamljuju turiste koji ovde mogu otkriti čari orijentalnog telesnog uživanja, a tradicionalna masaža radi se pomoću crnog sapuna. Iz uvek fascinantnog Marakeša možete otići do Agadira na plažu ili na Atlas na skijanje.
Agadir, netipični Maroko
Za razliku od većine marokanskih letovališta na Atlantiku, grad na južnoj obali Agadir, smešten je u mirnom zalivu sa ogromnom peščanom plažom i okružen je planinama i pustinjom. Zaklonjen je od jakog vetra i talasa sa okeana, zbog čega je omiljen među turistima kojima je glavni cilj opuštanje. Zaliv Agadira je ogroman, a glavna plaža je duga, i ko voli mir i tišinu lako će u okolini grada naći usamljene uvale koje može imati samo za sebe. Zbog geografskog položaja i prosečne dnevne temperature od 20˚ C u januaru, Agadir je jedna od omiljenih zimskih destinacija za Evropljane. Klima je skoro savršena preko cele godine, i u najtoplijim mesecima, julu i avgustu, vrućine su podnošljive. Agadir je razrušen u zemljotresu 1960. nakon kojeg je podizan iz pepela, zgrade su novije arhitekture, velike i ne previše zanimljive. Ima dosta noćnih klubova.
Dan na plaži, dan na skijanju
Iz Marakeša do skijališta Oukaïmeden na planini Atlas stiže se za dva sata linijskim taksijem koji košta 10 €. Oprema se može iznajmiti na stazi, skijanje je ograničeno, liftovi su stari, ali ne cepidlačite – skijate se u Africi.
Klima Maroka je raznolika, veliki gradovi su u zoni atlantske i mediteranske klime, sa dugim i toplim letima i blagim zimama. Na obali je vreme prijatno tokom cele godine. U nižim krajevima popularni su hladniji meseci, od oktobra do aprila. U to doba godine je prijatno toplo, ponekad i vruće (oko 30° C), a noći su sveže. Skijaška sezona traje od decembra do marta.
Kuhinja
Marokanska kuhinja je kombinaciju berberske, arapske i andaluzijske kuhinje, sa mnogo začina poput kima, đumbira, šafrana i korijandera. Među najpoznatijim jelima je tažin (ime je dobilo prema keramičkoj posudi u kojoj se kuva ili služi), jelo s mnogo povrća i različitim vrstama mesa uz poznati kuskus. Pastilla je pita s golubijim mesom i cimetom i specijalitet je grada Fesa.
UKRATKO
• Valuta: marokanski dirham ( MAD), po zvaničnom kursu 1 € je približno 11 marokanskih drihama
• Podizanje keša kreditnim karticama na bankomatima naplaćuje se oko 1.5 %
• Jezik – arapski, francuski, španski
• Snek s nogu DH 25-45
• Ručak u restoranu DH 45-100
Izvor: City magazine
Ostavite komentar