Zlatibor

Gotovo da ne postoji niko ko se nije na svom putu, ka ili od Crnogorskog primorja, bar zaustavio na Zlatiboru ili odlučio da ovde produži godišnji odmor. Ova mnogobrojnim brežuljcima i potocima zatalasana planina na prosečnoj nadmorskoj visini od 1.000 metara, na pola puta od Novog Sada i Beograda do mora, bila je polovinom 17. veka mondenska destinacija imućnijih koji su ispod njenih tada mnogobrojnih zlatnih borova pronalazili lek bolestima duše i tela.

Retkost su turistička mesta koja svojim raznovrsnim sadržajem privlače posetioce tokom cele godine. Zlatibor, planina na 230 km jugozapadno od Beograda, sa najdužom turističkom tradicijom među planinama u Srbiji, uspešno je razvila sportski, zdravstveni, rekreativni i kongresni turizam.

Gotovo da ne postoji niko ko se nije na svom putu, ka ili od Crnogorskog primorja, bar zaustavio na Zlatiboru ili odlučio da ovde produži godišnji odmor. Ova mnogobrojnim brežuljcima i potocima zatalasana planina na prosečnoj nadmorskoj visini od 1.000 metara, na pola puta od Novog Sada i Beograda do mora, bila je polovinom 17. veka mondenska destinacija imućnijih koji su ispod njenih tada mnogobrojnih zlatnih borova pronalazili lek bolestima duše i tela.Ali se zvaničnim početkom organizovanog turizma navodi 1893, kada kralj Aleksandar I Obrenović ručava na mestu današnjeg veštačkog jezera, u naselju Zlatibor, gde iste godine podiže česmu sa koje se i danas mnogobrojni turisti napajaju hladnom izvorskom vodom i, začudo, ne zaboli ih grlo. Ista lokacija, tada nazvana Kraljeve vode, poznata je i pod imenom Partizanske vode, samo joj je od skora u upotrebi i naziv koji je imala pre Drugog svetskog rata, u čast onoga po kome je i dobila ime, mada je još uvek dosta navijača opozitne političke opcije. Početkom 20. veka ovde dolazi i predstavnik suparničke dinastije – Aleksandar I Karađorđević. Omađijan šumovitom visoravni Palisada i njenim raskošnim pašnjacima, on na mestu Partizanskih, pardon, Kraljevih voda gradi hotel istog naziva, današnji Kongresni centar „Srbija“, vilu „Čigota“ i pekaru.
 
I leti i zimi
Na Zlatiboru sezona traje tokom cele godine. Zima je, naravno, rezervisana za zimske atrakcije, a ski staze su na najvišem vrhu Zlatibora – Torniku (1.496 m), kao i Obudojevici, nisu vratolomne, prilagođene su manje umešnima. Tada je i jezero uglavnom zaleđeno i predstavlja prirodni teren za klizanje – u situaciji nešto tanjeg leda ovaj sport postaje adrenalinski. Leti na njemu prija vožnja pedalinom i kupanje, kao i na obližnjem otvorenom bazenu „Olimp“. Mogućnost za šetnje prostranim livadama na kojima raste preko 120 vrsta lekovitog mirisnog bilja su neograničene. Kako postoje radionice lekovitog bilja, pravi kuriozitet je znalački ubrati neku od travki i skuvati okrepljujući čaj ili napraviti melem za brzo zarastanje ogrebotina na koži. Za one koji ne mogu bez atmosfere ravne onoj u Budvi, preporučuje se dolazak u julu i avgustu i odsedanje u nekom od komfornih hotela i apartmana u samom centru mesta. Mnogobrojni kafići i restorani, prodavnice i kiosci sa hranom (oko 30 odsto skuplja nego u Beogradu) iz kojih trešti muzika (znate već koja) do duboko u noć, uključujući i nastupe uživo, doprinose baš takvom poređenju. Budući da ovdašnja klima nije toliko hirovita i oštra kao na Kopaoniku, onima koji vole pravi odmor preporučuje se dolazak u maju ili još bolje, u septembru – tada je i kolorit Zlatibora najbogatiji, a gužve je znatno manje. S proleća i jeseni većinski gosti su „kongresmeni“, kako popularno zovu učesnike mnogobrojnih kongresa i seminara koji se ovde najviše održavaju u to vreme. Ipak, pravi pitoreskni mir dobijate ako pronađete smeštaj bar pola kilometra od uzavrelog trgovačkog centra (5-15 evra krevet u domaćoj radinosti).  

Lekoviti vazduh
U blagotvorne činioce planine ubraja se čist i suv vazduh, nizak vazdušni pritisak i čuvena „ruža vetrova“ koja uspeva da pomiri suprotstavljene vazdušne struje – planinsku i morsku i učini ih lekovitim. Medicinska istraživanja pokazuju da je ovo područje, promera 30 km puta 15 km, pogodno za lečenje različitih plućnih bolesti, anemije, neurastenije, poremećaja rada srca, malokrvnosti i štitaste žlezde (Institut za štitastu žlezdu i metabolizam „Zlatibor“). A kad u šetnji na tradicionalnoj relaciji od Jezera do Spomenika primetite, pored razigranih veverica, zajapureno-dežmekaste gospođe i gospodu kako se teturaju na stazi nepogrešivo ćete znati da su „štićenici“ nadaleko poznatog „Čigota programa“ – specijalne terapije mršavljenja. Zasnovana je na rekreativnim tretmanima i pravilnoj ishrani. Daje odlične rezultate ukoliko se pridržavate propisane terapije, a to nije nimalo lako, jer su izazovi vazdušnih struja koje otvaraju apetit i gastronomskih iskušenja prisutni na svakom koraku (i duž pešačkih staza meštani prodaju med i slatko od divljih jagoda). Čuveni kajmak, kiselo mleko, svinjska i goveđa pršuta, dimljena slanina i jagnjetina samo su neka od njih i svi ovi sastojci mogu vrlo praktično da se spakuju, po želji, u lepinju za poneti. Tako, ako niste karakter, a ni naročiti sportista da biste koristili neki od sportskih objekata, upražnjavajte ovde popularan rekreativni turizam. Prvo kupite takozvanu „komplet lepinju“ kojoj je odsečen vrh da bi bila napunjena jajima i kajmakom. Zatim se prelije močom od pečenja, zatvori i zapeče u rerni. Ljubitelji gurmanskih perverzija u lepinju ubace i nekoliko komadića užičke pršute i pečenu ljutu papričicu. Doživljaj se upotpunjuje domaćim gustim kiselim mlekom, mada klizi i ako se opredelite za nešto „oštrije“. A da biste utrošili kalorije – put pod noge, jednom od živopisnih pešačkih staza prema Čigoti, kanjonu reke Rzav, Gradini, Crnom vrhu ili Ribničkom jezeru, jer samo ako napustite trgovački centar upoznaćete najlepše predele Zlatibora i… bićete vitkiji.

Izleti
Boravak na Zlatiboru zaokružuje se odlaskom na obližnja izletišta. Prva stanica je Sirogojno, selo na 30 km od „overbuild“ centra, u kojem je etno muzej Staro selo sa autentičnim kućama i domaćinstvima iz srpskih planinskih sela starih i više od dva veka. Neka od ovih drvenih zdanja su pretvorena u luksuzne apartmane. Tu je i etno restoran sa odgovarajućim specijalitetima, kao i neizbežni rukom rađeni džemperi po kojima je ovo selo i postalo poznato u svetu. Na povratku obiđite i Gostiljski vodopad, u istoimenom selu. Mlaz vode pada sa visine od 20 metara i njegove kapljice mogu prijatno da vas rashlade na letnjoj vrelini. Ako vam je senzibilitet drugačiji, u neposrednoj blizini je restoran u kojem je specijalitet kuće pastrmka na žaru. Ukoliko verujete u legende, posetite usput i Stopića pećinu. Veruje se da je u njoj zakopano blago Nemanjića, a do nje vodi pešačka staza kroz šumu.
O tome da svako ko jednom dođe ima želju da se vrati, govori i podatak da je Zlatibor najposećenija turistička destinacija Srbije koju ni stranci ne zaobilaze. Ali svi kao osnovnu zamerku navode nedovoljnu brigu o ekološki čistoj sredini.

GLOSA
Zlatibor je odredište dokonih i bogatih još od sredine 17. veka, a na ovoj planini izuzetne lepote, prijatne klime, prostranih proplanaka, bujnih pašnjaka i planinskih potoka, utočište traže ljubitelji prirode ali i noćnog života.

Putokaz
Zlatibor je od Beograda udaljen 230 km, a od Novog Sada 300 km.
Najviši vrh je Tornik (1496 m).
Zlatibor se nalazi na pola puta od Beograda i Novog Sada do crnogorskog i dubrovačkog primorja. Preko njega prelaze mnogi značajni magistralni putevi i pruge, među kojima je i pruga Beograd-Bar. Administrativni centar Zlatibora je Čajetina, a najbliži veći grad je Užice.
Klima na Zlatiboru je subalpska, a naročito je pogodna za lečenje svih disajnih problema. Najhladniji mesec je januar, sa prosečnom temperaturom od oko –2,5°C, a najtopliji je avgust kada temperature u proseku dostižu oko 15°C. Ima oko 100 snežnih dana pogodnih za skijanje.
Više informacija o ovoj planini potražite na Zlatibor.com.

TEKST: SLOBODAN AVRAMOVIĆ

Izvor: City Magazine