Da je bolje biti srećan nego u pravu većina nas, srećom, shvati na vreme, dok nekima i u najtežim trenucima to ne bude jasno.
Često umemo da pomislimo kako je inat nešto svojstveno samo ovim prostorima i našem podneblju, a onda nas iznenade i ovakvi primeri, koji dolaze izdaleka. Da krvna svađa oko nasledstva i roditeljske zaostavštine ipak nisu karakteristični samo za nas, pokazuje i ovonedeljni #HONYpriče primer:
„Ja sam advokat za testamente i predstavljam ljude koji se suprotstavljaju volji svojih roditelja. Želim da napišem knjigu o svemu što sam videla. Nije baš kao Sopranovi, ali je blizu. Moje kolege vole da kažu kako je suprotstavljanje testamentima poslednje ratno polje disfunkcionalnim porodicama. Sve iz detinjstva ispliva na površinu i bili biste iznenađeni koliko dugo ljudi mogu biti zlopamtila. A sud za testamente je njihova poslednja šansa da se osvete za ono „Mama je više volela tebe“.
Ludost je koliko klijenata pre želi da bude u pravu nego srećno. A u većini slučajeva je najpametnije da se dogovore. Obe strane mnogo košta da ratuju umesto da naprave dogovor. A opet, ljudi pre odluče da potroše sav svoj novac i vreme, samo da dobiju presudu suda koja će im dokazati da su u pravu po poslednji put.“
Ako ništa drugo, pre nego se pojavite u jednoj ovakvoj knjizi, zastanite i razmislite da li postoji ikakav – opravdan ili ne – razlog za svađu i neslogu sa najmilijima? Zar nije bolje zakopati ratne sekire i biti srećan do kraja života, nego isterivati „mak na konac“ i slaviti Pirovu pobedu?
Ostavite komentar