Iako je neko jednom rekao da je savršen brak onaj između slepe žene i gluvog muškarca (Michel de Montaigne), u realnosti (srećom) ipak nije tako. Kao i za sve drugo u životu, i za očuvanje dugotrajnog i srećnog braka neophodno je truditi se i raditi na njemu.
Kroz razgovor sa nekoliko starijih prijatelja i poznanika, pa i sa mojim dekom, sakupila sam nekoliko činjenica i saveta koji su njima održali ljubav i poštovanje u braku. Ono oko čega su se svi složili jeste da ne trebamo biti zlopamtila i da zakeramo za svaku, pa i najmanju sitnicu. Brak mog deke trajao je duže od 40 godina i okončan je bakinom smrću, pre 15 godina. To je bio par koji nikada u životu nisam videla da se sporečkao a kamo li posvađao – što su mi i njihova deca, a moja majka i rođaci potvrdili. Uvek su se trudili da pređu preko svih onih svakodnevnih sitnica koje bi im eventualno smetale i nervirale ih; umesto toga, znali su jedno drugom da upute lepu reč i zaljubljen osmeh, sve do samog kraja. Uživali su u malim stvarima, šetnjama korzom, odlascima u pozorište, putovanjima, u odrastanju svoje šestoro dece. Živeli su živote koje su želeli da prenesu i svojoj deci što su, u velikoj meri i uspeli.
Dalje sam naučila da je važno poštovati jedno drugom individualnost i pravo na sopstveni identitet. Baka je volela mnogo da šije, kako deci tako i za sebe, ispunjavalo je i činilo srećnom da ima komplete i bluze skrojene po poslednjoj Burda modi a koje je sama sašila. Deka je, sa druge strane, imao ritual jutarnjeg čitanja novina u potpunoj tišini – i jedno drugom nikada nisu zamerali te odvojene navike, niti su dozvolili da im to remeti neke zajedničke dogovore i planove. U braku nema dopuštanja ili branjenja – sve je stvar dogovora i dobrog planiranja; bilo da su to neke stare navike ili, kao danas, druženje sa prijateljicama na kafi, ili sa momcima na fudbalu, pivu ili tenisu.
Bilo da ste imali loš dan na poslu, prepirku sa najboljim prijateljem/prijateljicom ili su deca napravila neku glupost – ne dozvolite da taj bes i nervozu prenesete na svog partnera i sa njim zhapočnete svađu. U psihologiji, ovo se zove prenos i može biti – na duže staze – kobno za svaku vezu, pa i brak. Ma koji da je razlog vaše prolazne zlovolje, partner je tu da ga/je volimo, poštujemo i radujemo se lepo provedenom vremenu sa njim/njom. Žene su nekada praktikovale šetnje, kako bi razbistrile misli, muškarci partiju šaha; danas, neobavezni razgovor sa prijateljicama može nam pomoći u otklanjanju nervoze, ili gledanje nekog zabavnog programa, nekada i šoljica kafe ispijena na miru.
Isto važi i za neizbežne prepirke sa partnerom. Ma šta da je u pitanju, nemojte dozvoliti da se stvari otrgnu kontroli i postanu nepopravljive. Kontrolišite šta i kako pričate; nema potrebe za teškim rečima, samo zato što nam se mišljenja i stavovi razmimoilaze. Koliko puta li vam se desilo da ste reklki nešto zbog čega ste se odmah i pokajali, ali je bilo kasno? Stariji ljudi su znali reći “Triput meri, jednom seci” i zaista su se toga pridržavali.
Ponekad, kada svakodnevne obaveze i briga oko potomstva postanu previše, parovi su znali da pobegnu na dan – dva. Decu bi pričuvale bake i deke, možda sestre ili prijateljice, a partneri bi imali malo dragocenih trenutaka samo za sebe. To su oni momenti kada se ponovo prisećamo kako nam je bilo u vreme zabavljanja i one zaljubljenosti i početne ljubavi. Tako nešto moguće je i danas; to ne mora biti ne znam kakvo putovanje, ponekad je dovoljno samo se osamiti i u svom domu, bez dece, pa da se probudi onaj nekadašnji žar. Baka je često znala da kaže “Volite se kao deca, ali ponašajte se kao odrasli” i time se i sama rukovodila čitav život. Danas, kad se osvrnem, sa ponosom ističem kako je njihov brak bio i ostao jedan od najskladnijih za koji znam i daje mi nadu da je uspešan brak, uprkos svemu, održiv i moguć.
Ne uzimajte jedno drugo zdravo za gotovo; umejte dobro da slušate – čak i kada partner ništa ne govori; imajte u vidu da je osoba sa kojom delite život i stvarate porodicu vaš lični izbor; ne zaboravite na sve one male stvari koje čine život lepšim, veselijim i lakšim za život u dvoje/troje/četvoro.. Ne budite robovi stvari i/ili obaveza; volite se i, iznad svega, poštujte i vaša priča biće samo vaša najlepša bajka.
Ostavite komentar