Šta su socijalne veštine?
Socijalne veštine su naučeni oblici ponašanja. One se uče i uvežbavaju od najranijeg detinjstva, u porodici i spontano, imitacijom i metodom pokušaja i pogrešaka. Rastom i razvojom dete te veštine utvrđuje ili menja kroz interakciju sa vršnjacima. Dete se smatra da je socijalno vešto ako u grupi uspeva da zadovolji svoje potrebe, prava i želje a da istovremeno ne ugrozi prava i potrebe drugog deteta. Kada dete doživljava da ga druga deca prihvataju i vole, ono je sigurno i opušteno, što će mu pomoći da svoje sposobnosti koristi u punoj meri.
Šta su socijalne veštine?
Socijalne veštine su naučeni oblici ponašanja. One se uče i uvežbavaju od najranijeg detinjstva, u porodici i spontano, imitacijom i metodom pokušaja i pogrešaka. Rastom i razvojom dete te veštine utvrđuje ili menja kroz interakciju sa vršnjacima. Dete se smatra da je socijalno vešto ako u grupi uspeva da zadovolji svoje potrebe, prava i želje a da istovremeno ne ugrozi prava i potrebe drugog deteta. Kada dete doživljava da ga druga deca prihvataju i vole, ono je sigurno i opušteno, što će mu pomoći da svoje sposobnosti koristi u punoj meri.Kako roditelji podstiču razvoj socijalnih veština?
Vaše dete će biti uspešnije u kontaktima sa decom ako ima doživljaj da je deo porodice i vidi sebe kao voljeno i važno za porodicu. Pomozite detetu da se oseti korisnim članom porodice, pokažite detetu jasno koliko je i u čemu važno za porodicu.
Koje su to socijalne veštine korisne za vrtić?
Koje su to socijalne veštine korisne za vrtić?
Iskazivanje poverenja – dok slušate šta vam dete govori, vi mu pokazujte da su vam njegove potrebe i osećanja važni. Detetovo poverenje će rasti, ali ne obećavajte ono što niste u stanju da ispunite.
Preuzimanje rizika – Rizik proizvodi strah, prihvatite dečije strahove (ohrabrite ga da govori o njima), razgovarajte sa detetom čega se plaši, čega se plašilo a više se ne plaši i šta mu je pomoglo, ohrabrite dete da isprobava novo, razgovarajte o tome da li postoji nešto što vaše dete želi da proba a plaši se.
Pruženje pomoći drugima i traženje pomoći za sebe – razmislite o tome kako vaše dete pomaže u porodici, tražite pomoć od deteta u skladu sa njegovim mogućnostima, saopštite detetu kako se osećate kad pomognete drugima, ohrabrite dete kada vam otvoreno zatraži pomoć, ne pomažite detetu da reši problem ili nešto učini dok to ono samo od vas ne zatraži.
Traženje dozvole – tražite dozvolu da uzmete i koristite ono što pripada vašem detetu (nemojte davati drugoj deci igračke svog deteta bez njegove dozvole)
Deljenje sa drugima – razvijajte u porodici atmosveru saradnje, učite dete da je važno poštovati tuđe potrebe i brinuti o drugima, razgovarajte sa detetom o tome šta lako deli sa drugima a šta mu je problem.
Zahvaljivanje i pohvaljivanje – kad god pomislite da je dete nešto lepo uradilo recite mu to: „sviđami se, hvala, baš si pažljiv-a…“ ili mu pokažite ne verbalno, pljeskom, zagrljajem…Izvinjenje – izvinjenje deca vide kao uvažavanje i najčešće ga prihvataju, naučite dete da posle svakog „izvini“ sledi ponuda kako stvari popraviti, tako ćemo dete naučiti da razlikuje slučajne i namerne postupke.
Spremnost da prati i poštuje pravila – razmislite o pravilima koja postoje u vašoj porodici, uključite dete u kreiranje porodičnih pravila. Kada dete prekrši pravilo tražite da objasni svoje ponašanje i proverite da li je razumelo posledice.
Reagovanje na kritiku, neuspeh, optužbe, zadirkivanje – nisko samopoštovanje je osnov mnogih konflikata. Kada dete ne doživljava sebe kao važno, teško mu je da uvaži mišljnje drugoga i njegove potrebe, što je osnov čestih ruganja, odbacivanja, izliva besa čak agresivnog ponašanja. Ukoliko je vaše dete svesno svojih vrednosti, ukoliko se oseća sigurno i voljeno neće ulaziti u konflikte, nosiće se sa ne uspehom i optužbama bez nasilja.
I na kraju, ne zaboravite, ono što vi podrazumevate, detetu uopšte ne mora biti jasno, a kamoli tako jasno kao što vi možda mislite, zato je važno da detetu pokazujete da ga volite.
Izvor: Moja beba
Ostavite komentar