Danas se, širom sveta, obeležava Međunarodni dan porodice koji je generalna skupština UN-a proglasila 1993. godine, sa ciljem isticanja važnosti porodice kao osnovne društvene zajednice.
U vreme kada je sigurnost porodice kao institucije ozbiljno ugrožena, kada smo kao porodica na samom rubu egzistencije, kada se pomoć trudnicama i porodiljama zakonski umanjuje, porodiljske nadoknade zakonski oporezuju, kada su roditelji ne tako poželjni na radnim mestima jer će odsustvovati sa posla zbog bolesne dece ili kasniti zbog vođenja ih u vrtiće, kada su društveno nepogodni jer dečiji plač uznemiruje i smeta gostima restorana i kafića, pa i parkovima (ali ne i životinjske dlake, buve, telesne tečnosti), kada su nam plate sve manje, o penzijama i da ne govorimo – postavlja se pitanje – može li se porodica kao iskonska osnova svake društvene zajednice, sačuvati i održati?
„Pružanjem ekonomske i emotivne podrške svojim članovima, porodice podižu produktivne i brižne građane koji su privrženi (naklonjeni) opštem dobru. Snažne i funkcionalne porodice, bez obzira na njihov oblik, pomažu da se smanji siromašto, poboljšavaju dobrobit mštajki, promovišu jednakost polova i ljudska prava.
Podrška porodicama je od ključnog značaja za ostvarivanje njihovog punog potencijala.“
Ove reči lepo izgledaju na papiru i lepo zvuče kada se pročitaju, nažalost, u mnogim zemljama – pa i kod nas, realnost je dosta drugačija. Zato svaki iole human i razuman primer znači mnogo, poput ovog koji je juče na Twitteru podelio Zaštitnik građana, Saša Janković:
Međunarodni dan porodice 2014 obeležava svoju 20-godišnjicu, pružajući svetu priliku da se preusmeri na podršku porodicama u razvoju, pomogne im u izazovima koje imaju i pomognu pri njihovim rešavanjima.
Kakva mislite da je sudbina porodice na našem podneblju i ima li nam spasa?
Ostavite komentar