Prevencija prehlade i virusa kod dece jedna je od konstantnih tema o kojima svaki roditelj razmišlja. Kako ih zaštititi i koje mere preduzeti, u razgovoru nam otkriva Dr sci med Katarina Milošević, naučni saradnik, pedijatar-alergolog.
Da li je moguća i koliko je efektna prevencija prehlade i virusa kod dece? Naročito imajući u vidu vrtićki i školski kolektiv, svakodnevni kontakt sa brojnom drugom decom i potencijalnim virusima? O tome i još mnogo čemu razgovarale smo sa doktorkom Katarinom Milošević, naučnim saradnikom i pedijatrom-alergologom.
Deca do svoje treće-četvrte godine mnogo češće “zakače” prehlade i više vremena su kod kuće nego u vrtiću, da li postoji medicinsko objašnjenje za to?
U prvih 4 do 5 godina života normalno je da dete prođe kroz 6 do 8 epizoda godišnje respiratornih infekcija jer je njihov imunitet u razvoju. Gornje disajne putve čine nos, grlo i sinusi i upravo u taj “trougao” ulazi mnoštvo klica jer je to prvo mesto kontakta sa spoljnim svetom. Tokom zime, komplikacije u ovom predelu su češće je je prirodni odbrambeni sistem slabiji u to doba godine.
Česte prehlade imaju veze sa: uzrastom, velikom fizičkom bliskošću među decom, čestom upotrebom kontaminiranih objekata poput igračaka, nedovoljnom ventilacijom i uglavnom malim površinama za boravak… Iako je primarni put infekcije vazduh sve veći značaj se daje rukama kao sredstvu prenosa infekcije.
Šta možemo da uradimo da deca (a i mi odrasli) pomognemo imunom sistemu i ojačamo ga?
Naš imuni sistem ima odbranbenu ulogu i zadatak da nas štiti od bolesti. Među napadačima našeg odbranbenog sistema mogu biti bakterije, virusi, gljivice, tokisni,…To samo govori u prilog činjenice da odgovor na pitanje kako podići imunitet nije nimalo jednostavak niti jedinstven. Ne postoji jedan jedini način koji možemo primeniti kao univerzalni zakon. Kada govorimo o jačanju imuniteta mislimo na aktivni imunitet u kojem se naš organizam stvaranjem antitela bori protiv bolesti.
Jedan od načima da se ojača imunitet je svakako i promena svakodnevnih životnih navika, dovoljna količima sna, prirodna ishrana, vitamini i minerali, pre svega cinka, vodite računa o higijeni – ali ne držite dete pod ,,staklenim zvonom”, redovna fizička aktivnost, družite se i pokušajte da vratite osmeh na lice.
Detetu curi nos, pomalo kašljuca ali nema temperaturu i raspoloženo je, da li i u ovakvim situacijama dete treba lečiti ozbiljnije (mirovanje, lekovi, izostanak iz škole ili vrtića) ili preporučujete drugačiji pristup?
Ukoliko dete znake prehlade, preporučuje se izolacija i nega kod kuće do oporavka uz simptomatsku terapiju, mirovanje, dovoljna količina sna, nadoknadu tečnosti, toaletu nosa i upotrebu antipiretika (lekovi za snižavanje temperature). Antibiotici nisu delototvorni u lečenju prehlada jer su glavni izazivači upravo virusi na koje anibiotici ne deluju. Kod svakog pogoršavanja kliničke slike neophodno je da se dete javi svom pedijatru .
Na osnovu čega da odaberemo pravi suplement za jačanje imuniteta i kada da počnemo sa upotrebom, odnosno da li je vec kasno kada nas bolest obori u krevet?
Da bi pomirili zdrav razum i medicinu najbolja terapija je prevencija preparatima koji imaju imunomodulatorno svojstva i dovode do adekvatne suplementacije organizma onim materijma kojih dovoljno nema u našoj svakodnevnoj ishrani.
Koliko je ishrana bitna za imunitet i da li možemo sve od minerala i vitamina da dobijemo kroz zdravu hranu ili je ipak potrebno i pojačati unos kroz preparate na osnovu individualnih potreba.
Veliki značaj za imunitet ima i ishrana. Mogućnosti organizma da se odbrani od virusa i bakterija zavise od unetih belančevina, ugljenih hidrata vitamina i minerala.
Cink preventivno deluje na pojavu respiraornih infekcija , nema ga mnogo u prirodi, odnosno ima ga u iznutricama i kvascu. Suplementaciju cinkom bi trebalo sve osobe da koriste (po mogućustvu u kombinaciji sa bakrom). Koristiti biljke koji sadrže prirodne antibiotike (npr. beli luk- alicin..). Propolis takođe spada u prirodne antibiotoke, ali bi bilo poželjno koristiti prečišćen ekstrakt umesto sirovog (jer je koncentracija aktivne suptance mala). Esencijalne masne kiseline (omega 3 i omega 6 su takođe blisko povezane sa otpornošću na infekcije). Najbolje je uzimati ih u vidu prekursora (omega 3 kroz lešnike i bademe, iz kojih se ona metabolizmom u organizmu stvara u adekvatnoj količini, a omega 6 kao ulje iz biljke noćurak).
Nadamo se da su vam odgovori biti od koristi i da ste pronašli rešenja za kojim tragate.
Ostavite komentar