Život samohrane majke isti je u bilo kom delu sveta i u bilo kojoj situaciji. Na kraju dana, ma koliko novca imale ili ne, sve se svodi na jedno.
#HONYpriče ove nedelje, donose vam ispovest jedne samohrane majke koja je progovorila o svojim brigama, strahovima i svakodnevnom osećaju zbog kojeg se nijedna majka ne treba stideti jer – to je, prosto, tako.
„Nisam više želela da uzimam pilule i mislila sam da mogu sve sama da kontrolišem. To je bila greška. Kad sam saznala da sam trudna, počela sam da plačem. Bila sam prestravljena činjenicom da će beba 100% zavisiti od mene. Šta ako bih želela da putujem?
Isprva, htela sam da abortiram. Čak sam i pozvala kliniku, ali nikad nisam otišla tamo. Moj sin je sada moj život. Totalno sam napustila sebe.
On sada ima novu devojku. Može da ima svoj život i da viđa našeg sina kad god poželi. On može da izlazi. Može da prolazi kroz emo fazu i da odluči da ne radi. Nije fer. On može da se igra sa našim sinom i vrati se svom životu kad god želi. Meni ostaje teži deo. Moj život je moj sin sada. I volim ga, tako da je to fantastična stvar. Ali je i užasna stvar, takođe.“
Svakodnevna borba svake samohrane majke danas. Koliko snage je imala ova mlada žena, da podeli sa nama svoju borbu koju vodi svakoga dana, obe strane priče o tome kako je došla do situacije u kojoj je danas i šta znači biti samohrana majka. I u moru komentara koje je ovaj post izazvao /mahom pozitivnih, punih razumevanja i podrške/, jedan nam je posebno izazvao pažnju i sa njime ćemo ovu priču zaključiti:
Ljudi kažu da je abortus užasna stvar, ali i muškarci „abortiraju“ sve vreme. Ostavljaju svoje porodice, ne brinu se o bebama koje su takođe njihove. Vreme je da razgovaramo o tome.
Ostavite komentar