Klupa. Komad nameštaja, od drveta ili metala ili kombinacija; obična, svakodnevna, najčešće previđena, ali nikad prevaziđena. Koliko i šta znate o klupi?
Tokom godina, klupa je polako dobijala svoj današnji oblik: dodavali su joj naslon i oslonac za ruke, produžavana je i išla u visinu, igralo se i sa materijalima; pa tako danas imamo nekoliko popularnih formi: drvo, drvo-gvožđe, kovano gvožđe, metal i tekstil i slično.
Klupa najčešće zauzima neko beznačajno mesto u našim životima, ali ne bi trebalo. Klupa je mnogo više od nekog pukog komada nameštaja; ona je neprolazni svedok ljudskog vremena, sveprisutna i nenametljiva, utočište i zaklon, oaza, ukras i odmorište, igračka, partner i drug.
Klupa nije samo baštenska ili klupa u parku. Klupa je savršeno mesto za odmor nakon napornog dana, kada izvedete decu u park ili na igralište. Klupa je savršeno mesto za razmišljanje i razgovor sa samim sobom ili sa Bogom – u crkvi, u biblioteci, kraj reke… Klupa je savršen partner: u teretani kad vežbate i dižete tegove, ili kad svirate klavir. Klupa je odličan oslonac kad navijate za omiljeni sportski tim. Klupa je savršeno mesto za intimne razgovore sa: prijateljicama, bliskim osobama, simpatijom…klupa je mesto za snevanje snova – na kojem zalegnete u onom lepom danu, nakon povoljnih vesti ili tek onako, bez povoda. Klupa je predmet kojim se ulepšava i oplemenjuje ne samo prostor u kojem ga spustite, već i vi sami; unutar doma, klupa je mesto idealno za čitanje ili osamljivanje, predah ili razgovor telefonom, ali i za popodnevnu dremku – savršeno mesto za spuštanje nogu. Klupa može poslužiti i kao mesto idealno za odlaganje i sakrivanje stvari; danas je moderno praviti ih u obliku škrinja i smeštati ih u dnevni boravak ili spavaću sobu.
Klupa je komad nameštaja na kojem provedemo dobar deo svojih života: u vrtiću, školi, na fakultetu…komad nameštaja koji pamti naše nestašluke, prikrivanja i nevešta laganja, razne papiriće i puškice, po koju poruku i broj telefona…pamti težinu naših školskih torbi i jakni, po koju suzu i ljubavnu poruku, a nekad i neslanu šalu. Klupa je ono divno i samo naše mesto sastanka sa društvom ili simpatijom; mesto na kojem se razmenjuju stidljivi pogledi, dodiri, poljupci…klupa je mesto sa kojeg u mladosti žurimo da pobegnemo, samo da bi ga u starosti priželjkivali nazad.
Nepravedno zapostavljena, višestruko korisna i preko potrebna; klupa je naš prijatelj i drug, pomoćnik i desna ruka, mesto pozitivnih vesti i vibracija.
Ostavite komentar