Matične ćelije – šta sa njima?

Matične ćelije (engl. stem cells) su predmet brojnih istraživanja u domenu medicine i molekularne biologije. Naučnici širom sveta ispituju sposobnost ovih ćelija da obnove oštećeno tkivo.

Ono što buni ljude nije metod lečenja bolesti matičnim ćelijama nego način na koji se ćelije dobijene ekstrakcijom iz krvi pupčanika i pulpe zuba, gde se čuvaju i kolika je nadoknada za sve to. Kao neko ko se bavi matičnim ćelijama često dolazim u kontakt sa ljudima koji me pitaju koliko to košta i kako to da su dobili informaciju da se matične ćelije uzimaju bez ikakve nadoknade.

Ono što u tom slučaju ljudi treba da znaju razlika između javne i privatne banke matičnih ćelija. Javne banke osnivaju državne institucije za potrebe svojih korisnika zdravstve zaštite kao i za potrebe istraživačkih centara koji se bave primenama matičnih ćelija na različite bolesti.  Za razliku od javnih postoje i privatne banke matičnih ćelija koje takođe mogu biti deo državnih istitucija, kao i deo različitih bolnica, instituta koji se bave tretmanima koji uključuju matične ćelije, ili jednostavno privatne banke u vlasništvu nekih farmaceutskih firmi… Napominjem ovo da bi ljudi shvatili da ne moze bilo ko da otvori banku matičnih ćelija i da je postojanje jedne takve institucije regulisano propisima i regulativama na najstrožijem nivou. Sve  privatne i javne banke posluju po ISO standardima i poseduju jedan ili oba svetski priznata sertifikata (AABB,GMP)*.

– Matične ćelije koje se čuvaju u privatnim bankama su vlasništvo donora ćelija. Porodice potpisuju ugovor za čuvanje istih najčešće na 20 godina i plaćaju nadoknadu za tu uslugu. Vlasnik ćelija ima pravo da ćelije koristi u svakom trenutku na način na koji on odluči (može da ih upotrebi, proda, donira, uništi). Vaše ćelije u privatnoj banci su samo vaše i one ne ulaze u sistem baze matičnih ćelija na svetskom nivou.

– Kod javne banke donor (trudnica) svoje ćelije bukvalno donira i odriče se prava vlasništva nad njima. Za tu uslugu se ne plaća nikakva nadoknada, ali isto tako vi niste vlasnik svojih ćelija i nemate nikakva prava nad njima. U slučaju potrebe vi možete podneti zahtev da vam ćelije budu dostavljene, ali je pitanje hoće li one i dalje biti tu tj. da li se pre vaše već javila potreba za njima, zato što je javna banka deo sistema banaka i u slučaju da su vaše ćelije podudarne sa bilo kim u svetu i da se za njima javi potreba, one će biti isporučene i institucija koja je vlasnik Vaših ćelija će ostvariti profit.

Posle obrade i izolacije ćelije se čuvaju na -196°C u tečnom azotu. Zamrzavanje matičnih ćelija je najrizičniji deo procesa. Temperatura se prvo spušta tri stepena u minutu, do -45°C kada započinje proces kristalizacije. Od tog momenta do trenutka kada se ćelije ohlade na temperaturu od -196°C na kojoj se i čuvaju, sve ide znatno brže. Upravo je taj napredak u procesu zamrzavanja i omogućio čuvanje matičnih ćelija. Pre nije postojao protokol koji bi garantovao uspeh zamrzavanja i odmrzavanja i zato su se matične ćelije ranije koristile samo u direktnoj transplantaciji.

U Srbiji trenutno ne postoji nijedna banka matičnih ćelija. Nama najbliža banka koja posluje u Srbiji je banka sa središtem u Solunu, Liaison Biomatrix.

 

 

 

 

 

 

 

Izvor: Moja beba