Akcije

Manite se Prajda

Manite se Prajda

Manite se Prajda. Da li vam je, zaista, Prajd najveći problem, nepremostiva prepreka ka ispunjenju svih vaših snova?

Sećate li se kako ste se osećali u onim tinejdžerskim danima, kada ste imali simpatiju ili dečka/devojku koju roditelji nisu odobravali; pa ste se krišom sastajali i trpeli velike osude, kazne kad bi se za to saznalo? A sad zamislite da se čitavog života tako osećate. Da nešto što je tako prelepo i čisto morate, zarad očuvanja sopstvenog života a ne puke kazne, da krijete, potiskujete i ćutite o tome? Seksualno opredeljenje/orijentacija nije bolest, pritisak da se o tome ćuti i krije kao da je nešto pogrešno je ono što ljude može da razboli i, pritom, ne pričam samo o LGBT populaciji.

Ne smeta mi LGBT, ne smeta mi parada, manifestacija koja je svuda u svetu jedna velika i vesela žurka, proslava ljubavi i prihvatanja, fešta koja je vremenom postala turistička atrakcija. Smeta mi što nam se deca zbog nemaštine ubijaju; smeta mi što se zarad profita ne poštuju elementarni zakoni i propisi pa se dva dečaka, dva brata udave; smeta mi što se upravo oni koji su nas doveli tu gde jesmo i zbog kojih nas je sve manje, optužuju žene za demografski sunovrat i sve manje rađanja. Smeta mi što je škola (osnovna i srednja) bezobrazno skupa, što su nam bolnice i porodilišta kao uklete i napuštene zgrade, smeta mi što imamo sve veći broj ljudi koji su ispod svake granice siromaštva, što deca gola i bosa prose na ulici. Smeta mi način na koji se ovaj aktivistički čin predstavlja u Srbiji, što se unutar same zajednice ljudi svađaju (ili ne, nikad ne znamo koliko je verovati medijima) oko novca i projekata; smeta mi što se pri samom pomenu Prajda stvara atmosfera straha, agresije i mržnje i što se sve uprlja spinovima i lažima.

manite-se-prajda-v
Ne košta nas Prajd, dragi moji sugrađani; koštaju nas huligani i svi oni pošteni ljudi koji bi tog dana izašli na ulice da pljuju, vređaju, neki od njih i da biju grupu sugrađana koja, suštinski, samo želi da bude prihvaćena u onoj meri u kojoj je bilo ko od nas. I to nema veze sa lečenjem dece SMS-ovima, niti bi bili bolje prihvaćeni sve i da povedu sve druge marginalizovane i ugnjetavane zajednice ovog društva. Radi se o osvešćivanju i prihvatanju, razumevanju da su pred nama ljudi poput nas, ništa drugačiji niti čudniji od nas, ljudi sa istim pravama i slobodama. Koliko vas uopšte i zna o poreklu Prajda, kako je on nastao i šta predstavlja?

50t-tih i 60-tih godina 20. veka u Americi su se vodili spiskovi poznatih gejeva i ostalih pripadnika LGBT zajednice; sam FBI je motrio na istaknutije članove, pratio im kretanje, sa kim se druže i gde; pošta im je pratila pisma; gradske vlasti ispostave hrane i sve to se radilo sa ciljem ugnjetavanja – kako same zajednice – tako i svih onih koji su, na bilo kakav način, bili u vezi sa njom. Restorani i kafići su se zatvarali, ljudi su ostajali bez posla, mušterije hapšene i izlagane ruglu po novinama… Biti gej značilo je nešto prljavo, nešto loše i što je bilo  zabranjeno i sve je trajalo previše dugo da bi se završilo na tome. Čitava ova represija dovela je do toga da se zajednica ljudi, koja se iole bezbedno osećala samo u Stonewall baru u Greenwich Willage kvartu,  odluči na miran protest u vidu okupljanja i šetnje. Noć uoči održavanja prve te šetnje, desila se policijska racija za koju se  nije unapred znalo, ljudi su ugnjetavani, deljeni u grupe, primoravani da idu u toalete kako bi im se utvrdio pol, hapšeni i odvođeni u maricu. Stvari su počele da izmiču kontroli kad su gosti počeli da otkazuju poslušnost i traže svoja prava, nakon čega je usledio bes policije  i pokušaj hapšenja sa sve batinanjem, što je izazvalo da krene okupljanje mase koja je stala u odbranu ugnjetavanih ljudi, opšteg haosa na ulicama i potpunog demoliranja Stonewall bara. Sve detalje o ovoj noći 28. juna 1969. godine možete pročitati na Wikipediji i pretragama na Googleu, bitno je da naglasim kako je ovaj događaj bio i ostao okosnica oko koje se svaki Prajd svuda u svetu dešava i obeležava.

manite-se-prajda-v1
Danas je 2016. godina, živimo u svetu u kojem je Prajd kao takav – ako ne sveopšte pozdravljen – ono bar prihvaćen u civilizovanoj, mirnoj formi. U Srbiji je, ipak, drugačija priča. Da, jesmo se odmakli od devedesetih i onih uznemirujućih slika razbijenih glava i nemira u centru grada; a ipak nedovoljno da bi se današnji Prajd održao na način kako se to radi svuda u svetu. I danas će kordoni policije blokirati ulice, i danas će određene grupe ljudi izaći da izaziva, provocira i pokuša da pošalje ružnu sliku u svet. I ne, to nisu pripadnici LGBT zajednice; to su svi oni koji će – pod velom „pravih vrednosti„, „veroispovesti„, „porodice“ izaći da otvoreno izrazi neslaganje, kritiku, uvrede, pa i mržnju prema sugrađanima čiji je jedini greh šta – što vole?

I zato kažem, manite se Prajda, nije nama šetnja problem; problem je čitavo društvo, mi sami, letargija u koju smo upali, a koja nam ne dozvoljava da vidimo i odlučujemo jasno.

Bojite se i strepite da će LGBT populacija da nam pokvari decu? A sve one Farme, Parovi, Maldivi i ostale emisije na nacionalnim frekvencijama visokoumno obrazuju? Prenosi iz Skupštine baš onako inspirišu i uče modelu ponašanja? Hoće li deca jednim pogledom na čike koje se drže za ruke ili tete koje se ljube da požele isto i postanu deo te zajednice?

Valjda se, kroz ceo ovaj tekst, pitam: kako je moguće da vam ne smeta sav ovaj brlog u kojem živimo već 20 godina, a smeta vam jedna sasvim obična šetnja? Hoće li vas njen izostanak obogatiti, učiniti da živite bolje, dobijete posao, stavite sto na hranu, obučete decu i kupite im sve što im treba za školu?

Save

Save

Facebook

Organ Vlasti Instagram