Ako ništa drugo, ova priča će nas naučiti kako gledati pozitivno i onda kad nam do toga nije… I ovog ponedeljka, donosimo vam još jednu inspirativnu HONY priču.
„Ostvarenje je oduvek bilo poput droge za mene. Možda zato što sam bila srednje dete i što bih uradila sve za priznavanje. Sećam se da sam kao dete satima sedela za klavirom, sa teniskim lopticama pod mojim rukama, pokušavajući da na napravim prave pozicije prstiju.. Ili pokušavajući da zapamtim više pesama od starije sestre.
Zatrudnela sam na koledžu i rodila sina na drugoj godini fakulteta. Bila sam neudata majka. Nisam želela da budem statistika. Želela sam da postignem nešto. Želela sam da dokažem da mogu da uspem i da odgajim sjajno dete. Diplomirala sam na vreme. Bila sam veoma ponosna na sebe. Nikad nisam prihvatila ničiju pomoć. Išla sam u prodaju i dala celu sebe na poslu. Svaki put kad bih postigla cilj, bilo je to poput droge. Postojao je taj neki osećaj euforije svaki put kada bih pogodila brojke.
Poslednjih godina, radila sam 60 do 80 sati nedeljno. Vodila sam prodajni tim od 30 ljudi. Ali moja kompanija je preuzeta i pre tri nedelje sam dobila otkaz. I mislim da je možda vreme da napravim pauzu. Tokom celog mog života, bili smo samo ja i moje dete. I on je ispao odlično. Postavila sam snažne temelje. Mislim da je vreme da konačno shvatim da će sve biti ok.“
Ne klonite duhom i ne padajte u depresiju. Život je jedna stalna borba, puna uspona i padova; naše je da pokušamo da damo sve od sebe i ne pomirimo se sa trenutnim negativnim situacijama. Jer, sve prođe… Važno je ono što ostane i ljudi koji su uvek kraj nas <3
Ostavite komentar