Vekovima je pisanje pisama bilo jedno od najčešćih vidova komunikacije i način za iskazivanje najdubljih misli i osećanja. A danas?
Zahvaljujući modernim tehnologijama i internetu, pisanje pisama se sve manje praktikuje i polako odlazi u zaborav. Ono što je nekada bilo najintimniji i najličniji odraz nečijih razmišljanja i emocija, danas je tek stvar o kojoj se (možda) uči još u školama.
Kada ste poslednji put seli i napisali nekome pismo?
Pisanje pisama, pored toga što vraća u neka davna, romantičnija vremena koristi jer vežbamo stil pisanja i jezik, obogaćujemo rečnik jer teško da bi se koristili skraćenicama i engleskim poštapalicama, kao što je to slučaj sa sms porukama i mailovima. Ima nešto posebno u tome da odvojite vreme i sednete da napišete pismo; razmislite o svakoj reči, rečenici i smislu koji želite da prenesete. Ima nečeg ritualnog u odabiru papira, olovke i koverte, načinu savijanja papira, ispisivanju adrese i slanju pisma na poštu; rukom pisana pisma imaju posebnu čar i vrednost i milion i jednu poruku koju pošiljalac njime šalje.
Ako niste znali, pisanje pisama ima i svoj dan – a on je danas, 7. decembra. Ustanovio ga je fotograf Richard Simpkin kao omaž radosti i uzbuđenju koje smo osećali kad primimo pismo. Ono što je počelo kao njegov projekat „Australian Legends“ tokom kojeg je svima koje je smatrao za australijske legende slao rukom pisano pismo i molbu za intervjuom i fotografisanjem, danas je preraslo u Dan pisanja pisama koji se slavi i obeležava širom sveta.
Dovoljno je da odvojite malo vremena i napišete pismo nekome koga ili niste dugo videli i čuli ili nekome koga želite posebno da obradujete. To može biti drugarsko ili ljubavno pismo, pismo izvinjenja ili zahvalnosti; bitno je da je pisano rukom, iskreno i lično.
Obrišimo prašinu sa ove stare prelepe navike i dajmo svoj doprinos da pisanje pisama ponovo zaživi kao nekad.
Ostavite komentar