Šta je reputacija brenda i kako se izgrađuje? O tome i mnogo čemu još biće reči na konferenciji PRilika, koja se održava 2. i 3. decembra u hotelu Metropol, a na kojoj će jedna od učesnika biti i Arun Sudhaman.
Kao predsednik i glavni i odgovorni urednik Holmes Reporta, Arun nadgleda globalnu ponudu sadržaja, uključujući analize, uvide reputaciju, odnose sa javnošću i trendove u komunikaciji, a na konferenciji će govoriti na temu izgradnje reputacije brenda.
Kao novinar i digitalni specijalista, sticao je iskustvo analizirajući industrije medija, marketinga i komunikacija. Tokom karijere bavio se analizom reputacije i ugleda u brojnim zemljama širom sveta, od Sjedinjenih Država, preko Velike Britanije, Rusije i Kine do Indije i Južne Afrike.
Arun je 2015. godine primljen u ICCO Hall of Fame.
1. Šta su, po vašem mišljenju, 3 najvažnije stvari prilikom izgradnje brend reputacije?
Najvažnija stvar je “autentičnost”. Danas brendovi ne mogu da prežive ukoliko nisu iskreni i transparentni, kako u svom ponašanju, tako i u porukama koje šalju. Neiskrenst se brzo otkrije, a posledice mogu biti katastrofalne. Osnovna odluka prilikom izgradnje brenda, dakle treba da ide u tom pravcu.
Zatim, tu je “svrha”. Brend više ne može da funkcioniše nezavisno od svoje zajednice i okruženja. Više ne može da napreduje na račun društva. Unilever je dobar primer kompanije koja obuhvata društvenu odgovornost kao deo svoje osnovne pozicije, u ovom slučaju fokusirajući se na stvaranje inkluzivnijeg i održivijeg sveta.
Treća je “hrabrost”. Lako je govoriti o tome kako biti autentičan i vođen svrhom, ali je mnogo teže to postići, posebno za navedene kompanije koje su prepuštene na milost i nemilost kvartalnih ciklusa zarade. Potrebna je hrabrost da se donesu odluke koje mogu biti nepopularne među analitičarima i stejkholderima — ali ove odluke često su razlika između jakih, dugoročnih reputacija i slabih, prolaznih brendova.
2. Sa kojim izazovima se suočava PR industrija širom sveta?
Najveći izazov je talenat. Pronalaženje pravih ljudi za novu medijsku eru konstantno se ocenjuje kao glavni problem sa kojim se suočavaju firme za odnose sa javnošću i unutrašnja odeljenja za komunikacije. Neophodno je mnoštvo novih veština — uključujući oblasti kao što su vizualni storiteling, strateško planiranje, data/analitika — zajedno sa novim poslovnim modelima da bi se efikasno inkorporirale i komercijalizovale ove vrste sposobnosti.
3. Na konferenciji PRilika 2016 govorićete o budućnosti globalnog PR-a. Šta će biti vaše ključne poruke publici u Beogradu?
Ključna poruka je da, iako je tempo promena u globalnoj industriji PR-a brži nego što je ikada bio, nikada neće biti opet ovoliko spor. Industrija biva ometana od strane nekoliko sila — medija, tehnologije, globalizacije — i tu je izuzetna prilika da se iskoriste ovi trendovi i pokaže da su odnosi s javnošću ključni da bi se izgradili i održali brednovi. Ali sve ovo zahteva izvestan apetit za rizikom i inovacijama, kao i sposobnost za donošenje investicionih odluka u oblastima koje se možda ne mogu opisati kao “tradicionalni PR”.
Bendžamin Frenklin rekao je jednom da je potrebno mnogo dobrih dela da bi se stvorio ugled, a samo jedno loše da se uništi.