Kako da znate postoji li rizik od pokušaja samoubistva kod nekog koga poznajete i ko ima simptome depresije?
Osobe obolele od depresije mogu imati suicidalne ideje i sklone su razmišljanjima kako bi bez njih bilo bolje i lakše. Rizik od pokušaja samoubistva kod ovih pacijenata je povećan. Ukoliko se nalazite u blizini osobe obolele od depresije, živite sa njom i volite je, pripremite sebe na mogućnost da se u jednom trenutku vaše voljeno biće može osetiti toliko nemoćno, neadekvatno, da jedini izlaz vidi kroz ovaj čin. Uzmite u obzir sve znake mogućeg suicida vrlo ozbiljno i reagujte istog trenutka.
Preduzmite sve neophodne mere:
· Razgovarajte sa depresivnom osobom o strahu i zabrinutosti koju imate – Pitajte je da li razmišlja o pokušaju samoubistva ili možda razmišlja (planirala) kako to da izvede. Imati plan kako bi se to moglo izvesti najsigurniji je znak da postoji ozbiljna namera za suicidom
· Potražite pomoć – Kontaktirajte izabranog lekara osobe o kojoj je reč, psihijatra, psihoterapeuta ili zdravstvenog radnika sa kojim je depresivna osoba u kontaktu i u koju ima poverenja. Obavestite i druge članove porodice o vašim simnjama, razgovoru koji ste vodili i strahu koji imate
· Budite sigurni da se osoba nalazi u bezbednom okruženju – Ukoliko je moguće uklonite stvari i predmete koji mogu predstavljati potencijalnu opasnost za pokušaj suicida (vatreno oružje, lekove, drugo oružje i opasne predmete, i sl.)
· Pozovite Hitnu pomoć – Za to vreme budite sigurni da osoba nije ostala sama.
Veoma je bitno da budete otvoreni da čujete i svesni upozoravajućih znakova suicida.
Nemojte smatrati beznačajnim izjave depresivnih osoba ili neke njihove aktivnosti, niti ih prihvatajte kao “praznu priču”. Da nabrojim samo neke od istih:
· Učestale priče o samoubistvu — ne preskačite izjave poput “Ubiću se”, “Voleo/la bih da sam mrtva”, “Voleo/la bih da se nikada nisam ni rodio/la”, i sl.
· Postanite svesni situacije kada depresivna osoba nabavi oružje, pilule za spavanje, i sl.
· Neka vam se uključi alarm kada se osoba izoluje iz društva, prekine sve socijalne kontakte i počne da se zaključava u sobi
· Promene raspoloženja poput beskrajne sreće u jednom trenutku, a teške tuge u sledećem takođe bi trebalo da vas upozore da pojačate svoju pažnju
· Preokupiranost umiranjem, smrću, nasiljem
· Osećanje zarobljenim ili bespomoćnim svakodnevnim situacijama
· Povećano konzumiranje alkohola ili droga
· Promena svakodnevne, uobičajene rutine, uključujući i navike u ishrani ili spavanju
· Uključivanje u opasne ili auto-destruktivne aktivnosti (npr. isprobavanje narkotika, rizična voznja, naglo interesovanje za ekstremne sportive, i sl.)
· Napuštanje, udaljavanje od bliskih osoba ili kreiranje afera (problema) tamo gde im nije mesto i gde se nikada pre nije tako nešto radilo
· Pozdravljanje sa osobama kao da ih više neće videti
· Manifestacija ličnih promena ili česta uznemirenost ili agitiranost, posebno u situacijama koje su gore navedene
Kako možete da pomognete
Prvo, nemojte bilo kog trenutka smetnutni s uma da ne postoji krivac za stanje vaše voljene osobe. Vi ne možete “popraviti” depresiju voljene osobe, ali zato joj sigurno vaša podrška i razumevanje može izuzetno pomoći.
A šta možete učiniti za voljenu osobu:
· Podržite kontinuiranost (istrajnost) u lečenju – Ukoliko je vama bliska osoba obolela od depresije, pomozite i podržite je u zakazivanju pregleda, kontrola, redovno uzimanje terapije, rad sa psihoterapeutom
· Budite spremni da saslušate – Stavite do znanja oboleloj osobi da želite da shvatite kako se oseća. Kada je osoba spremna i želi da priča o svom stanju, saslušajte je pažljivo, ali obavezno izbegnite davanje saveta, mišljenja ili još gore nikako ne kritikujte, ne osuđujte. Samo slušajte i budite podržavajući i to će biti vrlo lekovita mera
· Dajte pozitivnu podršku (bodrite je) – Osobe obolele od depresije imaju osobinu da se osuđuju, optužuju, omalovažavaju za sve što čine. Podsetite ih na njihove pozitivne osobine, kvalitete koje imaju, dobre stvari koje su uradile, ulogu koju imaju u životima drugih, i sl.
· Ponudite pomoć – Depresivna osoba može biti u nemogućnosti da uradi neke svakodnevne obaveze, ponudite joj pomoć, predložite šta vi možete za nju da uradite, kako biste kompletirali tu obavezu ili je jednostavno pitajte šta vi možete da uradite
· Pomozite (angažujte se) u kreiranju manje stresnog okruženja – Osmišljavanje uobičajene rutine može pomoći depresivnoj osobi da se oseti snažnije, moćnije, da drži stvari pod kontrolom. Ponudite se da zajednički napravite raspored dnevnih aktivnosti, omiljenih obroka, raspored uzimanja terapije, fizičkih aktivnosti, održavanje reda u kući
· Pronađite korisnu organizaciju, pokret – Postoji veliki broj udruženja, pokreta, organizacija, koje nude aktivnosti koje mogu da podrže depresivnu osobu i da ih “izvedu” napolje. Možete početi sa nekim grupnm savetovanjem ili podrškom depresivnoj osobi, uključiti se u neki fitnes centar, plesni klub, i sl.
· Podržite duhovne aktivnosti, religiozne, ukoliko se pojave – Mnoge bolesne osobe u svojoj nemoći okrenu se duhovnosti, Bogu. Nemojte taj pokret omalovažavati, podržite je
· Pravite zajedničke planove – Predložite depresivnoj osobi da zajedno krenete u šetnju, odete do bioskopa, pozorišta, da vam pomogne u vašim aktivnostima, poslovima ili ponovo pokušajte da oživite aktivnosti ili hobi koji je vaša voljena osoba ranije volela.
Ne zaboravite – šta god da osmislite ili radite nikako nemojte depresivnu osobu prisiljavati da se uključi u nešto ili je terati da nešto počne da radi.
A šta sami za sebe možete da uradite:
· Saznajte više o depresiji – Što bolje poznajete uzroke depresije, kako utiče na osobe i kako se može lečiti, više ćete biti u mogućnosti da razgovarate sa osobom obolelom od depresije i da joj pomognete, da joj pružite adekvatniju negu
· Vodite brigu o sebi – Podržavati osobu obolelu od depresije nije jednostavno, ni lako. Zamolite ostale članove porodice ili prijatelje da vam pomognu i da vas podrže. Obavezno preduzmite sve neophodne korake da se sačuvate od sindroma sagorevanja: otkrijte sopstvene hobije i praktikujte ih, budite fizički aktivni, družite se sa prijateljima, otiđite u crkvu, pronađite sopstveni mir i snagu poklanjajući više požnje duhovnosti
· Konačno, budite strpljivi – Simptomi depresije se poboljšavaju sa tretmanom (medikamentnim lečenjem i psihoterapijom), ali za to je neophodno vreme. Pronađite najbolju kombinaciju medikamentne terapije i psihoterapije. Kod nekih se simptomi depresije ublažavaju, a stanje se popravlje ubrzo nakon aplikacije tretmana, kad nekih pak sporije. Budite spremni na to i strpljivi.
Autor: Dr Olivera M. Ćirković, spec. pedijatrije, geštalt psihoterapeut
Izvor
Ostavite komentar