Saveti

Zaposlene mame i deca

Zaposlene mame i deca

zaposlene mame i decaU vreme kada je sve izraženija dilema posao ili porodica, zaposlene majke su dodatno opterećene razmišljanjem šta sve sa svojom decom, zarad posla, propuštaju. Sastala sam se sa nekoliko prijateljica – zaposlenih majki poput mene i evo do kakvih smo zaključaka došle.

 

U vreme kada je sve izraženija dilema posao ili porodica, zaposlene majke su dodatno opterećene razmišljanjem šta sve sa svojom decom, zarad posla, propuštaju. Sastala sam se sa nekoliko prijateljica – zaposlenih majki poput mene i evo do kakvih smo zaključaka došle.
Kao majka dva deteta itekako sam svesna osećaja krivice koji prati sve zaposlene majke. Srećom, sa starijim sinom nisam radila do njegove skoro treće godine, međutim, mlađeg sam ’napustila’ već sa 15 meseci i osećaj nije bio ni lep ni prijatan. Osobe koje nemaju decu ipak ne mogu da shvate i razumeju taj neraskidivi odnos majka-dete i njegov/njen pogled (ma kog da je uzrasta dete) kad ih ujutru ostavljate u vrtiću/sa dadiljom/kod bake i deke…

Kada su deca mala, majke najviše brinu da ne propuste prve zubiće, prve korake, prve reči i sve one prve posebne trenutke. Ovaj ’problem’ može se rešiti na dva načina. Ako bebac ide u jaslice, dogovorite se sa vaspitačicama da vam ne kažu za prve korake ili prve reči. Tako, kada ih vi sami budete uočili – za vas će zaista i biti prvi i bez osećanja krivice da ste nešto propustile. Neki će reći „Pa to nije fer“ ili „Čista glupost“, ali ovaj postupak ne pravi štetu, a majkama dosta znači. Ako dete čuvaju baka i deka ili dadilja, dogovorite se sa  njima da imaju foto aparat ili kameru blizu tako da, kad do prve reči ili prvog koraka dođe, mogu da zabeleže taj dragoceni trenutak, ma koliko kratko trajao. Na taj način, imaćete odloženi prvi trenutak i divnu uspomenu za dete kasnije. Moji roditelji su vrlo predani u tome da beleže sve one zanimljive momente koje junior pravi, tako da već sad imam zavidnu kolekciju raznoraznih dogodovština koje mi umiruju savest.

Kad klinci već malo poodrastu i stasaju za školu, nastaju drugačije poteškoće. Sigurno će se dešavati da ne možete da stignete na predstavu ili priredbu koju pravi odeljenje za osmi mart ili dan škole, propustićete po koju utakmicu, polaganje za pojas ili baletsku izvedbu.. Naučite dete da ima razumevanja, ali isto tako, postarajte se da učestvujete u svim onim drugim procesima: kad uči pesmicu, vežba za polaganje ili se sprema za priredbu. Isto tako, ma koliko da je dan pretrpan obavezama, nađite u njemu vreme samo za dete/decu i radite sve što im se radi. Napravite nedeljne dogovore i držite ih se; gledanje filma, igranje društvenih igara ili igrica na računaru, šetnje parkom, čitanje knjiga, odlazak na vikend avanture..

Zaključak je vrlo jednostavan: propuštanja je bilo i biće; nismo ni prve ni poslednje koje su majke i koje rade i to nije niti za osudu, a ni za osećaj krivice. Ipak, vreme koje odvojimo za svoju decu – treba da je samo njihovo i utrošeno onako kako oni žele. Kao i u svemu što je bitno, u pitanju je način na koji provodimo vreme sa svojom decom – ne količina vremena.

Fb komentari

1 komentar

Click here to post a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

  • jaooo,ovo je bas ono sto mi treba,da samo znate koliko se dugo borim sa tim glupim osecanjem krivice sto bliznakinje ostavljam na cuvanje kod jedne teta,kako bih isla raditi..dzabe sve sto mi kazu,to je nama zenama usadjeno u mozak,da smo domacice i majke a ako radimo ne valjamo,uzas!A to sto spavamo 3/4h,jurcamo sumanute da sve u toku dana pozavrsavamo,pa sredi muza,sredi decu,sredi kucu,sredi hranu,sredi sve na poslu,a sebe kad cemo..?Evo kad-u ove sitne sate!Hvala na odlicnom tekstu,
    Svetlana