Zaposlene mame i deca

U vreme kada je sve izraženija dilema posao ili porodica, zaposlene mame su dodatno opterećene razmišljanjem šta sve sa svojom decom, zarad posla, propuštaju.

Kada su deca mala, majke najviše brinu da ne propuste prve zubiće, prve korake, prve reči i sve one prve posebne trenutke. Ovaj ’problem’ može se rešiti na dva načina. Ako bebac ide u jaslice, dogovorite se sa vaspitačicama da vam ne kažu za prve korake ili prve reči. Tako, kada ih vi sami budete uočili – za vas će zaista i biti prvi i bez osećanja krivice da ste nešto propustile. Neki će reći „Pa to nije fer“ ili „Čista glupost“, ali ovaj postupak ne pravi štetu, a majkama dosta znači. Ako dete čuvaju baka i deka ili dadilja, dogovorite se sa  njima da imaju foto aparat ili kameru blizu tako da, kad do prve reči ili prvog koraka dođe, mogu da zabeleže taj dragoceni trenutak, ma koliko kratko trajao. Na taj način, imaćete odloženi prvi trenutak i divnu uspomenu za dete kasnije. Moji roditelji su vrlo predani u tome da beleže sve one zanimljive momente koje junior pravi, tako da već sad imam zavidnu kolekciju raznoraznih dogodovština koje mi umiruju savest.

Pročitajte još i: Marfijev zakon za mame

Kad klinci već malo poodrastu i stasaju za školu, nastaju drugačije poteškoće. Sigurno će se dešavati da ne možete da stignete na predstavu ili priredbu koju pravi odeljenje za osmi mart ili dan škole, propustićete po koju utakmicu, polaganje za pojas ili baletsku izvedbu.. Naučite dete da ima razumevanja, ali isto tako, postarajte se da učestvujete u svim onim drugim procesima: kad uči pesmicu, vežba za polaganje ili se sprema za priredbu. Isto tako, ma koliko da je dan pretrpan obavezama, nađite u njemu vreme samo za dete/decu i radite sve što im se radi. Napravite nedeljne dogovore i držite ih se; gledanje filma, igranje društvenih igara ili igrica na računaru, šetnje parkom, čitanje knjiga, odlazak na vikend avanture..

Zaključak je vrlo jednostavan: propuštanja je bilo i biće; nismo ni prve ni poslednje koje su majke i koje rade i to nije niti za osudu, a ni za osećaj krivice. Ipak, bilo da smo zaposlene mame ili ne – vreme koje odvojimo za svoju decu – treba da je samo njihovo i utrošeno onako kako oni žele. Kao i u svemu što je bitno, u pitanju je način na koji provodimo vreme sa svojom decom – ne količina vremena.