Prosvetni radnik u poslu PR-a: Lana Andrić

Podeli dalje

Mlada dama za koju biste, na prvi pogled, rekli da je devojčica zalutala u poslovni svet odraslih..dok ne progovori. U pitanju je suvi profesionalac u svom poslu, “prosvetna radnica u privatnoj firmi“ kako sama kaže i fenomenalno inspirativni predavačica za PR i edukaciju – vaša i naša gošća, Lana Andrić.

#1. Dobar dan i dobro nam došla. Reci nam nešto što ne znamo o tebi.

Nije mi potrebno puno da budem srećna i da se smejem. Iako umem da budem ironična i cinična, ipak sam uvek optimista i verujem u ljude. Ne umem da vozim bicikl, potrebno mi je 20 minuta da se spremim za izlazak iz kuće i sanjam da poslovnu karijeru završim kao vlasnica konobe na obali mora ili vlasnica antikvarnice.

#2. Kako si se odlučila za školovanje na Filološkom fakultetu, šta te je podstaklo da poželiš da budeš profesorka srpskog jezika i književnosti?

Nikada mi nisu ležale prirodne nauke, niti su me zanimale, a nekako sam smatrala da u izboru profesije moram biti racionalna, pa sam dugo verovala da ću studirati prava. Kada je došlo vreme za prijemni, moj otac, koji je studirao ono što je morao, a ne ono što je želeo, rekao mi je da moram da studiram ono što će mi pružiti priliku da radim nešto što volim. Oboje smo znali da to nije pravo i odluka posle toga nije bila teška. Svakako sam sigurna i da u izboru fakulteta i u tome što danas radim posao koji volim, veliku ulogu odigralo vaspitanje i sloboda koju su mi mama i tata pružili.

#3. Kako bi opisala period studiranja i po čemu ćeš ga najviše pamtiti?

Nisam sklona idealizaciji tog perioda. Bilo je zanimljivo, sa puno uzleta i padova, stekla sam neke prijatelje do kraja života, imala neke provode koje ću uvek pamtiti, naučila sam šta su mi ograničenja, upoznala neke svoje talente, naučila neke sjajne stvari i shvatila kako je Braću Karamazove moguće pročitati za dva dana.

#4. Da li si radila kao profesorka u školi i kako je raditi sa decom?

Ne, nisam imala priliku. Mislim da mi rad sa decom ne bi bio težak i da bih uživala. Isto tako sam sigurna i da bih teško našla zajednički jezik sa kolegama. Profesurom se kod nas, sem retkih entuzijasta, uglavnom bave oni koji nemaju izbora i doživljavaju je kao robiju.

#5. Na RTV B92 radila si izvesno vreme kao novinar. Kakva su ti iskustva u novinarskoj profesiji i koliko ti je ona pomogla u nekom ličnom i profesionalnom razvoju?

Iskustva su mi jako lepa. Imala sam sreće da radim u sjajnom timu i da puno toga naučim. Novinarstvo me je naučilo da budem brza, dovitljiva, ali mi je i pomoglo da shvatim koliko to jeste težak posao, koliko je odgovoran, kolika je težina javne reči. Zahvalna sam na prilici, koju sam imala na B92, iz nekoliko privatnih razloga, ali i zbog toga što sam otkrila PR.

#6. Kako bi ocenila novinarstvo u Srbiji, ima li ga uopšte ili nestaje u moru populističkih i senzacionalističkih naslova?

Vremena su za novinarstvo teška, s jedne strane tu je ekonomska kriza, sa druge tradicionalni mediji su ozbiljnu konkurenciju dobili u internetu. Volim medije, pratim ih, imam prijatelje i kolege među novinarima i znam koliko im izazova svaki dan donosi, pa im retko kad nešto zameram. Mislim da novinarstvo jeste odraz naše stvarnosti.

#7. I, dođosmo do onoga što me najviše zanima: u agenciji Represent Communication ti si menadžer sektora edukacije, povremeno se baviš PR-om i sertifikovani si predavač. Reci nam više o svemu tome.

Uh, o tome bih mogla danima da pričam. Volim svoj posao, radujem mu se i to smatram svojim najvećim profesionalnim uspehom. Uživam u tome da na treninzima i radionicama, zajedno sa učesnicima, otkrivam neke nove stvari, učim, vidim kako oni dobijaju nove ideje kako da se usavrše. Volim kada se ljudi na treninzima smeju, kada postavljaju pitanja, kada su svesni kako dobijeno znanje mogu da iskoriste već istog trenutka, kad im vreme brzo prođe i učionicu napuste motivisani i srećni, jer su svoje vreme pametno investirali. PR-om se bavim povremeno na projektima i ponekad pomažem kolegama. To mi je važno zbog iskustva, zbog obnavljanja znanja i učenja novih stvari, zbog prilike da radim sa ljudima koji su vrhunski u svom poslu.

#8. Svako ko je imao priliku da te vidi u ulozi predavača, uočio je sa kolikim uživanjem i unošenjem sebe to radiš. Šta je to što najviše voliš u ovom pozivu?

To što mi se sva uložena energija i trud vraćaju, to što imam priliku da radim sa ljudima, koji ulažu u sebe i očekuju da za uložen novac i vreme dobiju najbolji mogući kvalitet, volim osećaj da sam ljudima otkrila nešto novo, ali i da sam naučila nešto novo. Mislim da znanje raste i ima smisla samo ako ga podeliš sa drugima. Volim slobodu koju imam u kreiranju treninga i njihovom izvođenju. Meni sloboda jeste jako važna u svakom segmentu života.

#9. Pored ljubavi prema svom pozivu i formalnom obrazovanju, šta je još potrebno za posao predavača, naročito iz oblasti u kojoj si ti – medijski nastup, veštine prezentacije i rukovođenja?

Stalno usavršavanje, mislim da je samozadovoljstvo pogubno za svaku profesiju. Puno čitanja, istraživanja, osluškivanja. Učenju nikada kraja. Važna je vera u ono što radiš, uvažavanje iskustva, potreba i različitosti onih koji te slušaju, svest o tome da oni nisu tu zbog tebe, nego ti zbog njih, spremnost da priznaš grešku. Naravno, donekle čovek mora biti ekstrovertan, mora biti spreman da primi kritiku i na to da se neće svima dopasti.

#10. Kako izgleda trening za medijski nastup?

To je trening koji je ljudima najzanimljiviji. Taj trening je pre svega praktičan. Sastoji se iz teoretskog dela, na kom učesnici dobiju konkretne savete kako da se pripreme za nastup i kako da na pravi način plasiraju poruke, i praktičnog koji podrazumeva intervju, koji se snima, i evaluaciju tog intervjua.

#11. Koji su najbolji načini za suzbijanje treme pred medijski nastup, svi znamo koliko ona može biti parališuća?

Trema ne mislim da je nešto negativno, izuzev kada čoveka parališe i on ne može da da svoj maksimum. Ona je dobra, jer znači da vam je stalo da budete dobri, da vam je stalo do onoga o čemu govorite. Najčešće manifestacije treme (lupanje srca, grčenje stomaka, znojenje dlanova) osećate samo vi, a drugi ne vide i dobro je kada ste toga svesni. Trema obično traje prvi minut i zato da biste ohrabrili sebe pitajte novinara šta je prvo pitanje, pa uvežbajte početak, pripremite unapred tri ključne poruke i zapišite ih kao kratke teze, pa se kad zapnete na njih vratite.#12. Osvrnimo se i na oblast PR-a. Predavač si i vrlo priznate LSPR škole za odnose sa javnošću, koja se organizuje dva puta godišnje. Kome je namenjena škola, koliko traje i šta sve obuhvata njen Program?Škola kod nas postoji od 2003. godine i oko 500 profesionalaca ima diplomu škole. LSPR je prilika za one koji žele da se bave PR-om ili se njim već bave, ali žele da se usavrše i da dobiju teoretsko i praktično znanje, da kroz 15 predavanja saznaju brojne primenjive stvari, da ovladaju svim PR foramam, da nauče da kreiraju komunikacijsku kampanju… Predavači jesu ljudi sa puno iskustvo, svako u svojoj oblasti. Sledeću generaciju upisujemo već početkom godine, tako da su svi zainteresovani dobrodošli.

#13. Da li su društvene mreže postale neophodni alati PR-a i kako je pravilno koristiti ih?

Sigurna sam da jesu. Internet je naterao kompanije i pojedince da, konačno, shvate da komunikacija mora biti dvosmerna. Nikada nije bilo lakše da kažete svoj stav o nekom brendu ili o nekoj odluci kompanije. Naravno, postoje i brojne zloupotrebe, ali ozbiljne kompanije se i sa tim moraju nositi. Mislim da svako ko se bavim PR-om mora biti na društvenim mrežama, mora uvažavati sve one koji jesu na tim mrežama, pravovremeno im odgovarati, davati im jasne i tačne informacije, mora priznati grešku onda kada ona postoji. Sigurna sam i da društvene mreže, ako se na pravi način koriste, olakšavaju život PR-ovima, jer je lako neposredno doći do ljudi, ispitati njihove stavove i potrebe, pokazati im da jesu važni i da se njihova reč uvažava, a data reč poštuje.

#14. Facebook ili Twitter?

I jedno i drugo. Twitter zbog ljudi koje inače ne poznajem i znanja i iskustva koje od njih dobijam. Facebook zbog nekih važnih ljudi koji su mi daleko.

#15. Zbog prirode posla, treba da si uvek i stalno informisana i u toku. Kakva su ti privatna interesovanja, kakve knjige čitaš i koju muziku slušaš? Šta te opušta i veseli?

Knjige su mi velika radost, svašta čitam i puno. Dan kada ne pročitam bar par strana ne smatram potpunim. Muzika mi je takođe važna, ali mi je ukus zaglavio negde u osamdesetim, i tu pomoći nema.
Vesele me moja porodica, moj Miloš, jutarnji razgovori sa mamom, prijatelji, deca kojom sam okružena, cveće, dobar film, poštovanje sloboda i različitosti, ljudi spremni na velika dela, slatkiši, more, sunce…

#16. Omiljeni citat, kao poruka za kraj?

Svašta mi pada na pamet, ali odlučila sam se da citiram Skarlet o Hara i kažem: Sutra je novi dan!

Save

Podeli dalje