Sve o kafi

sve o kafi

Većina ljudi voli da započne dan gotovo ritualnim ispijanjem svoje omiljene kafe, ali koliko znamo o samoj kafi – kako izgleda, gde raste, koji je proces njenog stizanja do naše šolje – teško je reći. Sledi zanimljiva priča upravo o tome -  istorijat kafe.

Za one koji ne bi da čitaju ceo tekst, tu je zanimljiva infografika.

Kafa raste na višegodišnjem zimzelenom drvetu (ili žbunu) koje se zove drvo trešnje i koje može porasti i do 9m u visinu, ali se u kultivaciji stabla održavaju nisko – radi lakše berbe. Prekrivena su tamno zelenim lišćem, koja kafu drže u zaštitnoj senci Sunca. Preferiraju bogatu zemlju i blage temperature, sa dosta kišnih dana; zato joj najviše pogoduje – a tu se i uzgaja – od Afrike odakle je potekla pa prema istoku i zapadu, raspoređujući se na prostoru sa tropskom ili polutropskom klimom između Rakovog i Jarčevog povratnika, poznatijeg kao Bean Belt. Zemljište, klima i nadmorska visina samo su neki od faktora koji utiču na ukus kafe. Drvetu kafe potrebno je tri do četiri godine da sazri nakon čega proizvode kafu 20 do 30 godina.

Najkvalitetnije i najprofitabilnije vrste kafe su Arabica – sa područja Afrike i Arabije i Robusta – raste u oblastima Latinske Amerike i jugoistočne Azije. U svetu, oko 70% ljudi konzumira Arabica kafu koja je blaga i aromatična, dok onih preostalih 30% preferira Robusta kafu, koja je jačeg ukusa, ima više gorčine ali i 50% više kafeina. S tim u vezi, svetlija zrna kafe imaju više kofeina od tamnih – razlog leži u činjenici da što se zrna duže peku, više se kofeina iz njih aktiviraju.

Po jednoj legendi, Etiopljanski pastiri su, u neku ruku, odgovorni za pronalazak ovog omiljenog toplog napitka, uočivši da su koze veselije i razigranije nakon konzumiranja bobica kafe, pa su odlučili da je probaju i sami. U samom početku, kafa se nije pila već jela – afrička plemena su mešala zrna kafe sa mašću, stvarajući tako prave energetske loptice u kojima su naveliko uživali.

Nakon što se drvo kafe obere – najčešće ručno, bobice se suše i ljušte da ostane samo zrno kafe, koje je zelene boje. Nakon toga, zrna se peku na nekih 260 do 280 stepeni Celzijusovih, što dovodi do rasta zrna i promene njegove boje, prvo u nijanse žute a potom i braon, što ukazuje da je spremno za dalju sudbinu – mlevenja, kuvanja i konzumiranja.

Glavni i najvažniji sastojak kafe je kafein – koji direktno utiče na naš mozak, čineći da se osećamo bolje, raspoloženije i budnije, da smo puni energije.

Zanimljivosti

-    Kafa je u tri navrata proglašavana nelegalnom. Prvi put u Meki tokom 16. Veka i bila je zabranjena čak 30 godina. Drugi put, 1675. godine engleski kralj Charles II zabranio je i kafu i prodavnice kafe pod izgovorom da kafa služi samo za okupljanje konspiratore i pobunjenike protiv njega. Treći put, kafa je bila zabranjena je u Nemačkoj 1677. Godine od strane kralja Frederika Velikog, koji je bio zabrinut za odlivanje novca iz zemlje zbog kupovine ove tako popularne namirnice.
-    Kafa je druga najprodavanija roba na svetu – odmah iza ulja.
-    Možda niste znali, ali kafa može poslužiti i kao alternative gorivu za automobile.
-    Iako su Arabica i Robusta dve najpoznatije, u svetu postoji preko 50 vrsta kafe.
-    Dnevno se širom sveta popije više od milijardu šolji kafe, a prosečni kafoman popije dve do tri šolje svog omiljenog pića u toku dana.
-   Prvi espresso aparat predstavljen je 1822. godine od strane Francuza, ali su Italijani bili ti koji su ga usavršili I masovno distribuirali, godinama kasnije.
-   Instant kafu izmislio je 1906. godine George Washington?! Ali ne taj (on je odavno bio pokojni), već istoimeni belgijanac, koji je živeo u Gvatemali, a kasnije se preselio u Ameriku gde je popularisao ovu vrstu toplog napitka.
-    Prva kafedžinica otvorena je 1471. godine u Istambulu i zvala se Kiva Han; u Evropi, prva je otvorena 1645. godine u Italiji.

Koliko kafeina sadrži jedna šolja (200ml/7oz):

-    Tradicionalna kafa: 60-130mg
-    Instant kafa: 65-100mg
-    Kafa bez kofeina: 2-5mg
A za dobro jutro i nasmejan dan, dodatne zanimljive i interesantne priče o kafi, potražite na blogu Branchester.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>