Ne ustručavajte se da tugujete. Prosto, samosažaljenje je neophodno (neko vreme) kako ne biste zaledili srce ili ga pretvprili u kamen za neke buduće lepe veze. A kad i to prođe, uzdićićete se poput Feniksa iz pepela i krenuti ponovo u vrli svet zabavljanja. Kad dođe ta sledeća faza – završetak tugovanja, vreme je da se pozdravite sa svim onim sačuvanim stvarima – bilo da sve odložite u neku kutiju i što dalje od sebe (na tavan, upodrum, ili kod svojih roditelja), bilo da sve bacite, vreme je da počnete sebi da udovoljavate i skrenete nečim pažnju. To može biti odlazak u bioskop, nakoncert omiljenog izvođača, večera sa prijateljima, odlazak u spa centar ili nekud na vikend, čisto da se “isključite” od svega; sve što će vam pomoći.
Može vam se desiti da poželite da se pomirite sa bivšim, možda čak i da “samo još jednom” izgužvate posteljinu. Nikako! Ne, osim ako niste pritajeni mazohista – ne činite ništa zbog čega ćete kasnije zažaliti. U takvim situacijama, okrenite se prijateljima i “trenutak ludila” će proći. Sa novim izlascima počnite obazrivo i ne na silu, ne treba vam još jedan eventualni promašaj suviše rano; pustite da to dođe samo od sebe, uživajte malo u slobodi samoće i udovoljavajte sebi.
Ostavite komentar