Objekti pažnje

Od lovca do lovine – mit o savršenom muškarcu

Od lovca do lovine – mit o savršenom muškarcu

Mit o savršenom muškarcu postoji skoro koliko i sam svet, taj nedostižni a tako savršen primerak uz kojeg nam se ispunjavaju svi snovi. Kako je nastao taj mit i postoji li, uopšte, savršen muškarac?

Sve smo, sigurna sam, dobile onu poučnu mail priču o nesreći na putu koja je zadesila savršenog muškarca, savršenu ženu i patuljka, uz pitanje ko je od njih preživeo i odgovor – savršena žena, naravno, jer drugo dvoje ne postoje. Pošalica ili ne, tek, nagnalo me da se zapitam o samoj koncepciji Savršenog muškarca.

U ono praistorijsko vreme, savršen muškarac bio je onaj ko se isticao u lovu i u ratu – ženi pokazatelj da će imati hranu na stolu i zaštitnika porodice.

Malo kasnije, „na ceni“ su bili verbalni virtuozi – muškarci koji su znali pričom snaći se u svakoj situaciji, domišljati, intelektualno jaki, a opet i dovoljno okretni i snažni, onda kada zatreba.

Posle učenih poliglota, savršen muškarac bio je tzv. Adonis – lep, zgodan i neophodan. Novac i titula bili su dodatni plus; u svakom slučaju, bitno je bilo udovoljiti čulima. Predstavnik takvih muškaraca ovekovečen je u Mikelanđelovom Davidu, mmm.

mit-o-savrsenom-muskarcu-v
U srednjem veku, na scenu su stupili muškarci džentlmeni; isti slučaj bio je i dvadesetih godina prošlog veka. To su bili muškarci izuzetnih manira, veliki kavaljeri, umešni u verbalnoj (nekad mnogo više i u neverbalnoj) komunikaciji, poete, romantici…jednom rečju, skoro pa bajkoviti muškarci. Kasnije, mesto ustupaju tzv. pobunjenicima, neodoljivim neotesancima, za kojima su mnoge žene gubile srca, a bogami i glavu.

Krajem prošlog veka, na velika vrata ulaze i metroseksualci – urbani muškarci „u dodiru sa svojom ženskom stranom“; muškarci koji provode gotovo isto vremena koliko i žena, brinući o svom izgledu; muškarci koji se ne boje i ne beže od pokazivanja svojih osećanja, i dr.

Zajedničko svima njima, kroz etape, bila je činjenica da, ako su ispunjavali tada date „uslove“, imali su nepresušnu mogućnost izbora – žene su im ničice padale pod noge (i druge organe, što da ne).

Danas…situacija je malko drugačija. Tokom vremena, muškarci su evoulirali, transformisali se u nebrojano mnogo „kategorija“, ali…da li je to ono što mi žene želimo – mogućnost nepreglednog izbora ? Ili samo želimo muškarca koji će nas poštovati, voleti i biti nam prijatelj u dobru i zlu; usklađenog ljubavnika, dobrog sagovornika i veseljaka – čoveka sa kojim želimo dočekati starost i smiraj dana… Govoreći u lično ime, Gospodin Savršeni postoji, da – kada ga mi same takvim „napravimo“, ali takav nam posle i nije zanimljiv. Muškarac – kako to seksi zvuči – samo treba da je muškarac, sa svim vrlinama i manama, ne nužno lovac ili lovina, već samo muškarac – hranitelj i glava porodice, nežni grubijan, zgodni trbuljan i samo naš, mislim moj. Nedeljiv i monogaman.

mit-o-savrsenom-muskarcu-v1
Ne tražimo mnogo, zar ne ?

 

Save

Save

Fb komentari

Ostavite komentar

Click here to post a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Facebook

Organ Vlasti Instagram

Unable to communicate with Instagram.