Po nedavnom pisanju magazina The Time, najnovija istraživanja na Univerzitetu Tulane, ukazuju da trogodišnja deca koja su kontinuirano bivala kažnjavana batinama, najčešće razviju agresivnost do pete godine.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 2.500 dece i pridruženo je ranijem istraživanju sa Djuk Univerziteta, koje je otkrilo da su bebe od 12 meseci koje su pretrpele kažnjavanje batinama, imale niže rezultate na kognitivnim testovima u trećoj godini – sposobnosti pamćenja, slušanja, učenja i sl.
Tulansko istraživanje u vezu sa pojavom agresije kod dece, osim batina, uključilo je i faktore poput nasilja između samih roditelja, majčino zapostavljanje dece, upotrebu alkohola ili droga; išlo se čak dotle da je razmatrano i eventualno majčino razmišljanje o abortusu, dok je bila u drugom stanju. Među majkama koje su bile uključene u ovo istraživanje, skoro polovina (45,6%) izjavilo je kako nije koristilo batine kao vaspitnu meru u prethodnom mesecu; njih 27,9% reklo je kako su tukle decu jednom ili dvaput; dok je njih 26,5% priznalo da su podlegle ovakvoj metodi vaspitanja više od dva puta. U poređenju sa decom koja nisu iskusila batine, za ovu decu je verovatnije da će biti devijantna, zahtevati trenutnu pažnju i udovoljavanje njihovim prohtevima, lakše se isprovocirati i imati problem sa naravi. Na pitanje „Zašto„, odgovor možda leži u činjenici da batine pre stvaraju strah nego što razvijaju razumevanje; čak i ako batine prekinu loše ponašanje, one detetu ne daju odgovor na pitanje zašto bi trebalo da prestane sa takvim ponašanjem.
U zaključku, navedeno je sledeće: dete koje je imalo batine dva puta mesečno ima 50% više šansi da razvije agresivnost do pete godine, u odnosu na decu koja to „zadovoljstvo“ nisu imala. Ipak, pogrešno je pretpostaviti da su sva deca koja su agresivnija od uobičajenog, ranije imala susret sa batinama. One su možda dobre kratkoročno, ali su češtom primenom sve manje korisne i odmažu u disciplini dece, kako ona postaju starija. Bolje sprečiti nego lečiti – teorija je koju zastupaju i na Univerzitetu i na Akademiji: što ranije počnete decu razumno učiti zašto je određeno ponašanje pogrešno, manje ćete nevolja imati kasnije, a veće su šanse da ona kasnije izrastu u samosvesnije i mirnije tinejdžere.
Američka Akademija Pedijatara umesto batina kao vaspitne mere, preporučuje strategije poput pauze (time-out) u onim trenutcima kada se dete ne ponaša kako treba. U zavisnosti od uzrasta, dete se udaljava iz prostorije na određeni period vremena, kako bi se smirilo, razmislilo o ponašanju i kako ono utiče na ostale.
Ostavite komentar