Некатегоризовано

Tel Aviv

Tel Aviv

Koja vam je prva asocijacija kada neko spomene Mediteran? Nica? Kan? Sigurno ima mnogo onih koji prvo pomisle na Barselonu, Egipat, Maltu, Siciliju. Da, sve je to na obalama Mediteranskog mora, koje svojom bogatom istorijom nudi pregršt zanimljivosti. Među ostacima civilizacija koje su nicale i nestajale na obalama centra Starog sveta, svoje mesto je našao i jedan mladi grad. Uspevši da sa peščanih dina nadomak Jafe, najstarije luke na svetu, iznikne u pravu metropolu nezaobilaznu na raznim mapama sveta – arhitektonskoj, kulturnoj, istorijskoj, dizajnerskoj, ekonomskoj i slično, Tel Aviv ove godine slavi svoj stoti rođendan.

Koja vam je prva asocijacija kada neko spomene Mediteran? Nica? Kan? Sigurno ima mnogo onih koji prvo pomisle na Barselonu, Egipat, Maltu, Siciliju. Da, sve je to na obalama Mediteranskog mora, koje svojom bogatom istorijom nudi pregršt zanimljivosti. Među ostacima civilizacija koje su nicale i nestajale na obalama centra Starog sveta, svoje mesto je našao i jedan mladi grad. Uspevši da sa peščanih dina nadomak Jafe, najstarije luke na svetu, iznikne u pravu metropolu nezaobilaznu na raznim mapama sveta – arhitektonskoj, kulturnoj, istorijskoj, dizajnerskoj, ekonomskoj i slično, Tel Aviv ove godine slavi svoj stoti rođendan.
 
 
Pre tačno 100 godina, na zlatnim peščanim dinama nadomak drevne luke koju su nastanjivali Arapi, nekoliko desetina evropskih Jevreja, pristalica cionističkih ideja o osnivanju nezavisne države Izrael, razdelilo je međusobno otkupljeni deo zemlje na kom se danas nalazi najstarija telavivska četvrt Neve Cedek. Danas ova četvrt, karakteristična po niskoj gradnji i najživopisnijim vratima različitih formi i boja, predstavlja jedno od prestižnijih stambenih delova Tel Aviva, ali i sedište plesnih kompanija i najboljeg sladoleda u gradu.
 
Tel Aviv, ili „prolećni brežuljak“ u prevodu sa hebrejskog, po veličini je drugi grad na teritoriji Izraela. Iako grad ima oko pola miliona stanovnika, brzim širenjem je srastao sa okolnih dvadeset gradića i načinio mali megalopolis od oko 3,2 miliona stanovnika. Zato, kada danas odete u ovaj grad, verovatno će vas zbuniti kada vam neko od lokalnog stanovništva kaže da je autoput kojim dolazite sa aerodroma do grada zapravo i linija koja razdvaja Tel Aviv od Ramat Gana u kome je locirana dijamantska berza – jedna od najviših zgrada na Bliskom Istoku. Uprkos položaju i veličini, Tel Aviv nije prestonica Izraela. Prestonica je Jerusalim, jedan od najznačajnijih gradova u istoriji tri velike religije: judaizma, hrišćanstva i islama. Jerusalim je politička i verska prestonica Izraela. Sa druge strane, Tel Aviv predstavlja ekonomski i tehnološki centarSvete zemlje“. Zajedno sa Jafom (Yafo) koja je kod nas poznata i po pomorandžama koje smo uvozili 90-ih (sećate se nalepnica na pomorandžama?), ovaj grad predstavlja odličan miks različitih kultura, bogate istorije i sve više zabave, pre svega noćnog života.
 
Kada se tome doda i činjenica da grad leži na obali mora i da je duga, peščana plaža udaljena samo desetak minuta hoda od šoping zone, Tel Aviv postaje destinacija kojoj retko ko može odoleti. Pogotovo ako uzmete u obzir da već krajem marta i početkom aprila temperatura dostiže 30 stepeni. Vrlo dugačka plaža je izdeljena na nekoliko manjih, od kojih je jedna za posetioce iz Jerusalima, druga za one koji šetaju i kupaju u moru svoje pse, treća za tradicionalne vernike na koju muškarci odlaze različitim danima od žena, četvrta plaža je za gej populaciju, peta za one koji igraju igre sa loptama, a tu je i  još nekoliko „običnih“ plaža.

Deo svetske kulturne baštine
Prema svojoj arhitektonskoj strukturi, Tel Aviv je sličan Los Anđelesu. Ne postoji odvojeni biznis centar, takozvani City, nalik Menhetnu u Njujorku ili La Defansu u Parizu, već su neboderi u kojima su locirana predstavništva svetskih korporacija raštrkani svuda po gradu, mešajući se tako sa pretežno niskom arhitekturom. Inače, UNESCO je 2003. godine deo Tel Aviva proglasio za svetsku kulturnu baštinu. The White City of Tel Aviv, kako je nazvan prilikom dodele ove zavidne titule, predstavlja deo grada koji broji oko 5.000 zgrada izgrađenih u bauhaus stilu, a koje je UNESCO stavio pod zaštitu. Činjenica da je koncentracija bauhaus arhitekture u ovom gradu najveća u poređenju sa ostalim prestonicama bauhausa na svetu, pokrenula je značajan talas rekonstrukcije i konzervacije ovih zgrada.

 
Osim po arhitekturi, Tel Aviv je sve poznatiji i po šopingu. Sve veći broj šoping molova otvara se širom grada u sklopu blistavih biznis centara izgrađenih od stakla i čelika. Tako je pre dve godine otvoren i najveći šoping centar u Izraelu u osnovi Azraeli kula. To su tri nebodera koja imaju svoje osnove u različitim oblicima. Jedna je u obliku trougla, druga je kružna, a treća u obliku kvadrata. U osnovi ova tri nebodera u čiju izgradnju je uloženo oko 350 miliona dolara, nalazi se velelepni šoping mol, sa oko 30 restorana i radnjama koje nude najpoznatije svetske brendove. Međutim, ukoliko niste zainteresovani za Pradu, Gucci, ili neke jeftinije ali ipak širom sveta poznate brendove, onda će vam stanovnici Tel Aviva savetovati posetu ulici Šenkin (Shenkin) ili četvrti Florentin u kojoj pretežno žive studenti i umetnici, a koja je pravi mali lavirint sa brojnim radnjama koje nude proizvode domaćih dizajnera. Novčanici, torbe, majice, lampe, stolovi i stolice, satovi… Ukoliko naletite na njih, sasvim sigurno će vas iznenaditi njihova originalnost i kreativnost!

Gastronomska egzotika
Kada je hrana u pitanju, ponuda je raznovrsna. Domaća kuhinja nudi potpuno nova iskustva i ukuse u poređenju sa onima na koje smo navikli, ali ukoliko niste spremni na eksperimentisanje uvek možete naći poznate svetske kuhinje – italijansku, meksičku, kinesku, japansku, bilo da želite da odete u restoran ili da pojedete nešto usput. Pored McDonaldsa, svuda možete naći suši, pri čemu je Tel Aviv drugi na svetu po količini proizvedenog sušija u odnosu na broj stanovnika, i to ne posle Tokija, već Njujorka! Ali, ako ste ljubitelj fast fooda, nemojte propustiti priliku da probate falafel, šavarmu i humus – lokalne specijalitete koje globalizacija i dalje nije donela u naše krajeve, ali koje možete zateći u zemljama Zapadne Evrope, ili arapskim zemljama čija kuhinja nudi gotovo identične obroke.

Noćni život
Što se tiče noćnog života, čini se da na Mediteranu ne može postojati bolje mesto! Barovi i klubovi ne mogu se prebrojati. Različiti tipovi muzike, mnogobrojni koncerti svetskih zvezda i odlična domaća muzička scena učiniće da se sjajno provedete. Bez obzira na to koji je dan u nedelji, uvek se može pronaći sjajna žurka po kojima je Tel Aviv sve poznatiji u svetu i preti da ugrozi letnje party-resorte poput Ibice i Barselone. Subkulturne grupe koje dominiraju na telavivskoj noćnoj sceni svakako su elektro i rege. Gej scena je takođe vrlo razvijena i broj mesta namenjenih gej populaciji je u porastu. Gay Pride odvija se bez smetnji svake godine, a uprava grada se trudi da za svoj grad obezbedi mesto domaćina Gay Outgames za 2012. godinu. Prva Gay Olimpijada, kako je popularno zovu, održana je u Montrealu 2006. godine, kada je Kopenhagen izabran za prestonicu ovog sportskog, kulturnog i aktivističkog događaja za ovu godinu. Tel Aviv, u nastojanju da se pokaže kao što otvoreniji i što tolerantniji grad, konkurisao je da ugosti hiljade sportista, umetnika i boraca za ljudska prava 2012. godine, pošto se ovaj događaj organizuje na svake tri godine.


Fešta na svakom koraku

Ono što Tel Aviv ove godine čini posebno zanimljivom destinacijom jeste obeležavanje 100 godina od osnivanja grada. Izuzetno bogat program kojim će grad obeležiti svoj rođendan može se naći svuda na internetu, a čine ga niz koncerata, uličnih dešavanja, festivala, bilbord izložbi, konferencija, sportskih dešavanja i tako dalje. Za ljubitelje kulturnih razlika, ovo će predstavljati idealnu priliku za upoznavanje kako sa judaizmom preko posete različitim muzejima i proslave hebrejske Nove godine krajem septembra, tako i za upoznavanje istorije samog grada. Iako star svega 100 godina, ovoliki staž na Bliskom Istoku svakako predstavlja dovoljan uslov za jednu bogatu i uzbudljivu istoriju. A samim tim i jedno atraktivno putovanje, prepuno novih iskustava, mirisa i boja. Da li ste dovoljno hrabri da zakoračite u zagrljaj Evrope i Bliskog Istoka?
 
 
Fb komentari

Ostavite komentar

Click here to post a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Facebook

Organ Vlasti Instagram

Instagram has returned empty data. Please check your username/hashtag.